-„Lu­ča mi­kro­ko­zma”, hro­no­lo­ški pr­vo od tri naj­po­zna­ti­ja dje­la Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, pre­ve­de­na je na ru­ski je­zik, a za­slu­ge za taj po­du­hvat pri­pa­da­ju po­zna­tom mo­skov­skom i sve­slo­ven­skom in­te­lek­tu­al­cu – knji­žev­ni­ku, is­tra­ži­va­ču i sla­vi­sti Ilji Či­slo­vu. Ri­ječ je o čo­vje­ku ko­ji je pre­veo naj­vi­še ostva­re­nja srp­skih pje­sni­ka na ru­ski je­zik. „Lu­ču mi­kro­ko­zmu”, Či­slov je pre­veo i ob­ja­vio u zbor­ni­ku ra­do­va ob­ja­vlje­nom u iz­da­nju In­sti­tu­ta za svjet­sku knji­žev­nost Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka.
- Že­lim da is­tak­nem da sam ovaj vi­še­go­di­šnji pro­je­kat ra­dio sa po­seb­nom emo­ci­jom, jer sam za nje­ga do­bio bla­go­slov mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja. Dru­ga­či­je, ni­kad se na ta­ko ne­što ne bih usu­dio, iako sam pret­hod­no, pre­ma ocje­ni re­le­vant­nih struč­nja­ka, ve­o­ma ori­gi­nal­no pre­vo­dio Jo­va­na Du­či­ća – ka­že Či­slov za „Dan”.
Ni­sam, do­da­je on, čo­vjek ko­ji pa­ti od skrom­no­sti, me­đu­tim ovo mo­ram da po­svje­do­čim - za­i­sta ni­kad se ne bih usu­dio da ni­je bi­lo mog pri­ja­te­lja ko­ji je do­stoj­ni na­sljed­nik tro­na Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog.
- Ipak, vla­di­ka je re­kao: „Ilja, ti bi to mo­gao do­bro da ura­diš” - pri­sje­ća se Či­slov, pro­fe­sor na Aka­de­mi­ji slo­ven­ske kul­tu­re u Mo­skvi i pred­sjed­nik Dru­štva ru­sko-srp­skog pri­ja­telj­stva.
Dra­gan Sta­nić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske u No­vom Sa­du, gdje je naj­pri­je i pred­sta­vljen zbor­nik sa pre­vo­dom slav­nog Nje­go­še­vog ostva­re­nja, ka­že da je Ilja Či­slov na iz­van­re­dan na­čin pre­veo „Lu­ču mi­kro­ko­zma”.
- Sma­tra­li smo da je to sva­ka­ko je­dan do­bar raz­log da ugo­sti­mo na­še pri­ja­te­lje iz Ru­si­je i da pri­ka­že­mo na­šoj jav­no­sti sve ono što i ovo dru­štvo, ali po­naj­vi­še i ova­ko in­di­vi­du­al­no ra­de is­tra­ži­va­či kao što je Ilja Či­slov - is­ta­kao je Sta­nić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, gra­đe­nje mo­sto­va iz­me­đu ru­ske i srp­ske kni­žev­no­sti je­dan je od ve­li­kih za­da­ta­ka i za na­uč­ni­ke i za Ma­ti­cu srp­sku. Sta­nić pod­vla­či da je pre­vo­đe­nje knji­žev­nih dje­la na­čin za čvr­šće us­po­sta­vlja­nje tih ve­za.
- Ru­sko-srp­ske uza­jam­ne ve­ze su ve­o­ma zna­čaj­na te­ma, ali ni­je još do­volj­no raz­ra­đe­na i pre­vo­di, po­seb­no ta­kvih umjet­nič­kih dje­la kao što su na pri­mjer „Lu­ča mi­kro­ko­zma”, „Gor­ski vi­je­nac” i dru­ge su ve­o­ma zna­čaj­ne po­što po­ka­zu­ju ve­li­ke di­man­zi­je srp­skog na­ro­da i srp­ske tra­di­ci­je i kul­tu­re - re­kla je Je­le­na Osi­po­va, se­kre­tar Dru­štva ru­sko-srp­skog pri­ja­telj­stva.
Ona je is­ta­kla da ve­ze iz­me­đu dva na­ro­da da­ti­ra­ju još iz vre­me­na Sve­tog Sa­ve i da i da­lje na­sta­vlja­ju da se gra­de i učvr­šću­ju.
M.JO­VA­NO­VIĆ


Po­no­sni Ra­do­vi­ći

Ilja Či­slov je o svom pre­vo­du Nje­go­še­vog fi­lo­zof­sko-po­et­skog dje­la go­vo­rio pri­je ne­ko­li­ko ve­če­ri i na ma­ni­fe­sta­ci­ji kul­tu­re „Da­ni Za­gra­đa” u Su­to­mo­ru. On je tom pri­li­kom ka­zao da mu je uz mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, ve­li­ku po­dr­šku to­kom pre­vo­da pru­žio i Ran­ko Ra­do­vić, srp­ski pje­snik ko­ji ži­vi i stva­ra u Ka­na­di.
- Vje­ru­jem da su oba Ra­do­vi­ća, i mi­tro­po­lit i Ran­ko, po­no­sni na ru­ski pre­vod „Lu­če mi­kro­ko­zme” jed­na­ko ko­li­ko i ja - re­kao je Či­slov.


U Srp­skoj na­rod­noj či­ta­o­ni­ci

Či­slov se u Ba­ru sreo i sa pred­stav­ni­ci­ma ne­dav­no ob­no­vlje­ne Srp­ske na­rod­ne či­ta­o­ni­ce (SNČ - Bar). On je tom pri­li­kom če­sti­tao na ob­no­vi in­sti­tu­ci­je ko­ja je u Sta­rom Ba­ru osno­va­na 1881.go­di­ne, tri go­di­ne na­kon oslo­bo­lje­nja Ba­ra od Tu­ra­ka, is­ta­kav­ši da je do­bro što se, ka­ko je re­kao, či­ne na­po­ri na pla­nu oču­va­nja svi­je­sti o srp­skoj pro­šlo­sti i tra­di­ci­ji Cr­ne Go­re. Pred­stav­ni­ca SNČ Ita­na Gla­va­no­vić, uru­či­la je Či­slo­vu po­klon - knji­gu „Sve­ti Ar­han­ge­li”, po­sve­će­nu isto­i­me­nom ma­na­sti­ru kod Pri­zre­na, či­ji je kti­tor srp­ski car Du­šan.