U Her­ceg No­vom ne­kad je bi­lo do­volj­no grad­skih če­smi i iz­vo­ra, a da­nas je za­hva­lju­ju­ći van­da­li­zmu i ne­ma­ru sve ma­nje mje­sta gdje se tu­ri­sti mo­gu okri­je­pi­ti pit­kom vo­dom.
No­vlja­ni su po­sljed­njih de­ce­ni­ja bi­li sklo­ni­ji to­me da po­sto­je­će če­sme i fon­ta­ne uni­šta­va­ju po­put one na Be­la­vi­sti ili da ih be­to­ni­ra­ju i za­tva­ra­ju, po­put če­sme na Škve­ru ili Grad­ske pi­ja­ce, a iz­vor – če­sme da za­ga­đu­ju, po­put iz­vo­ra na Ka­ra­či, To­ploj ili onog pod­no tvr­đa­ve „For­te ma­re”.
Grad­ska če­sma na Tr­gu Be­la­vi­sta jed­na je od sve­ga tri u gra­du s ko­je se mo­že pi­ti vo­da, a ko­ju je pri­je vi­še od de­ce­ni­je po­klo­nio No­vlja­nin Mir­ko Če­pr­nić. Na­ža­lost, ona je naj­če­šće na uda­ru van­da­la. Sa mer­mer­ne gra­đe­vi­ne ne­ko­li­ko pu­ta je lo­mljen vrh, a me­sin­ga­ne lu­le ne­po­zna­ti po­či­ni­o­ci ne­pre­sta­no lo­me i uni­šta­va­ju. Ta­ko je i da­nas. Vla­sni­ci ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta na tr­gu su nam pri­je de­se­tak da­na uka­za­li na ovaj pro­blem. Is­ta­kli su da je s če­sme ne­ko po­lo­mio tri me­sin­ga­ne lu­le, a pre­o­sta­le dvi­je su go­to­vo ne­u­po­tre­blji­ve. Uka­za­li su i na po­lo­mlje­na svje­tla i pr­ska­li­ce zbog če­ga ona vi­še ni­je isto­vre­me­no i fon­ta­na. Ta­ko­đe, sa­mi su an­ga­žo­va­li rad­ni­ka da ma­kar oči­sti ma­ho­vi­nu ko­ja se na­hva­ta­la na dnu. Baš ova če­sma je naj­vi­še ga­si­la žeđ tu­ri­sta ko­ji sva­ko­dnev­no, do­spjev­ši bro­do­vi­ma na Škver, kre­ću broj­nim ste­pe­ni­šti­ma u obi­la­zak Sta­rog gra­da. Da­nas se oko če­sme tu­ri­sti vi­še ne oku­plja­ju. Iz Vo­do­vo­da nam je još ta­da ob­ja­šnje­no da će hit­no po­pra­vi­ti ovu če­smu, ali to se još ni­je do­go­di­lo.Po za­ko­nu o vo­da­ma, JP Vo­do­vod i kan­li­za­ci­ja je du­žno da odr­ža­va sve jav­ne če­sme.
-Na hi­lja­de eura je utro­še­no u po­prav­ke po­lo­mlje­nih če­smi, ko­je su stal­no na me­ti van­da­la. Upra­vo ybog pro­ble­ma sa van­da­li­zmom, u naj­lo­ši­jem sta­nju je glav­na grad­ska če­sma na Tr­gu Be­la­vi­sta. Gra­đa­ni mo­ra­ju zna­ti da je ri­ječ o jav­nom do­bru, da su če­sme sa­gra­đe­ne zbog njih, te da se sa vi­še uva­ža­va­nja mo­ra­mo od­no­si­ti pre­ma imo­vi­ni ko­ja je za­jed­nič­ka, po­ru­če­no je iz Vo­do­vo­da, uz na­po­me­nu da će po­ku­ša­ti da u što kra­ćem ro­ku do­ve­du u red glav­nu grad­sku če­smu.Ni­šta bo­lje od če­smi ni­su pro­šla ni iz­vo­ri­šta u gra­du, sa ko­jih se do pri­je dva­de­se­tak go­di­na mo­gla pi­ti vo­da, a da­nas na sva­kom sto­ji nat­pis: “ Za­bra­nje­no za pi­će“.
Je­dan od naj­po­zna­ti­jih her­ceg­nov­skih iz­vo­ra je Ka­ra­ča, pod­no Kan­li ku­le, kap­ti­ran u do­ba Tu­ra­ka sa ko­jeg se ne­ka­da mo­gla pi­ti vo­da. Po nje­mu no­si na­ziv či­ta­vo jed­no na­se­lje u Her­ceg No­vom.
-Iako je Sta­ri grad sa­zi­dan u ka­me­nu, nje­go­ve ži­le ku­ca­vi­ce su u stva­ri vo­de­ni to­ko­vi.Glav­ni grad­ski Trg Ni­ko­le Đur­ko­vi­ća je ne­kad bio ši­ro­ka vo­do­de­ri­na, sve dok se ni­je iz­gra­dio i iz­ni­ve­li­sao pro­stor i po­če­le gra­di­ti ku­će za­pad­nog pod­gra­đa, po­sa­đe­ne su mur­ve i for­mi­ran trg, ob­ja­sni­la je Oli­ve­ra Do­kle­stić, in­že­njer hi­dro­grad­nje, ko­ja pro­u­ča­va­la vo­de gra­da.
Ona is­ti­če da je sa­mo u di­je­lu gra­da ko­je no­si na­ziv Sa­vi­na bi­lo vi­še od 20 iz­vo­ra, zbog če­ga je tlo bi­lo sklo­no kli­za­nju, pa su mje­šta­ni ve­o­ma ma­lo gra­di­li u ovom di­je­lu gra­da sve do ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne. Sa­vin­ske vo­de su zbog sna­žnih tek­ton­skih po­mje­ra­nja pro­mi­je­ni­le vo­do­to­ko­ve i po­ja­vi­le se na dru­gim mje­sti­ma. Iz­vo­ri­šta vo­de po­sto­je, ali ne i če­sme is­pod ne­ka­da­šnjeg ho­te­la „Ame­ri­ka” u Sta­rom gra­du i pod te­me­lji­ma ne­ka­da­šnjeg objek­ta ,,Op­ti­ka” na Tr­gu Ni­ko­le Đur­ko­vi­ća. Va­lja spo­me­nu­ti i da je ne­ka­da dav­no na­pra­vlje­na kap­ta­ža iz­vo­ri­šta na To­ploj, pod­no cr­kvi Sv. Spa­sa i Sv. Đor­đa. Ni ova vo­da ni­je za pi­će.
Pod­no ku­le ,,For­te ma­re” te­če iz­vor či­je se po­ri­je­klo ne zna. Kap­ti­ran je 1979. go­di­ne i ta vo­da je do pri­je pet­na­e­stak go­di­na bi­la za pi­će. Da­nas ni­je.
Ne­dav­no je po­sta­vlje­na če­sma u Uli­ci Sa­ve Ko­va­če­vi­ća, za ko­ju je ta­ko­đe bron­za­ni re­ljef ura­dio Nik­ša Ko­sić. Ka­ko nam je ka­zao, že­lja mu je da se ba­rem u stro­gom cen­tru gra­da po­sta­ve če­sme, ko­je su ne­kad po­sto­ja­le.
K.Ma­to­vić


