Gra­đan­ski po­kret URA pri­pre­ma pred­log me­mo­ran­du­ma o za­u­sta­vlja­nju da­ljeg ra­sta jav­nog du­ga, što u su­šti­ni pred­sta­vlja mo­ra­to­ri­jum na da­lje za­du­ži­va­nje za fi­nan­si­ra­nje te­ku­će po­tro­šnje, na­ja­vio je pot­pred­sjed­nik te par­ti­je Mi­loš Ko­na­tar u in­ter­vjuu za „Dan”.
– Bez za­u­sta­vlja­nja ne­ra­zum­nog za­du­ži­va­nja, bez ras­ki­da sa po­li­ti­kom „tro­še­nja pa­ra ko­jih ne­ma­mo” ne mo­že­mo sta­bi­li­zo­va­ti na­še jav­ne fi­nan­si­je. Ovo je, mo­žda, po­sled­nji tre­nu­tak da kre­ne­mo u neo­p­hod­ne re­for­me, jer smo već na pra­gu za­ča­ra­nog kru­ga za­du­ži­va­nja. Do­kaz za to je­ste po­da­tak da se u ovom tre­nut­ku za­du­žu­je­mo da bi­smo fi­nan­si­ra­li po­sto­je­će kre­dit­ne oba­ve­ze, i ako ta­ko na­sta­vi­mo to­me ne­ma kra­ja – re­kao je Ko­na­tar.
Osim dru­štve­nog kon­sen­zu­sa da će­mo svi pla­ća­ti po­re­ze, po­tre­ban nam, ka­ko je ka­zao, još naj­ma­nje je­dan po ko­me ne­će­mo do­dat­no za­du­ži­va­ti dr­ža­vu i ti­me sta­vlja­ti oko­ve bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma.
● Ka­da fa­li pa­ra u bu­dže­tu, Vla­da go­di­na­ma po­se­že za di­za­njem PDV-a i ak­ci­za što uti­če na sve gra­đa­ne. Da li bi tre­ba­lo pro­mi­je­ni­ti po­li­ti­ku opo­re­zi­va­nja, pa vi­še uzi­ma­ti od bo­ga­tih, a naj­si­ro­ma­šni­je slo­je­ve ma­kar jed­nom po­šte­dje­ti no­vih na­me­ta?
Pri­je ne­ki dan je mi­ni­star fi­nan­si­ja Hr­vat­ske Zdrav­ko Ma­rić u Be­ču iz­ja­vio da su oni uspje­li da sta­bi­li­zu­ju jav­ne fi­nan­si­je i sma­nje jav­ni dug ta­ko što su spu­sti­li po­re­ze i ti­me oslo­bo­di­li pri­vre­di sred­stva za in­ve­sti­ci­je, što je do­ve­lo do ve­ćih po­re­skih pri­ho­da. Ta­ko­đe, i mi­ni­star fi­nan­si­ja Sr­bi­je Du­šan Vu­jo­vić je na­ja­vio slič­ne po­te­ze za 2019. go­di­nu.
A šta ra­di na­ša vla­da? Pot­pu­no su­prot­no, po­ve­ća­va­ju­ći po­re­ze oni gu­še i ote­ža­va­ju pri­vred­nu ak­tiv­nost. Na­rod­ski re­če­no „ci­je­de su­vu dre­no­vi­nu”. Ubi­je­đen sam da je to po­gre­šna po­li­ti­ka i to ta­ko jed­no­stav­no ne ide. Vla­da go­di­na­ma fi­skal­nu po­li­ti­ku vo­di ta­ko što se do­dat­no za­du­žu­je i po­ve­ća­vau po­re­ze, što je du­go­roč­no neo­dr­ži­vo.
● Ka­ko, po Va­ma, tre­ba vo­di­ti fi­skal­nu i eko­nom­sku po­li­ti­ku?
Do­ma­ćin­ski i od­go­vor­no, i si­gur­no ne ta­ko što u pe­ri­o­du šted­nje i po­ve­ća­nja po­re­za Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je ku­pu­je luk­su­zni „mer­ce­des” od pre­ko 50 hi­lja­da eura kao slu­žbe­no auto.
Mo­ra­mo vo­di­ti ak­tiv­nu fi­skal­nu po­li­ti­ku, s ob­zi­rom na to da smo ogra­ni­če­ni u vo­đe­nju mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke. Naj­pri­je u Cr­noj Go­ri mo­ra­mo po­sti­ći dru­štve­ni kon­sen­zus da svi pla­ća­ju po­rez. Ako za­kon va­ži jed­na­ko za sve, ako svi pla­ća­mo po­rez, a ta­ko mo­ra bi­ti, on­da mo­že­mo da spu­sti­mo po­re­ske sto­pe. Cr­na Go­ra sa po­re­zi­ma mo­ra bi­ti atrak­tiv­na i kon­ku­rent­na i omo­gu­ći­ti pri­vred­ni za­mah i ini­ci­ja­ti­vu.
