Glum­ce Mir­ka Vla­ho­vi­ća, Va­nju Jo­vi­će­vić, Var­ju Đu­kić, Slav­ka Ka­le­zi­ća, Du­ša­na Ko­va­če­vi­ća, Go­ra­na Vu­jo­vi­ća, Ste­va­na Ra­du­si­no­vi­ća, Slo­bo­da­na Ma­ru­no­vi­ća, Da­ni­la Če­le­bi­ća, Zo­ra­na Vu­jo­vi­ća i Mi­ša Ob­ra­do­vi­ća pod­go­rič­ka pu­bli­ka je na­gra­di­la apla­u­zi­ma na­kon što su iz­ve­li pred­sta­vu „Šće­ri mo­ja” na Ve­li­koj sce­ni CNP-a, a u okvi­ru Bi­je­na­la cr­no­gor­skog te­a­tra. Na­kon spu­šta­nja za­vje­se dio ve­li­kog an­sam­bla jed­ne od naj­o­mi­nje­ni­jih pred­sta­va Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta ko­ji je re­ži­ra­la Ana Vu­ko­tić no­vi­na­ri­ma i za­in­te­re­so­va­nim gle­da­o­ci­ma pre­ni­je­la je uti­ske o ra­du na ovom ko­ma­du ko­ji je na­pi­sa­la Ma­ja To­do­ro­vić.
Zo­ran Vu­jo­vić je na­gla­sio da je bi­lo ve­o­ma in­spi­ra­tiv­no ra­di­ti na tek­stu ko­ji tre­ti­ra po­zna­te isto­rij­ske či­nje­ni­ce iz da­na­šnje vi­zu­re. Nje­gov ko­le­ga Ste­van Ra­du­si­no­vić je is­ta­kao da je za­do­volj­stvo igra­ti za­ni­mlji­vu ulo­gu i to u dra­mi ko­ju je na­pi­sao ži­vi pi­sac. Sce­na­ri­sta Alek­san­dar Vu­ko­tić je is­ta­kao da mu se tekst Ma­je To­do­ro­vić od­mah svi­dio jer je bez ob­zi­ra što go­vo­ri o isto­rij­skim fak­ti­ma, od­no­su oca i kćer­ke da­je dru­gu, du­blju di­men­zi­ju.
-Sce­no­gra­fi­jom smo že­lje­li da osvi­je­tli­mo emo­ci­je na sce­ni da bi pu­bli­ka shva­ti­la in­ter­tek­stu­al­nost ovog dram­skog ko­ma­da i nje­go­vu sim­bo­li­ku – ka­zao je on.
Ka­ko je pri­mje­ti­la Var­ja Đu­kić već na pr­vo či­ta­nje shva­ti­la je da je „Šće­ri mo­ja” isto­vre­me­no i ko­me­di­ja, i gro­te­ska i me­lo­dra­ma. Bi­lo je ve­o­ma in­spi­ra­tiv­no na sce­ni go­vo­ri­ti o za­po­sta­vlja­nju že­ne u dru­štvu iz isto­rij­skog ugla ko­ji je, za­klju­či­la je ona, i da­nas u Cr­noj Go­ri, ali i u svi­je­tu vi­še ne­go ak­tu­e­lan. Jer, na­še dru­štvo je i da­nas ne­ga­tiv­no ras­po­lo­že­no pre­ma kćer­ka­ma, što go­vo­re po­ra­ža­va­ju­ći po­da­ci o abor­tu­si­ma i bro­ju i po­lu ro­đe­ne dje­ce, pri­mi­je­ti­la je ona.
Slo­bo­dan Ma­ru­no­vić je ot­krio da na po­čet­ku ra­da na ovom ko­ma­du ni­je sma­trao da će „Šće­ri mo­ja” po­sta­ti ta­ko zna­čaj­na pred­sta­va. On je is­ta­kao da ova pred­sta­va, ko­ja ni­je li­še­na fe­mi­ni­zma, go­vo­ri o lo­kal­noj pri­či na­pi­sa­noj i re­ži­ra­noj ta­ko da ima glo­bal­no zna­če­nje. Pred­sta­va po­sta­vlja pi­ta­nja, i ima fan­ta­stič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa na­šom, ali i stvar­no­šću na glo­bal­nom ni­vou.
-Ovo je ulo­ga mo­jih sno­va. Što vi­še se ba­vim ovim po­slom osje­ćam čast što igram knje­gi­nju Zor­ku, ogrom­nu du­šu pre­ma ko­joj ga­jim ve­li­ko di­vlje­nje. Ova pred­sta­va po­sta­vlja va­žna pi­ta­nja, ali mi­slim da stva­ri idu na bo­lje – pro­ko­men­ta­ri­sa­la je mla­da glu­mi­ca.
