Banke u Crnoj Gori stoje mnogo bolje nego prije deset godina, a u tom periodu su značajno promijenile kreditne politike i sve više finansiraju državu i sektor stanovništva, a sve manje privredu. Od 2007. godine banke su povećale iznose za kredite za skoro pola milijarde, dok su depoziti porasli preko 1,3 milijarde eura. Takođe kapital banaka je dupliran – sa 236,9 miliona je povećan na 526,5 miliona.
– Sada je jasno zašto kamatne stope na depozite bilježe rekordne minimume – banke imaju preveliku količinu novca i jako je izazovno upravljati ovim viškom na adekvatan način. Ipak, najvažnije od svega je jačanje kapitala bankarskog sistema koji se 2018. godine gotovo udvostručio u odnosu na 2007. godinu. To znači da bankarski sektor ne bi trebalo da ima većih problema kada se dogodi nova ekonomska kriza. Naravno, u slučaju jačeg uticaja finansijske krize banke će trebati dodatni kapital kako bi se osigurale od očekivanih negativnih posledica – piše u analizi konsultantske kuće Fideliti konsalting koja je predvidjela novu finansijsku krizu za 2020. godinu i recesiju na globalnom nivou narednih nekoliko godina.
Od 2009. godine banke povećale finansiranje države za 152 miliona, a stanovništva za 323 miliona, dok su smanjili finansiranje privrede za 342 miliona eura, sektor koji stvara novu vrijednost. Iz Fidelitija navode da je ključnu ulogu nadomještaja sredstava u izmjeni strukture kredita na uštrb privrede odigrao Investiciono-razvojni fond, koji je na kraju 2017. godine imao plasmane od 175 miliona eura.
– Iako se čini da je ovaj iznos visok, još uvijek nedostaje iznos od najmanje 160 miliona eura kako bi dostigli iznos kreditiranja privrede iz 2009. godine – naveli su iz Fidelitija. Tada su banke kreditirale privredu sa 1,375 milijardi, dok je na kraju 2018. taj iznos bio 1,03 milijarde.
U poslednjih 12 godina, od 2007. godine javni dug Crne Gore je uvećan 2,5 milijardi, ili 337 odsto, dok je istovremeno BDP porastao za 1,9 milijardi, odnosno 71 odsto.
– Kada pogledamo podatke o kreditiranju privrede koja treba da stvori dodatu vrijednost, postaje jasno zbog čega je BDP za poslednjih deset godina porastao za skromnih 70 odsto. Kada se povećava kreditiranje potrošnje, odnosno države i stanovništva, a smanjuje kreditiranje privrede, odnosno rasta i razvoja, ne može se očekivati značajniji rast privrede, a samim tim ni povećanje životnog standarda – pojasnili su iz Fidelitija.
Ključni zadatak svih aktera u crnogorskom privrednom sistemu je, kako su istakli, povećavanje kreditiranja domaće privrede od strane banaka i finansijskih institucija, posebno imajući u vidu narednu finansijsku krizu i globalnu recesiju koja će trajati godinama.
– Prvenstveno treba izmijeniti Zakon o stečaju, kako bi banke kao glavni povjerioci mogle kvalitetnije da utiču na donošenje planova reorganizacije – zaključili su iz Fidelitija.
D.M.

---