Na­si­lje nad dje­com i da­lje osta­je raz­log za za­bri­nu­tost ka­da je u pi­ta­nju Cr­na Go­ra, a nad­le­žni or­ga­ni bi tre­ba­lo vi­še da ra­de na pod­sti­ca­nju okru­že­nja u ko­me se žr­tve ne­će pla­ši­ti da pri­ja­ve one ko­ji zlo­sta­vlja­ju, oci­je­nje­no je na kon­fe­ren­ci­ji Cen­tra za žen­ska pra­va i UNI­CEF-a „Na­si­lje u po­ro­di­ci i ri­zi­ci po dje­cu – pre­ma sve­o­bu­hvat­nom rje­še­nju”.
Na sku­pu je sa­op­šte­no da su no­vim za­kon­skim rje­še­nji­ma, ko­je je pred­lo­ži­la Vla­da, pred­vi­đe­ne stro­že ka­zne za na­si­lje u po­ro­di­ci. Pre­ma ocje­ni su­di­je Vi­so­kog pre­kr­šaj­nog su­da u Za­gre­bu i biv­še pred­sjed­ni­ce na­ci­o­nal­nog ti­ma za pre­ven­ci­ju i su­zbi­ja­nje na­si­lja u po­ro­di­ci Bran­ke Ži­gan­te Živ­ko­vić, ni ta­ko uve­ća­ne ka­zne ni­je­su do­volj­ne.
– To po­ve­ća­nje pred­vi­đe­no iz­mje­na­ma KZ je vr­lo ma­lo. Ne­vje­ro­vat­no je ko­li­ko se ne­što što je osno­va dru­štva, iz če­ga po­ti­če­mo, a to je po­ro­di­ca, mi­ni­ma­li­zu­je, kroz ka­zne i kroz dru­ge stva­ri. Ne­ka ne­ko raz­bi­je ne­či­ji auto, bez pro­ble­ma će do­bi­ti vi­so­ku ka­znu – ka­za­la je Živ­ko­vi­će­va za „Dan”.
Slu­ša­ju­ći na­la­ze eks­pe­re­ta iz Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva (UK) o pro­ble­mu po­ro­dič­nog na­si­lja u toj ze­mlji, Živ­ko­vi­će­va je iz­ja­vi­la da je Hr­vat­ska is­pred En­gle­ske na po­lju ono­ga što je po­sti­gla u toj obla­sti.
– Ka­zne su znat­no ve­će, a mi i da­lje sma­tra­mo da su ma­le. Iako je 2013. go­di­ne ras­po­re­đe­no kroz vi­še kri­vič­nih dje­la ko­ja se po­či­ne pre­ma čla­nu po­ro­di­ce, sa­mo za po­ro­dič­no na­si­lje su ka­zne tri go­di­ne za­tvo­ra. U pre­kr­šaj­nom za­ko­no­dav­stvu naj­ma­nja ka­zna je 1.000 ku­na (oko 130 eura) do 90 da­na za­tvo­ra i vr­lo če­sto se iz­ri­ču za­tvor­ske ka­zne, bez ob­zi­ra na pre­na­tr­pa­nost za­tvo­ra i to­me slič­no – ob­ja­sni­la je ona.
Živ­ko­vi­će­va na­vo­di da je tje­le­sno i fi­zič­ko ka­žnja­va­nje dje­te­ta u svr­hu vas­pit­nih, di­sci­plin­skih mje­ra, od 2003. go­di­ne, kroz nji­ho­vu le­gi­sla­ti­vu, pot­pu­no za­bra­nje­no. Na pi­ta­nje šta ra­di­ti u si­tu­a­ci­ji ka­da se za na­si­lje u po­ro­di­ci u pre­kr­šaj­nim po­stup­ci­ma naj­do­mi­nant­ni­je iz­ri­ču uslov­ne ili nov­ča­ne ka­zne, Živ­ko­vi­će­va je is­ta­kla da je to je­di­no mo­gu­će mi­je­nja­ti pod­no­še­njem žal­bi ovla­šće­nim tu­ži­o­ci­ma.
– I za­to mo­lim ne­vla­din sek­tor da mno­go vi­še sam pri­ja­vlju­je na­si­lje, da ne če­ka po­li­ci­ju i dr­žav­ne tu­ži­o­ce da to ura­de. On­da ima­ju sta­tus ono­ga ko mo­že pod­ni­je­ti žal­bu – do­da­la je ona.
Šef de­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) u Pod­go­ri­ci Aivo Orav na­gla­sio je da na­še dru­štvo ne mo­že da to­le­ri­še bi­lo ka­kvo na­si­lje, po­seb­no na­si­lje nad dje­com. Orav je upo­zo­rio da na­si­lje, kao naj­go­ri ob­lik dis­kri­mi­na­ci­je, uzro­ku­je šte­tu ko­ja se ne mo­že po­pra­vi­ti, po­seb­no ka­da su na­sil­ni­ci oni ko­ji­ma dje­ca naj­vi­še vje­ru­ju.
Na­veo je da efe­kat na­si­lja tra­je to­kom ci­je­log ži­vo­ta. Ka­ko je re­kao, dje­ca su bu­duć­nost Evro­pe i za­to je ko­lek­tiv­na od­go­vor­nost Vla­de, dru­štva i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da spri­je­če na­si­lje i šti­te dje­cu od nje­ga.
– Na­si­lje nad dje­com i da­lje osta­je raz­log za za­bri­nu­tost ka­da je u pi­ta­nju Cr­na Go­ra. Dje­ca su iz­lo­že­na is­ko­ri­šća­va­nju i tr­go­vi­ni lju­di­ma, a na­si­lje u po­ro­di­ci, gdje su žr­tve ma­li­ša­ni, ne­do­volj­no se pri­ja­vlju­je i još se uve­li­ko pri­hva­ta – upo­zo­rio je Orav.
On je do­dao da su pri­nud­ni bra­ko­vi po­se­ban raz­log za za­bri­nu­tost.
– Do­ma­ći or­ga­ni bi tre­ba­lo da ra­de vi­še na pre­ven­ci­ji ta­kvih na­sil­nih prak­si i pod­sti­ca­nju okru­že­nja u ko­me se žr­tve ne­će pla­ši­ti da pri­ja­ve one ko­ji zlo­sta­vlja­ju – sma­tra Orav.
Ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za pra­vo­su­đe u Mi­ni­star­stvu prav­de Ma­ri­ja­na La­ko­vić Dra­ško­vić sma­tra da Cr­na Go­ra bi­lje­ži zna­ča­jan na­pre­dak u obla­sti una­pre­đe­nja dječ­jih pra­va. Po­ja­sni­la je da su pred­lo­gom iz­mje­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ko­ji je usvo­ji­la Vla­da, po­o­štre­ne ka­zne kod kri­vič­nih dje­la na­si­lje u po­ro­di­ci ili po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci.
– Za osnov­ni ob­lik ovog kri­vič­nog dje­la ka­zna je po­ve­ća­na sa jed­ne na dvi­je go­di­ne, dok je za kr­še­nje mje­re za­šti­te od na­si­lja u po­ro­di­ci, ko­je od­re­di sud ili dr­žav­ni or­gan, pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne, umje­sto do­sa­da­šnjih šest mje­se­ci – sa­op­šti­la je La­ko­vić Dra­ško­vić.
Se­kre­tar Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja El­me­din Rov­ča­nin re­kao je da na­si­lje u po­ro­di­ci ni­je pri­vat­na stvar, već jav­ni i dru­štve­ni pro­blem, na­gla­ša­va­ju­ći da pre­pre­ke, po­put du­ge tra­di­ci­je i shva­ta­nja da je nor­mal­na ta vr­sta na­si­lja, ote­ža­va­ju pri­mje­nu me­đu­na­rod­nih stan­dar­da za za­šti­tu žr­ta­va na­si­lja.
Šef pred­stav­ni­štva UNI­CEF-a u Cr­noj Go­ri Ben­dža­min Perks na­veo je da glo­bal­ni sta­ti­stič­ki po­da­ci po­ka­zu­ju da sko­ro tre­ći­na dje­ce is­ku­si ma­kar jed­nu tra­u­mu, od­no­sno ne­ga­tiv­no is­ku­stvo u dje­tinj­stvu, a oko 40 od­sto svih od­ra­sta uz ne­ku vr­stu ne­si­gur­ne ve­ze sa ro­di­te­lji­ma. Nje­mu je ju­če, u ime Cen­tra za žen­ska pra­va, di­rek­to­ri­ca te NVO Ma­ja Ra­i­če­vić uru­či­la za­hval­ni­cu zbog ono­ga što ra­di u Cr­noj Go­ri po pi­ta­nju pro­ble­ma po­ro­dič­nog na­si­lja.
A.O.


