- Pi­še: Mag­da Pe­ter­nek

Ajde što naš narod voli ponekad da ogovara i tračari, to mu nekako dođe kao urođena osobina, ali što uživa da gleda tuđa posla danonoćno, to već nijesu čista posla. To su, kako god okrenete, definitivno naša posla.
Zabadanje nosa i još nečega u tuđe stvari uvijek je u meni izazivalo neopisivu odbojnost. Međutim, koliko god se moj razum bunio i osuđivao tu degutantnost, ona je uvijek čvrsto i postojano (kano klisurina) stajala na svojim zabadačkim nosevima. Ništa slađe, nego zaviriti u tuđu šerpu i ništa ljepše nego krišom stati ispod nečijeg prozora. A ono što je najinspirativnije za ova njuškala jeste zaviriti u tuđi krevet.
Ko li to, bože mili, tako kasno dolazi kod njene komšinice? I to se uvijek dešava baš kad joj muž nije kod kuće. Juče je naše radoznalo njuškalo nepomično dva sata stajalo na prozoru, ne bi li konačno odagnalo ovu enigmu. Nažalost, nijesu joj se poklopile kockice, jer se dotični nije pojavio, pa joj je zeznuo koncepciju. Kasnije je njuškalo shvatilo da je to zbog toga što se muž njene ,,drage kone” iznenada vratio s puta. Kako joj je to samo promaklo, pitala se njena nesrećna njuška. To joj nikako nije jasno, jer je ona na svaki šum lijepila glavu na špijunku. Ipak, neće njoj ta situacija nikako izmaći iz vida, a ni kontroli. Nije ona tek tako dobila zvanje njuškalo. Nije ona toliko dugih godina uzalud gledala trunje u drugom oku, a nije vidjela balvan u svom. Njen mukotrpni i istrajni rad mora nekome naplatiti. Njuškalo nikada, baš nikada ne bi ostalo niti će ostati na ovome, već će svoju ,,dubokoumnu‘‘ strategiju mnogo bolje i sistematičnije razraditi. Neće njoj tek tako umaći komšiničina posla. Ne može njena komšinica da gleda samo svoja posla pored njene žive špijunke! I kako je uopšte moguće da ta rospija živi samo svoj život?! Ne može, jednostavno je nedopustivo da u njenu kuću ulaze,,tamo neki‘‘, a da se to samo nje tiče. Nije njuškalo ludo i glupo da dozvoli takve stvari. Nije dugogodišnji studiozni i ispitivački rad na ovako,,teškim slučajevima‘‘ uzaludan, i nikako ne smije ostati u sjenci jednog običnog, pristojnog života. Upregnuće ona sve raspoložive i neraspoložive snage da bi se njeno umijeće našlo tamo gdje mu je i mjesto- usred tuđeg života. Bože dragi, pita se njuškalo, šireći svoje nozdrve kao pas tragač- šta li danas komšinica kuva za ručak?! Ne može biti mirna dok taj zadatak ne riješi bez greške i u najkraćem mogućem roku. Na prvo njuškanje, rekla bi da je pasulj, ali vrlo lako bi mogla da bude i boranija. Ali koja- zelena ili žuta? Mada, kad bolje razmisli, boraniju je kuvala prošle nedjelje, pa se njuška i dalje snebiva. A da nije grašak, zaboga miloga? Svaki damar joj govori da je svakako neko mahunasto povrće. Najbolje bi možda bilo da joj ona pokuca na vrata i da je kao nešto pita, i onda će njuh njene njuške biti apsolutno nepogrešiv.
Pretpostavljam da vam je ova priča vrlo poznata i da je većina od vas imala ovakve nesrećne slučajeve u svom okruženju. U zgradi u kojoj stanujem njuške raznih profila su veoma rasprostranjene. Jedna umjesto,,dobar dan‘‘ i pogleda u oči prvo zaroni u moju kesu. Druga veli,,nešto vas ne viđam, komšinice, ovih dana, pa se pitam da nijeste možda bolesni?‘‘ Treća se femka, pa kao da neće utanji:,,Jeste li to opet vi i vaš suprug bili na putu? Bogami vi, komšinice, sigurno dobro zarađujete. Nije da me zanima, ali ako nije tajna kolika vam je plata?‘‘ Četvrta raspali kao iz topa:,,Jao, sinoć se čula nekakva graja iz vašeg stana, pa smo se ja i muž baš zabrinuli da se, ne daj bože, nije nešto desilo‘‘?!
Ne bih ja bila ja i ne bi moj bič bio moj kada bih ostala imuna na ove prizemne i providne drangulije, pa s apetitom ošinem po svim njuškama tamo gdje najviše bride. Dala im je moja malenkost na vrijeme do znanja da se uvuku u se i u svoje primitivno kljuse, a ne tamo gde im nije mjesto. Dakle, naša posla su odavno postala tuđa briga, nažalost. Radoznalost, ta divna i kreativna osobina, čije su razmjere ogromne i koja bi trebalo da je vodilja i pokretač naše zdrave ambicije i želje za uspjehom, potpuno je zloupotrijebljena, ili bolje reći ubijena u pojam. Prizemljili su je i ponizili oni kojima je tuđi život preokupacija, a njihov potpuno zaveden besmislom.
Zato, dragi moji, ne gledajte drugima u tanjir, vaša kuhinja je najukusnija, a i da nije- vaša je. Skuvajte nešto za svoju dušu, a bogami i za tijelo. Ja krčkam li krčkam... I ja i moj bič. Jer bavljenje tuđim životom je kič.
(Autorka je pjesnikinja)