Iako Rud­nik uglja (RUP) na­ja­vlju­je kao ve­o­ma uspje­šan in­ve­sti­ci­o­ni po­du­hvat iz­mje­šta­nje tra­ka­stog si­ste­ma za od­la­ga­nje la­por­ca, kao i pre­sta­nak od­la­ga­nja istog na Jag­nji­lu, eko­lo­zi po­zi­va­ju po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka uglja da upo­re­do sa ovom in­ve­sti­ci­jom iz­vr­še vra­ća­nje već od­lo­že­nog la­po­r­ca u po­me­nu­ti kop. Eko­lo­zi po­ru­ču­ju da Rud­nik uglja spre­ma no­vu pre­va­ru, da će se osta­ti de­po­ni­ja la­por­ca na Jag­nji­lu, a da će se da­lje nje­go­vo od­la­ga­nje na­sta­vi­ti u ko­pu Po­tr­li­ca. Na taj na­čin u Plje­vlji­ma će osta­ti još jed­na ne­sa­ni­ra­na eko­lo­ška cr­na tač­ka, a Rud­nik uglja će sa­ču­va­ti zna­čaj­na sred­stva.
– Ova­kvu prak­su smo već vi­dje­li ka­da je u pi­ta­nju eks­plo­a­ta­ci­ja uglja u plje­valj­skoj op­šti­ni i rad Rud­ni­ka uglja. Rud­nik uglja je u pod­ruč­ju ko­pa „Šu­ma­ne“ iz­vr­šio va­đe­nje uglja, a osta­vio je ne­re­kul­ti­vi­sa­ne ko­po­ve, što je u pot­pu­no­sti u su­prot­no­sti sa Za­ko­nom o ru­dar­stvu, ko­ji ka­že da ze­mlji­šte ko­je je pred­met eks­plo­a­ta­ci­je tre­ba vra­ti­ti po za­vr­šet­ku po­slo­va u isto ili bo­lje sta­nje. Ko­li­ko je u ovom slu­ča­ju Rud­nik uglja oti­šao da­le­ko sa pre­va­rom, vi­di se i iz či­nje­ni­ce da je vla­sni­ci­ma ne­ka­da­šnjeg po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta obe­ća­no bi­lo da ka­da se iz­vr­ši eks­plo­a­ta­ci­ja uglja i za­vr­ši re­kul­ti­va­ci­ja, da će im se vra­ti­ti po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, čak je zbog to­ga jef­ti­ni­je pla­ća­na ze­mlja. Umje­sto da do­bi­ju ze­mlji­šte, mje­šta­ni se­la Šu­ma­ne sa­da ima­ju na ru­bu se­la ogrom­no pu­sto ze­mlji­šte, od­no­sno pu­ste i ra­u­bo­va­ne ko­po­ve – iz­ja­vio je za „Dan” iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić.
On je na­veo da će se ista si­tu­a­ci­ja de­si­ti i sa de­po­ni­jom la­por­ca na Jag­nji­lu. Ra­ni­je je obe­ća­va­no da će se la­po­rac sa Jag­nji­la vra­ti­ti na­zad čim se poč­ne vr­ši­ti od­la­ga­nje u kop Po­tr­li­ca. Mi­tro­vić na­vo­di da je oči­gled­no da Rud­nik že­li da iz­bjeg­ne tu oba­ve­zu, i sve su pri­li­ke da će la­po­rac osta­ti na Jag­nji­lu.
– Iz RUP-a sa­da pred­sta­vlja­ju ve­li­kim uspje­hom to što vi­še ne­će od­la­ga­ti la­po­rac na Jag­nji­lo, već u kop Po­tr­li­ca, a pre­ćut­ku­je se da je na Jag­nji­lu osta­la de­po­ni­ja ko­ja je nad­mor­sku vi­si­nu ovog uz­vi­še­nja uve­ća­la za 100 me­ta­ra i ko­ja je po­vr­ši­ne ne­ko­li­ko de­se­ti­na hek­ta­ra. Ova de­po­ni­ja je sa sje­ve­ro­i­stoč­ne stra­ne u pot­pu­no­sti za­tvo­ri­la plje­valj­sku ko­tli­nu, za­tvo­ri­la pro­vje­tra­va­nje ko­tli­ne, što di­rekt­no uti­če na uve­ća­no za­ga­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne. Sa­da bi Plje­vlja­ci tre­ba­li da bu­du za­do­volj­ni što Jag­nji­lo vi­še ne­će ra­sti, a to što će Rud­nik no­vac za sa­na­ci­ju ove cr­ne eko­lo­ške tač­ke za­dr­ža­ti za se­be o to­me ni­ko ne go­vo­ri. Zna­či, Rud­nik mo­ra da od­lo­že­ni la­po­rac na Jag­nji­lu vra­ti u kop i to je kraj svih pri­ča – is­ta­kao je Mi­tro­vić i po­zvao po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka uglja da pri­je ne­go što poč­ne ukla­nja­nje tra­ka­stog si­ste­ma za od­la­ga­nje la­por­ca, za­poč­ne ukla­nja­nje la­por­ca sa Jag­nji­la.
