Vid po­ja­ča­nog boj­ko­ta kroz vra­ća­nje man­da­ta na svim ni­vo­i­ma, a ko­ji su pro­iz­vod iz­bor­nog da­na 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne si­gur­no je da bi pro­du­bio po­li­tič­ku kri­zu i do­veo do si­tu­a­ci­je da se ona mo­ra ur­gent­no rje­ša­va­ti, oci­je­nio je po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Dra­gi­ša Ja­nju­še­vić. On je re­kao da se po­sta­vlja pi­ta­nje da li je opo­zi­ci­ja mo­žda za­ka­sni­la sa ta­kvom rek­ci­jom, jer se bli­že va­žni po­li­tič­ki do­ga­đa­ji.
Ja­nju­še­vić je za „Dan” re­kao da se mo­že sma­tra­ti da boj­kot na ova­kav na­čin ni­je do­vo­ljan, jer opo­zi­ci­ja u svom dje­lo­va­nju ne po­ka­zu­je usa­gla­šen stav po mno­gim pi­ta­nji­ma ko­ji bi re­zul­ti­rao van­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, već iz­la­zi na iz­bo­re i vla­da u ne­kim op­šti­na­ma.
– Si­gur­no je da mo­ra­ju da­ti no­vu for­mu pri­ti­ska na sa­da­šnju vlast. Taj vid po­ja­ča­nog boj­ko­ta kroz vra­ća­nje man­da­ta na svim ni­vo­i­ma, a ko­ji su pro­iz­vod iz­bor­nog da­na 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne si­gur­no je da bi pro­du­bio po­li­tič­ku kri­zu i do­veo do si­tu­a­ci­je da se ona mo­ra ur­gent­no rje­ša­va­ti – ci­je­ni Ja­nju­še­vić.
On je pod­sje­tio da se bli­že pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, ali i ter­mi­ni za lo­kal­ne iz­bo­re u ve­li­kom bro­ju op­šti­na.
– Ono što se po­sta­vlja kao pi­ta­nje da li se za­ka­sni­lo sa ta­kvom re­ak­ci­jom jer se ter­min pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra ve­o­ma pri­ma­kao, kao i ter­min za mno­ge lo­kal­ne iz­bo­re (tri na je­sen, a 12 na pro­lje­će) i di­le­ma je ko­li­ko bi se kva­li­tet­no mo­gli or­ga­ni­zo­va­ti ta­ko br­zo iz­bo­ri na svim ni­vo­i­ma u jed­noj fer i de­mo­krat­skoj at­mos­fe­ri, bez kva­li­tet­ne pre­la­zne vla­de ko­ja će ima­ti pri­sto­jan vre­men­ski pe­ri­od da ih re­a­li­zu­je – na­veo je Ja­nju­še­vić.
Pod­sje­ti­mo, biv­ši pred­sjed­nik Na­rod­ne stran­ke Dra­gan Šoć re­kao je da dok god opo­zi­ci­ja dr­ži man­da­te ko­je je do­bi­la na iz­bo­ri­ma či­ji le­gi­ti­mi­tet ospo­ra­va, a u po­je­di­nim op­šti­na­ma čak i vla­da, ne­će po­sti­ći cilj – van­red­ne iz­bo­re. Ako već osta­ju kod te­ze da su iz­bo­ri ko­ji su se de­si­li u am­bi­jen­tu „dr­žav­nog uda­ra”, ka­ko tvr­di vlast, ne­le­gi­tim­ni, on­da tre­ba de­le­gi­ti­mi­sa­ti vlast ko­ja je pro­iz­i­šla iz njih, ka­že Šoć i do­da­je da je je­di­ni do­sle­dan na­čin za to da se vra­te svi man­da­ti opo­zi­ci­je na svim ni­vo­i­ma.
Po ocje­ni ana­li­ti­ča­ra Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, po­sta­vlja se pi­ta­nje šta bi se pro­mi­je­ni­lo u od­no­su na po­sto­je­će sta­nje da man­da­ti opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka, re­ci­mo, ni­je­su ve­ri­fi­ko­va­ni. Čo­la­ko­vić je re­kao da bi vra­ća­nje man­da­ta mo­glo zna­či­ti ula­zak u kom­pli­ko­va­nu prav­no-po­li­tič­ku pro­ce­du­ru sa ma­lim iz­gle­di­ma za uspjeh.
– Stav da je je­di­ni do­sle­dan na­čin za de­le­gi­ti­mi­sa­nje vla­sti pro­is­te­kle iz ne­re­gu­lar­nih iz­bo­ra vra­ća­nje opo­zi­ci­o­nih man­da­ta na svim ni­vo­i­ma pre­ne­bre­ga­va ni­ma­lo ne­va­žan ar­gu­ment opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka da nji­hov re­zul­tat na ne­re­gu­lar­nim iz­bo­ri­ma ni­je upi­tan (valj­da ne bi tre­ba­lo do­ka­zi­va­ti da opo­zi­ci­ja ne ras­po­la­že re­sur­si­ma i me­to­da­ma zlo­u­po­tre­ba ko­je joj obez­bje­đu­ju iz­bor­ni re­zu­tat), već je upi­tan re­zul­tat vla­da­ju­će par­ti­je. Hi­po­te­tič­ki, šta bi se pro­mi­je­ni­lo da man­da­ti opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka, re­ci­mo, ni­je­su ve­ri­fi­ko­va­ni? Da li bi to spri­je­či­lo ve­ći­nu pro­i­za­šlu iz ne­fer iz­bo­ra, ka­ko tvr­di opo­zi­ci­ja, da se pred­sta­vlja i sma­tra le­gi­tim­nom par­la­men­tar­nom ve­ći­nom? I da li bi opo­zi­ci­o­ne par­ti­je u tom slu­ča­ju ima­le to­li­ko jak ar­gu­ment za zah­ti­je­va­nje odr­ža­va­nja no­vih iz­bo­ra ko­ji bi u pot­pu­no­sti po­tro, na­di­šao i po­bi­je­dio že­lju za op­stan­kom na vla­sti, na ovaj ili onaj na­čin – pi­ta se Čo­la­ko­vić.
Uka­zu­ju­ći da bi vra­ća­nje man­da­ta mo­glo zna­či­ti ula­zak u kom­pli­ko­va­nu prav­no-po­li­tič­ku pro­ce­du­ru sa ma­lim iz­gle­di­ma za uspjeh, Čo­la­ko­vić na­vo­di da osnov­ni pred­u­slov – po­sto­ja­nje ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja ko­je bi u tom slu­ča­ju efi­ka­sno rje­ša­va­le pro­ble­me i spo­ro­ve do ko­jih bi ne­sum­nji­vo do­šlo – ni­je is­pu­njen.
– Pod­sje­ti­mo da su u sva­kom spo­ru oko, re­ci­mo, le­gi­ti­mi­te­ta lo­kal­nih vla­sti od­lu­ke do­ni­je­te u skla­du sa tre­nut­nim in­te­re­som naj­ve­će par­ti­je – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.M.V.


Po­treb­na za­jed­nič­ka ak­ci­ja

Ka­ko ka­že Čo­la­ko­vić, oči­gled­no je da se boj­kot par­la­men­ta sam po se­bi i bez ima­lo po­dr­ške sa stra­ne po­ka­zao ne­e­fi­ka­snim na­či­nom do­la­ska do pr­vih fer i slo­bod­nih iz­bo­ra.
– Ta­ko­đe je oči­gled­no da bi boj­kot tre­ba­lo da bu­de pra­ćen za­jed­nič­kim, osmi­šlje­ni­jim i ko­or­di­ni­sa­nim ak­ci­ja­ma stva­ra­nja pri­ti­ska jav­nog mnje­nja, ko­ji bi do­veo do do­go­vo­ra u ne­kom ob­li­ku o da­tu­mu i uslo­vi­ma odr­ža­va­nja no­vih ili po­na­vlja­nja par­la­men­tar­nih iz­bo­ra (for­mu­la­ci­ja ni­je ne­što na če­mu bi tre­ba­lo in­si­sti­ra­ti po ci­je­nu po­sti­za­nja do­go­vo­ra) – ka­že Čo­la­ko­vić.