Glu­mac Slav­ko Ka­le­zić, ko­ji je za­do­bio u pro­te­klih go­di­nu i po da­na od pre­mi­je­re pred­sta­ve „Šće­ri mo­ja” svo­jom in­ter­pre­ta­ci­jom dvor­skog pje­sni­ka po­seb­ne sim­pa­ti­je pu­bli­ke, na­gla­sio je da lik ko­ji igra sim­bo­li­zu­je slo­bo­du „bez ko­je se ne mo­že, bez ob­zi­ra u ko­jem si­ste­mu ži­vje­li”.
Kom­po­zi­tor Alek­san­dar Ra­du­no­vić Po­paj je na du­ho­vit na­čin ob­ja­snio ka­ko je do­šao do ide­je za mu­zič­ku prat­nju. Mir­ko Vla­ho­vić, ko­ji je ostva­rio lik knja­za Ni­ko­le je na­gla­sio da je za nje­ga u ovoj pred­sta­vi naj­bit­ni­ja ljud­ska pri­ča. Ob­ja­snio je ka­ko su mu u pro­ce­su ra­da po­mo­gli sa­vje­ti ko­le­ge Mla­de­na Ne­le­vi­ća i is­ta­kao da je vo­dio ra­ču­na da naj­pri­je „olju­di ulo­gu”, a za­tim i „ži­vi ži­vot ulo­ge”.
-Ova pred­sta­va ni­je do­sad­na i mi­slim da je to taj­na nje­nog uspje­ha – za­klju­čio je on.
Stva­ri u po­zo­ri­štu su uvi­jek stvar kon­tek­sta, na­gla­si­la je re­di­telj­ka Vu­ko­tić i pod­sje­ti­la da je „Šće­ri mo­ja” pr­va nje­na re­ži­ja na­kon tri go­di­ne u CNP-u i to u to­ku pla­no­va da re­ži­ra Šek­spi­ro­vog „Ri­čar­da III”. Ma­ja To­do­ro­vić je pru­ži­la svo­jim tek­stom za­ni­mlji­vu te­mu „ko­ja je na ne­ki na­čin po­kre­nu­la i osvo­ji­la či­ta­vu eki­pu”.
-Ali na je­dan na­čin ko­ji sam htje­la da spro­ve­dem, kroz mo­je do­ži­va­lja­je pi­ta­nja isto­rij­skog kon­tek­sta, po­zi­ci­je že­ne, a ni­je pi­ta­nje fe­mi­ni­zma. Mo­ja te­ma ni­su sit­ni pav­ci, ra­zni -iz­mi, ali je­ste po­zo­ri­šte i ši­ro­ki spek­tar ono­ga što mi iz ove po­zi­ci­je mo­že­mo da pru­ži­mo. Ni­je bi­lo la­ko, ima­li smo ma­lo vre­me­na za pri­pre­me, iza ove pred­sta­ve sto­ji ozbi­ljan rad. Za­tim i po­dr­ške ko­ju je Va­nja kao stu­dent­ki­nja do­bi­la. U do­broj at­mos­fe­ri smo pro­mi­šlja­li ovaj tekst – ka­za­la je Ana Vu­ko­tić ko­ja se ozbilj­no pri­pre­ma za re­ži­ra­nje „Ri­čar­da III”.
S.Ć.


Na­gra­de i „Ko­ra­ci”

Bi­je­na­le cr­no­gor­skog te­a­tra za­vr­ša­va se ve­če­ras do­dje­lom na­gra­da ko­ja je za­ka­za­na za 20 ča­so­va na Ve­li­koj sce­ni CNP-a. Na­kon uru­či­va­nja pri­zna­nja za naj­bo­lju pred­sta­vu, re­ži­ju, naj­bo­lji do­ma­ći dram­ski tekst, glav­nu mu­šku i žen­sku ulo­gu, za epi­zod­nu ulo­gu i na­gra­du za auto­ra sa­rad­ni­ka pu­bli­ka bi­će pre­mi­jer­no iz­ve­den per­for­mans stu­de­na­ta FDU na Ce­ti­nju „Ko­ra­ci” - oda­bra­ne vje­žbe iz pred­me­ta Scen­ski po­kret, prof. Fe­rid Ka­ra­ji­ce i sa­rad­ni­ka Ju­li­je Mi­la­čić. U per­for­man­su na či­je je iz­vo­đe­nje ulaz slo­bo­dan igra­ju An­đe­la Ra­do­vić, Vu­le Mar­ko­vić, Vu­kan Pe­jo­vić, Ma­ri­ja La­bu­do­vić, Je­le­na Đu­kić, Ma­ri­ja Đu­rić, Mi­li­ca Šće­pa­no­vić, Omar Baj­ram­spa­hić, Mar­ko To­do­ro­vić, Pa­vle Po­po­vić i Va­nja Jo­vi­će­vić.