Ta­ko­đe, mo­ra­mo omo­gu­ći­ti in­ve­sti­ci­je u pri­vat­nom sek­to­ru i ubi­je­đen sam da tu le­ži na­ša ve­li­ka šan­sa. Neo­p­hod­na je ak­tiv­ni­ja ulo­ga ba­na­ka u fi­nan­si­ra­nju pri­vre­de, ali ima­mo mo­guć­no­sti da i pre­ko IRF-a do­dat­no po­kre­ne­mo pri­vre­du i za­to IRF tre­ba da ima go­di­šnji bu­džet mi­ni­mum 500 mi­li­o­na eura u od­no­su na sa­da­šnjih 140 mi­li­o­na.
Na­ma su po­treb­ne stra­ne di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je, ali su nam još vi­še po­treb­ne i do­ma­će in­ve­sti­ci­je pri­vat­nog sek­to­ra i dr­ža­va mo­ra stvo­ri­ti uslo­ve za ta­ko ne­što i oslo­bo­di­ti po­ten­ci­ja­le na­še pri­vre­de, ali to se si­gur­no ne­će de­si­ti bez neo­p­hod­nih re­for­mi ni­ti do­sa­da­šnjom po­li­ti­kom po­ve­ća­nja po­re­za.
● Mi­ni­star fi­nan­si­ja je na­veo da će zbog po­ve­ća­nja PDV-a ci­je­ne po­ra­sti 0.9 od­sto. Da li ste sa­gla­sni sa nje­go­vim mi­šlje­njem ili će ci­je­ne bi­ti ve­će u zna­čaj­no ve­ćem pro­cen­tu?
Naj­pri­je mo­ram re­ći da je po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a bi­la gre­ška. Vla­da je tim po­te­zom sa­mo do­dat­no op­te­re­ti­la pred­u­zet­ni­ke i pri­vre­du, a isto­vre­me­no te­ret kri­ze pre­va­li­la na le­đa kraj­njih po­tro­ša­ča tj. gra­đa­na.
Ne znam ko­ji je eko­no­me­trij­ski mo­del go­spo­din Ra­du­no­vić ko­ri­stio, ali ga re­al­nost već de­man­tu­je prak­tič­no na sva­kom ko­ra­ku i gra­đa­ni to i te ka­ko osje­ća­ju na svom nov­ča­ni­ku. Vi­dje­li ste da su ci­je­ne grad­skog pre­vo­za u Pod­go­ri­ci, na pri­mjer, od­mah sko­či­le pu­no vi­še od po­me­nu­tih 0,9 od­sto. Na­ža­lost, po­sku­plje­nja će­mo osje­ti­ti još vi­še u fe­bru­a­ru ka­da poč­nu pri­sti­za­ti ja­nu­ar­ski ra­ču­ni, jer će oni svi bez iz­u­zet­ka bi­ti uve­ća­ni i sa ve­ćom sto­pom PDV-a.
U ovom tre­nut­ku svi eko­nom­ski po­ka­za­te­lji i pro­jek­ci­je go­vo­re da će ci­je­ne po­ra­sti pu­no vi­še od na­ja­va iz Vla­de i sa tim su vr­lo do­bro upo­zna­ti u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, ta­ko da na iz­ja­vu go­spo­di­na Ra­du­no­vi­ća vi­še tre­ba gle­da­ti kao po­li­tič­ku ne­go re­al­nu pro­cje­nu. D.M.


Zbog Mon­te­pu­ta je tre­ba­lo smi­je­ni­ti mi­ni­stra

● Da li je Vla­da ura­di­la ne­što po pi­ta­nju ini­ci­ja­ti­ve GP URA u ve­zi sa Mon­te­pu­tem i ras­po­dje­lom bo­nu­sa u tom pred­u­ze­ću?
– Ne, i to ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje. Bit­no je da gra­đa­ni vi­de da se oni ni­ka­da ne­će od­re­ći svo­jih pri­vi­le­gi­ja, slu­žbe­nih auto­mo­bi­la, dnev­ni­ca, pu­to­va­nja, uprav­nih od­bo­ra. I za­to im svi mi de­mo­krat­skom smje­nom na iz­bo­ri­ma mo­ra­mo re­ći da je do­sta i da su pre­vr­ši­li sva­ku mje­ru. Da se slu­čaj „Mon­te­put” de­sio ne­koj od­go­vor­noj vla­di pre­mi­jer bi sam smi­je­nio mi­ni­stra, uko­li­ko ovaj ne bi pod­nio ostav­ku. Ali mi ne­ma­mo ni od­go­vor­ne mi­ni­stre, ni od­go­vor­nog pre­mi­je­ra.
Osim slu­ča­ja „Mon­te­put” Vla­da ni­je od­go­vo­ri­la ni na na­še ini­ci­ja­ti­ve oko opo­re­zi­va­nja iz­no­še­nja nov­ca ka of­šor de­sti­na­ci­ja­ma i uvo­đe­nju cr­ne li­ste po­re­skih ra­je­va. Ne­ma od­go­vo­ra ni oko pra­vil­ni­ka o tran­sfer­nim ci­je­na­ma. Sve to po­ka­zu­je da ni ova vla­da DPS-a, kao ni sve nji­ho­ve pret­hod­ne, ne­ma sna­ge da spro­ve­de neo­p­hod­ne re­for­me i za­to nam je po­treb­na no­va i od­go­vor­na vlast ko­ja to mo­že.