Ministarstvo održivog razvoja i turizma (MORT) objavilo je program rada za 2018. godinu, ali u njemu nema izrade programa ekonomskog državljanstva. MORT je prošle godine raspisao poziv na kojem su im poznate kompanije i savjetnici koji se bave izradom programa ekonomskog državljanstva dostavili svoje predloge na osnovu kojih će Vlada napisati program. Mnoge od kompanija koje su dostavile predloge, smatraju da Vlada ne može sama izraditi program, već da im je za to potreban savjetnik sa iskustvom u toj oblasti.
Zašto izrade programa nema u programu rada za ovu godinu upitali smo resor na čijem čelu je Pavle Radulović.
– U trenutku donošenja programa Ministarstvo održivog razvoja i turizma za ovu godinu nije posjedovalo informaciju da li je i kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova planiralo donošenje odluke za Vladu koja predstavlja pravni osnov za donošenje druge odluke kojom se uređuje program ekonomskog državljanstva, a koja treba da bude pripremljena od strane ovog ministarstva – naveli su iz tog vladinog resora.
Kazali su da Vlada nije odustala od izrade programa ekonomskog državljanstva, niti je izradu povjerila stranoj kompaniji, već koncept priprema komisija, nakon čega će se program realizovati kroz odgovarajuću odluku Vlade.
– Program ekonomskog državljanstva realizovaće se kada se stvore pravni i drugi preduslovi u toku 2018. godine. Takođe, u toku je izrada finalnog koncepta programa i priprema nacrta odluka koje su neophodne za realizaciju programa – naveli su iz MORT-a.
Do sada su ekonomsko državljanstvo dobijali mnogi sumnjivi biznismeni. Najpoznatiji je svakako bivši premijer Tajlanda optužen za korupciju Taksin Šinavatra. Osim njega, tu su bivši palestinski ministar bezbjednosti Mohamed Dahlan, optužen za pronevjeru, Vei Seng pol Pua, malezijski milijarder koji je 2014. godine uhapšen zbog organizovanja ilegalnog kockanja. Oslobođen je poslije nekoliko mjeseci jer je FBI nezakonito pribavio dokaze protiv njega.
Ekonomsko državljanstvo, po programima koji su prisutni u svijetu, daju se ili za određeni iznos novca ili za ulaganje u određenu nekretninu. Ukoliko država odredi sumu za koju daje državljanstvo, onda je potrebno da stranac uplati taj novac. Ukoliko se pasoš daje kroz ulaganje ili kupovinu, onda je potrebno da strani državljanin kupi neku višemilionsku nekretninu. Države biraju obično ili jednu ili drugu varijantu. Praksa je pokazala da je ulaganjem u nekretninu moguće dobiti više novca iz razloga što se u tim slučajevima uglavnom pokušava dobiti viza za porodicu, a ne samo za pojedinca.
Za sprečavanje zloupotrebe ekonomskog državljanstva, odnosno za sprečavanje da kriminalci dobiju pasoš, potrebno je dobro odraditi dju dilidžens, odnosno temeljne provjere osobe koja traži pasoš.
D.M.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