Po­sle­di­ce

Eks­pert iz Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva, dok­tor Lin Harn na­ve­la je da je od 1992. do 2004. go­di­ne u En­gle­skoj i Vel­su 29 dje­ce ubi­je­no to­kom vi­đe­nja sa na­sil­nim ro­di­te­ljem.
– Uti­caj oče­vog na­si­lja na dje­cu, pre­ma broj­nim in­di­ka­to­ri­ma, po­ka­zu­ju da ta dje­ca pro­la­ze lo­ši­je ne­go oni ma­li­ša­ni ko­ji ni­je­su iz­lo­že­ni na­si­lju. Uti­caj na du­že sta­ze uklju­ču­je lo­ša obra­zov­na po­stig­nu­ća, men­tal­ne pro­ble­me i zlo­u­po­tre­bu psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci... - upo­zo­ri­la je ona to­kom svog pre­da­va­nja na sku­pu.
Harn je na­ve­la da mno­ga dje­ca do­ži­vlja­va­ju vi­še­stru­ke ob­li­ke zlo­sta­vlja­nja od na­sil­nih ro­di­te­lja.


Naj­mla­đe za­šti­ti­ti od lo­šeg okru­že­nja

Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić oci­je­ni­la je za „Dan” da su pro­ble­ma­tič­ne ne­u­jed­na­če­ne evi­den­ci­je ra­znih in­sti­tu­ci­ja, te da za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da ne­ma­mo po­dat­ke o to­me ko­li­ko dje­ce svje­do­či na­si­lju.
– Obič­no se evi­den­ti­ra­ju sa­mo slu­ča­je­vi ka­da su dje­ca di­rekt­ne žr­tve na­si­lja. Na pre­da­va­nju dok­tor­ke Lin Harn smo ču­li da i svje­do­če­nje na­si­lju pred­sta­vlja iz­u­zet­no lo­še is­ku­stvo i na­no­si emo­ci­o­nal­nu šte­tu dje­te­tu i da i tu ta­ko­đe tre­ba in­ter­ve­ni­sa­ti mje­ra­ma ko­je in­sti­tu­ci­je spro­vo­de pre­ma dje­ci ko­ja su di­rekt­ne žr­tve. