De­se­ta pred­sta­va ovo­go­di­šnje po­zo­ri­šne se­lek­ci­je Bar­skog lje­to­pi­sa od­i­gra­na je si­noć pred ve­li­kim bro­jem lju­di ko­ji su do­šli da od­gle­da­ju još je­dan ko­mad ju­bi­lar­nog Fe­sti­va­la. U re­ži­ji mla­de Jo­va­ne To­mić, a pro­duk­ci­ji Ma­dle­ni­a­num te­a­tra i ope­re iz Be­o­gra­da „Lo­li­ta” je do­ni­je­la na po­zor­ni­cu u Sta­rom Ba­ru pri­ču mo­ti­vi­sa­nu po­zna­tim, isto­i­me­nim ro­ma­nom Vla­di­mi­ra Na­bo­ko­va.
Pri­ča o če­tr­de­se­to­go­di­šnjem pro­fe­so­ru Ham­ber­tu Ham­ber­tu i nje­go­voj lju­ba­vi pre­ma dva­na­e­sto­go­di­šnjoj „nim­fe­ti” Do­lo­res Hejz, ver­zi­ja je vječ­ne pri­če o ne­is­pu­nje­noj, iz­ne­vje­re­noj če­žnji, ne­iz­vje­sno­sti i ne­stal­no­sti sve­ga. Iro­ni­jom ma­ski­ra­na ale­go­ri­ja ap­surd­ne, ali dra­go­cje­ne lju­ba­vi, i po­ov­ske te­žnje za umjet­nič­kom lje­po­tom, ka­zu­je kri­ti­ka o ko­ma­du ko­ji je iz­bje­gao kli­šee pop kul­tu­re ko­ji ro­man če­sto pod­vo­de pod la­ku por­no­gra­fi­ju, a Lo­li­tu pred­sta­vlja­ju kao pro­mi­sku­i­tet­no di­je­te. Umje­sto to­ga, pre­ma ri­je­či­ma re­di­telj­ke, ovom pred­sta­vom po­sta­vlje­no je pi­ta­nje da li je da­nas ter­min -ne­do­lič­no - po­stao za­pra­vo si­no­nim za -ne­u­o­bi­ča­je­no - u kon­tek­stu osu­de sre­di­ne na­spram po­je­din­ca i nje­go­vih ak­ci­ja.
- Su­šti­na pri­če i na­šeg pri­stu­pa toj te­mi bi­la je da ne po­la­zi­mo iz tog mo­ra­li­za­tor­skog kon­tek­sta, šta vi­še, ma­lo ga i iro­ni­zu­je­mo. Mo­ti­vi­sa­lo nas je re­di­telj­sko i glu­mač­ko či­ta­nje li­ka Lo­li­te. Da­kle, za nas je ona bi­la ne­ko oli­če­nje slo­bo­de - lič­ne i ge­ne­ral­ne na ko­joj svi za­vi­de. Ona se za­pra­vo od­u­pi­ra­la dru­štve­nim nor­ma­ma, vas­pi­ta­nju ro­di­te­lja i oče­ki­va­nji­ma svo­je sre­di­ne. Ona pred­sta­vlja bunt za ko­ji mi­slim da po­sto­ji u mo­joj ge­ne­ra­ci­ji ko­ja se u ovim i ova­kvim vre­me­ni­ma ba­vi ti­me. Kroz pre­i­spi­ti­va­nje tog kom­plek­snog od­no­sa pre­i­spi­tu­je­mo po­lo­žaj mla­dih da­nas. Mi­slim da ne­ma tač­nog od­go­vo­ra, već je to go­mi­la pi­ta­nja ko­ja se otva­ra­ju, jer da imam od­go­vor ne bih ra­di­la pred­sta­vu- ka­za­la je re­di­telj­ka.
Jo­va­na To­mić je na­kon pred­sta­ve sa no­vi­na­ri­ma po­di­je­li­la za­do­volj­stvo si­noć­njim iz­vo­đe­njem i re­ak­ci­ja­ma bar­ske pu­bli­ke za ko­ju vje­ru­je da je pre­po­zna­la kva­li­te­te ove pred­sta­ve, ka­ko one ko­ji se kri­ju u tek­stu i nje­go­voj in­ter­pre­ta­ci­ji, ta­ko i u po­kre­tu, od­no­sno ko­re­o­gra­fi­ji ko­ja je va­žan ključ za tu­ma­če­nje li­ko­va i nji­ho­vih po­stu­pa­ka.
- Na­ma je za­pra­vo naj­ve­ći iza­zov bio da po­stig­ne­mo i jed­no i dru­go. Da­kle, da li­ko­vi bu­du u pot­pu­no­sti ute­me­lje­ni i da raz­vi­je­mo nji­ho­vu kom­plek­snost. On­da smo oda­bra­li i eks­pre­si­van fi­zič­ki po­kret ko­ji je tre­ba­lo da na ne­i­lu­stra­ti­van na­čin do­ča­ra ero­tič­nost od­no­sa, ka­ko bi­smo iz­bje­gli upra­vo ilu­stra­ci­je i ne­ka mo­žda atrak­tiv­ni­ja, ali ba­nal­na rje­še­nja. Za­to smo se okre­nu­li sti­li­zo­va­nom scen­skom po­kre­tu. Mi­slim da je naj­ve­ća fan­ta­stič­nost ova če­ti­ri glum­ca što su oni pot­pu­no oprav­da­li svo­je dram­ske li­ko­ve, a i iz­dr­ža­li te­žak fi­zič­ki ri­tam ove pred­sta­ve i da je to je­dan od nje­nih naj­ve­ćih kva­li­te­ta- do­da­la je To­mić.
Ulo­ge u ko­ma­du tu­ma­če: Bo­jan Ži­ro­vić, Ana Man­dić, Pe­đa Mar­ja­no­vić i Ir­ma Mi­lo­vić. Dra­ma­ti­za­ci­ju je na­pi­sao Di­mi­tri­je Ko­ka­nov, za ko­sti­mo­gra­fi­ju je bi­la za­du­že­na Da­rin­ka Mi­haj­lo­vić, ko­re­o­gra­fi­ju Ma­ja Ka­la­fa­tić, a kom­po­zi­tor je bio Mar­ko Fle­go.
D.S.