– Oči­gled­na je pre­va­ra Rud­ni­ka uglja, jer sa­da ukla­nja­ju si­stem sa ko­jim su do­vo­zi­li la­po­rac na Jag­nji­lo, što zna­či da ne mi­sle da la­po­rac ko­ji je is­ko­pan u ko­pu Po­tr­li­ca vra­ća­ju u taj kop. U pot­pu­no­sti je ja­sno da Rud­nik sa­da mi­mo za­kon­skih pro­pi­sa ne že­li da da no­vac za ukla­nja­nje de­po­ni­je la­por­ca Jag­nji­lo, ko­ja ni­je traj­nog već pri­vre­me­nog ka­rak­te­ra – za­klju­čio je Mi­tro­vić i is­ta­kao da bi po­vra­tak la­por­ca sa Jag­nji­la u kop Po­tr­li­ca Rud­nik ko­štao ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura.
S dru­ge stra­ne iz Rud­ni­ka uglja pro­je­kat gdje će po­me­nu­ti tra­ka­sti si­stem bi­ti iz­mje­šten u kop Po­tr­li­cu i gdje će da­lje od­la­ga­nje la­por­ca bi­ti vr­še­no u po­me­nu­tom ko­pu, vi­de kao ve­li­ki uspjeh. U Rud­ni­ku uglja ne po­mi­nju šta će bi­ti sa po­sto­je­ćom de­po­ni­jom la­por­ca na Jag­nji­lu.
– Pro­je­kat iz­mje­šta­nja DTO si­ste­ma u Rud­ni­ku uglja je jed­na od naj­ve­ćih in­ve­sti­ci­ja, ve­o­ma slo­že­na i za­htjev­na. Re­a­li­za­ci­jom ove in­ve­sti­ci­je, du­go­roč­no gle­da­no, kom­pa­ni­ja bi ima­la ve­li­ku ko­rist ko­ja se pr­ven­stve­no ogle­da kroz sma­nje­nje tro­ško­va rad­ne sna­ge i ušte­de elek­trič­ne ener­gi­je. Pre­ma pro­jekt­nom za­dat­ku, in­ve­sti­ci­ja će se re­a­li­zo­va­ti u dvi­je fa­ze, i to pr­va, ko­ja pod­ra­zu­mje­va pre­se­lje­nje svih si­ste­ma i tran­spor­te­ra u Po­vr­šin­ski kop Po­tr­li­cu, s tim što dro­bi­lač­ka po­stro­je­nja za­dr­ža­va­ju svo­ju lo­ka­ci­ju. Dru­ga fa­za pred­sta­vlja iz­mje­šta­nje dro­bi­lač­kog si­ste­ma u kop Po­tr­li­ca i for­mi­ra­nje tran­sport­nog si­ste­ma u du­ži­ni od 800 me­ta­ra – sa­op­šte­no je iz Rud­ni­ka uglja.
B. Je.


Opština da pokrene tužbu

Mitrović je pozvao predsjednika opštine Pljevlja Mirka Đačića da zatraži sudskim putem naknadu za postojanje deponije laporca na Jagnjilu, kako je to uradio njegov prethodnik Miloje Pupović, tužeći Elektroprivredu za deponiju pepela i šljake Maljevac.
- U tom slučaju sud je donio odluku da Elektroprivreda isplati dva miliona eura, naravno to nije dovoljno i još se vodi sudski spor, ali je sada vrijeme da se pokrene sudski spor i oko deponije Jagnjilo. Bez sudske presude Rudnik uglja neće ukloniti deponiju laporca, koja je izuzetno štetna za životnu sredinu – naveo je Mitrović.


Odlaganje počelo 1989. godine

Odlaganje laporca uz pomoć trakastog sistema počelo je daleke 1989. godine. Prema tadašnjem projektu, na Jagnjilo je trebalo odložiti oko 50 miliona kubika laporca. Do marta ove godine je odloženo oko 48 miliona kubika laporca, što je veoma blizu plana.