Članovi Crnogorskog orkestra mladih imaju razloga da se ponose svojim nastupom pod vođstvom dirigenta Tomislava Fačinija na svečanom zatvaranju KotorArta ispred kotorske Katedrale. Za studente i mlade muzičare do 35 godina, većinom studente u Parizu, Briselu, Holandiji, ovaj je koncert bio veliki izazov, posebno zbog zahtjevnosti „Velike fuge” Ludviga van Betovena, koja im je obilježila ovaj period. Uobičajeno je 15 gudača, ali za ovu priliku nastupilo je njih 20. Kažu da je saradnja sa dirigentom, poslenikom Dubrovačkih ljetnjih igara, bila odlična, s obzirom da je kratko bio sa njima. Za dva dana imali su četiri probe, a ostalo su morali sami da pripremaju kroz neke sekcijske probe. Do zadnjeg dana nije se znalo hoće li biti koncerta ili ne, zbog epidemiološke krize, korona ih kosi, neko otpadne, drugoga ubace, ali su ponosni što su sve to izgurali do kraja.
– Betovenova „Velika fuga” je za mene neprocjenjivo iskustvo, za 20 godina mog rada najteže djelo koje sam svirao i slušao, najkompleksnije djelo koje se izvelo u Crnoj Gori. Ako bi Betoven tražio neko ogledalo, to bi bila „Velika fuga”, prije nego Deveta simfonija. Takođe smo izveli i njegovu „Patetičnu sonatu”, a premijerno i djelo „Beethoven2020”, porudžbinu Festivala, crnogorskog kompozitora Aleksandra Perunovića. Koliko smo uživali u ovoj izvedbi najbolje su pokazali muzičari na probi, kada su tražili da ga ponovo sviraju, što je vrijedno pažnje i publike. Bogatiji smo za jedno novo djelo, to nije malo. Bio je ovo rizik, izazov, a to je način kako da orkestar napreduje, kaže Igor Pejović, prva violina.
Dirigent Fačini smatra da orkestar ima odličan potencijal, sve odreda sjajni mladi muzičari. Program je bio vrlo izazovan, zamišljen da se napravi u nekom drugom okviru i sa više vremena, možda i drugačije, ali su se suočili sa izazovom i dali svoj maksimum. Orkestar mladih je „ostavio srce na terenu”, što je publika osjetila, uz razumijevanje za detalje koji nisu baš najprofesionalnije izvedene.
– Svi smo se potrudili najviše, koliko god smo mogli, „iscijedili” smo se na pozornici i nadam se da je i publika imala što od toga „za ponijeti kući”. Siguran sam da će dio ovih mladih ljudi naći svoje mjesto možda u jednom ansamblu koji će se oformiti zajedničkim snagama kako bi na najbolji mogući način oni i učili i promovisali savremenu muziku, jer ona je kreativno nešto što je meni najvažnije, važnije i od samog izvođaštva, ono što se stvara taj čas. To je ipak odraz našeg vremena i dokument koji ostaje za budućnost i koji nama samima jasno pokazuje na kojoj se tački nalazimo - kaže Fačini. M.D.P.

---

Teološke refleksije
– Nije to samo neko „pustopašno veselje”, nego ima jednu značajnu notu strpljenja i radosti u zajedništvu, svaka strofa završava sa jednom vrlo jasnom teološkom refleksijom. Šiler kaže: „Slutiš li svijete da iznad zvjezdanoga svoda živi Otac pun ljubavi”, to je nešto što se jako brzo zaboravlja i izuzeto je iz svih mogućih stvari kao što je vrlo često u pokušajima da sagradimo neke društvene organizacije, kao što je Evropska unija, izbacujemo sve što bi moglo biti prijeporna tačka. Na kraju, pitamo se, šta ostaje od toga ako izbaciš sve što „smeta”, svakom velikanu se nalazi neka mana, nešto što je krivo rekao u životu, da je imao neki stav koji nije korektan. Ako to uradimo, ostajemo samo puste građevine i kamenje na novčanicama, na eurima. To je opasnost koja je trajna, zato treba dobro izbalansirati zdrav razum sa silom i korektnošću - poručuje dirigent Tomislav Fačini.