Da pro­fe­sor dr Rat­ko Bo­žo­vić pri­pa­da kru­gu pi­sa­ca i kul­tur­nih po­sle­ni­ka ko­ji su svo­je dje­lo ukor­je­ni­li u ži­vot i vri­je­me. To je do­ka­za­lo ve­če na Tr­gu od knji­ge na ko­joj je pred­sta­vljen nje­go­vog no­vi na­slov, „Mo­li­tva osa­me”, na­sta­vak nje­go­ve knji­ge „Ti­ši­na do­ko­li­ce”.
Ovu knji­gu oso­be­ne sa­dr­žaj­no­sti pre­sta­vo je Vlat­ko Si­mu­no­vić, knji­žev­ni kri­ti­čar iz Pod­go­ri­ce
- Go­vo­re­ći o knji­zi „Mo­li­tva osa­me” go­vo­ri­mo o Rat­ku Bo­žo­vi­ću, in­te­lek­tal­cu in­te­ziv­no po­sve­će­nom svi­je­tu svo­je slo­bo­de, in­te­lek­tu­al­cu ko­ji afir­mi­še vri­jed­no­sti kul­tu­re u či­jem je sre­di­štu tvo­rač­ka lič­nost, u go­di­na­ma ka­da ku­lu­ra la­ga­no is­če­za­va iz vid­nog po­lja, a do­mi­ni­ra fol­klor­ni pri­mi­ti­vi­zam za­tvo­re­nog dru­štva. Bo­žo­vić kul­tu­ru vi­di kao svje­tlo u po­mr­či­ni na­še stvar­no­sti u vri­je­me ka­da su ospo­re­ne pre­po­stav­ke za nor­mal­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa vri­jed­no­sti­ma i kul­tu­rom. „Mo­li­tva osa­me” omo­gu­ća­va nam da se ras­tr­za­ni, pra­zni i bes­po­moć­ni, su­o­či­mo sa so­bom i po­tra­ži­mo na­še unu­tra­šnje tre­zo­re mu­dro­sti, isti­ne i lje­po­te na ko­je tek­sto­vi sa­bra­ni me­đu nje­nim ko­ri­ca­ma upu­ću­ju – ka­zao je Si­mu­no­vić.
Po­du­hva­tio se pro­fe­sor Bo­žo­vić te­škog po­sla, jer po­sao za­lu­đi­va­nja na­ro­da na kom su se le­gi­ti­mi­sa­le na­še knji­žev­nič­ke i uni­ver­zi­tet­ske eli­te ide mno­go bo­lje od te­škog po­sla otre­žnje­nja ko­je­mu je on po­svre­ćen, na­veo je on.
- Ovo je knji­ga pi­sa­na u od­bra­nu čo­vje­ka. Uz nje­nu po­moć mo­že­te za­o­bi­ći zam­ke i opa­sno­sti ko­je nas vre­ba­ju. Ci­je­la ova knji­ga ko­ju ka­rak­te­ri­šu pro­du­blje­no mi­šlje­nje, stva­ra­lač­ka ra­do­zna­lost, ne­pri­ko­sno­ve­na kri­tič­nost, tra­ga­nje za isti­nom. Ona po­sto­ji is­klju­či­vo zbog jed­ne je­di­ne po­ru­ke - `nemoj od­u­sta­ti od po­ku­ša­ja da bu­deš bi­će bli­sko svo­joj sušt­ini`. Njoj se mo­žeš pri­bli­ži­ti sa­mo u ti­ši­ni, u su­o­ča­va­nju sa so­bom - re­kao je Vlat­ko Si­mu­no­vić.
Pro­fe­sor Bo­žo­vić je is­ta­kao da je „Mo­lit­ba osa­me” „sin­te­za pret­hod­nih va­ri­ja­ci­ja”.
- Pre­ko ove knji­ge vra­ćam se­bi sa­mom. Shva­tio sam da ka­da ne mo­žeš da go­vo­riš on­da tre­e­na da za­ću­tiš. Ka­da ne po­sto­ji kri­ti­ka isti­ne, ka­da ne po­sto­ji di­ja­log, on­da je pa­met­no bra­ni­ti se ću­ta­njem - ka­zao je on.
On je is­ta­kao da ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze okre­ću le­đa ci­vi­li­za­ci­ji knji­ge, te da do­la­zi do ubr­za­ne smje­ne ci­vi­li­za­cij­skih ma­tri­ca”.
- Ipak, vje­ru­jem da je knji­ga-ne­za­mje­nji­va. Ona je kon­stat­na ener­gi­ja slo­bo­de. I, po­red svih pro­mje­na i glo­ba­li­za­ci­je sa­vre­me­ni svi­jet ipak ni­je ostao bez sa­zna­nja da su u knji­zi sa­dr­ža­ni tre­zo­ri mu­dro­stu lje­po­te i isti­ne - po­ru­čio je iz Her­ceg No­vog Bo­žo­vić.
Z. Š.


