- Autor: Nadežda Milenković
U želji da domaćoj i inostranoj javnosti pokaže dobru volju (koju nema) da popravi neravnopravne izborne uslove, Vlada Srbije je donijela Zaključak. Koji zapravo i nije zaključak, jer Vlada nije ništa zaključila nego je samo „ukazala“. A ukazala je svim čimbenicima i službenicima vlasti „na obavezu da poštuju zakon“. Ali samo jedan zakon – Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Pa i tada samo jedan njegov član, 29, a ne, ne daj bože, čitav zakon.
Zašto je onda Vlada taj dokument nazvala zaključkom? Odnosno, kad ga je već tako nazvala zašto nije saopštila šta je zaključila? Da se zakon ne poštuje? Da su svi u vlasti besprizorni delinkventi?
A ako je tako, onda je baš mogla da nam predoči i da li je do tog zaključka došla induktivnom metodom (na primjer: eto, ako svako od nas krši zakon, sigurno ga krše i svi ostali u vlasti) ili dedukcijom (pošto već svi kršimo zakon – sigurno ga krši i predsjednik države).
Ali, kad već nije ništa zaključila nego je samo ukazala – zašto taj svoj dokument nije nazvala Ukazom? Zato što je Ukaz pravni akt koji je obavezujući (što Vlada nije željela da postigne) i kojeg donose najviši organi vlasti (što Vlada očito nije ili bar ne misli za sebe da jeste sve dok iznad nje postoji prvi među nejednakima)?
Da stvar bude gora, ovim „zaključkom“ se „ukazuje“ jedino na to da su u obavezi da i taj jedan član jednog zakona poštuju samo u jednom kratkom periodu – svakako ne dužem od tri mjeseca – od raspisivanja do okončanja izbora. Sve ostalo vrijeme sve ostale članove svih ostalih zakona mogu, kao i do sada, da krše do mile, odnosno u njihovom slučaju – do nemile volje.
No, ne treba da čudi što ova vlast izvodi tek puki performans stvaranja normalnih uslova za izbore. Pa njoj je konceptualna umjetnost bukvalno koncept vladanja – publici se prikazuju samo ideje, projekti, planovi, skice (makete) dok materijalne realizacije nema (osim u džepovima i na of šor računima).
Naravno, kad vlast već izvodi performans ne bi li opoziciju izvela na izbore – mnogo bi bolje bilo da je to neki performans u kojem bi, na primjer, satima netremice zurila u slona. Onog poslovičnog slona u sobi koji se koristi kao metafora za očigledan ali prećutkivan problem. Problem apsolutne neslobode ljudi, medija, institucija, izboraâŚ
Ali, ovo je vlast koja izvodi performanse, a ne vlast koja ima dobre radne performanse.
Peščanik.net
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