Če­ti­ri her­ceg­nov­ska iz­vo­ra

Agen­ci­ja za raz­voj i za­šti­tu Or­je­na je u ma­ju za­vr­ši­la pr­vu fa­zu pro­jek­ta ,,Če­ti­ri her­ceg­nov­ska iz­vo­ra“, u okvi­ru ko­je su na drev­nim her­ceg­nov­skim iz­vo­ri­ma Ka­ra­ča, For­te ma­re, Tin­tu­ri­ja i To­pla po­sta­vlje­ne tu­ri­stič­ko-in­for­ma­tiv­ne ta­ble na na­šem i en­gle­skom je­zi­ku. Ta­ko­đe, mon­ti­ra­ne su dr­ve­ne klu­pe na Ka­ra­či i ,,For­te ma­re’’ i ob­no­vljen sta­ri nat­pis „Iz­vor To­pla“ i ka­me­na opla­ta pi­žu­la. To je pr­va fa­za pro­jek­ta za ko­ju je iz­dvo­je­no ne­što pre­ko 1.200 eura. Pla­ni­ra­no je da se pro­je­kat na­sta­vi u sep­tem­bru ove go­di­ne.
-Ide­ja ci­je­log pro­jek­ta je bi­la otrg­nu­ti od za­bo­ra­va grad­ske iz­vo­re ko­ji vi­še ne­ma­ju ne­ka­da­šnju, uti­li­tar­nu ulo­gu, ali po­sje­du­ju zna­čaj isto­rij­skih mje­sta ko­ja kao ta­kva tre­ba da bu­du pre­po­zna­ta i tu­ri­stič­ki va­lo­ri­zo­va­na. Na ovaj na­čin do­pri­no­si­mo oču­va­nju svije­sti o vri­jed­no­sti ovih mi­kro-lo­ka­li­te­ta- ka­zao Želj­ko Star­če­vić, do­sko­ra­šnji v.d. di­rek­to­ra Agen­ci­je za raz­voj i za­šti­tu Or­je­na.


Uza­lud­na ula­ga­nja

Agen­ci­ja za iz­grad­nju i raz­voj gra­da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na­pra­vi­la če­smu pod­no Ste­pe­ni­šta 28.ok­to­bra, ali i ona je zbog neo­d­go­vor­nog od­no­sa ko­ri­sni­ka če­sto u kva­ru. Osim to­ga, po­me­nu­ta agen­ci­ja je ta­ko­đe pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pu­sti­la u rad jav­nu če­smu na pla­tou po­red spo­me­ni­ka knji­žev­ni­ku Si­mu Ma­ta­vu­lju, u Sta­rom gra­du. Bron­za­ni re­ljef la­va je po­klon her­ceg­nov­skog va­ja­ra Nik­še Ko­si­ća. Sta­ro ka­me­no pi­lo je do­na­ci­ja po­ro­di­ce Ra­di­vo­ja Vu­ko­vi­ća, a sred­stva za re­a­li­za­ci­ju obez­bi­je­dio je No­vlja­nin Raj­ko Mi­lo­sa­vlje­vić.