O Vo­ju Sta­ni­ću

Ve­če­ras, na še­stoj ve­če­ri „Tr­ga od knji­ge” bi­će odr­ža­no ve­če po­sve­će­no Vo­ju Sta­ni­ću. O nje­go­vom sli­kar­stvu go­vo­ri­će Rat­ko Pa­vlo­vić i dr Zo­ran Živ­ko­vić. U dru­gom di­je­lu ve­če­ri bi­će pre­sta­vlje­na knji­ga „Ka le­po­ti - ero­to­lo­ško či­ta­nje Sap­fi­ne po­e­zi­je” Je­le­ne Pi­li­po­vić. O knji­zi će go­vo­ri­ti autor­ka i no­vi­nar Đor­đe Ma­la­vra­zić


Šetnja kotorskim tvrđavama

Knji­ga „For­ti­fi­ka­cij­ska ar­hi­tek­tu­ra Bo­ke Ko­tor­ske ve­ne­ci­jan­skog pe­ri­o­da (15-18 vi­jek)” prof. dr Ili­je La­lo­še­vi­ća se iz­dva­ja iz pro­duk­ci­je sa­dr­žaj­no­šću i ras­ko­šnom opre­mom. U na­slo­vu ko­ji je ob­ja­vio Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re u sa­mo 300 pri­mje­ra­ka ar­hi­tek­ta dr Ili­ja La­lo­še­vić je pred­sta­vio ži­vot­ni dah i duh pod­ne­blja ko­ji stva­ra­lač­kim sen­zi­bi­li­te­tom tran­spo­no­no­vao sa te­re­na u knji­gu.
- Mo­no­gra­fi­ja dr La­lo­še­vi­ća i još ne­ko­li­ko na­slo­va va­žni su za edu­ka­ci­ju mla­dih, jer sam šo­ki­ran ne­zna­njem na­ših mla­dih lju­di o svo­joj isto­ri­ju, o isto­ri­ji svog mje­sta, i isto­ri­ji svo­je ze­mlje. Naj­vi­še kri­vim škol­ski si­stem jer u sred­njoj ško­li ni­ko ne go­vo­ri o sop­stve­noj kul­tu­ri, iz­ba­cu­ju se pred­me­ti Isto­ri­ja kul­tu­re i umjet­no­sti, a že­li­mo da bu­de­mo tu­ri­stič­ka – ka­zao je Či­li­kov.
On je na­gla­sio da knji­gu La­lo­še­vi­ća „sma­tra dr­žav­nim pro­jek­tom naj­ve­ćeg zna­ča­ja, ko­ji je autor ura­dio o svom tro­šku”. La­lo­še­vić je krat­kom šet­njom kroz svo­ju knji­gu pre­sta­vio tvr­đa­ve Ko­to­ra, nje­go­ve ku­le, ka­pi­je i ba­sti­o­ne. Pre­sta­vio je tvr­đa­vu Sve­tog Kr­sta i ku­le i čar­da­ke u Pe­ra­stu, Ri­san i nje­gov stra­te­ški po­lo­žaj u tur­skom i mle­tač­kom pe­ri­o­du, tvr­đa­ve Vr­banj i Ve­ri­ge, onu u Kum­bo­ru, ko­ju je uni­štio ne­mar to­kom iz­grad­nje Por­to No­vog, kao i la­zre­te.
- Si­ste­mi for­ti­fi­ka­ci­ja u za­li­vu, na­ro­či­to oni uda­lje­ni od oba­le i na vi­šim ko­ta­ma, gu­blje­njem funk­ci­je iz­lo­že­ni su ne­pre­sta­nom pro­pa­da­nju, ru­še­nju i de­va­sta­ci­ji, usled dej­stva at­mos­fe­ri­li­ja, ve­ge­ta­ci­je, ze­mljo­tre­sa, ali i ljud­skog ne­ma­ra.. Na­uč­no pro­u­ča­va­nje ove ne­pra­ved­no za­po­sta­vlje­ne ka­te­go­ri­je gra­di­telj­ske ba­šti­ne je osnov­no po­la­zi­šte za uspje­šan pro­ces nje­ne re­va­li­ta­li­za­ci­je - re­kao je La­lo­še­vić.
Z.Š.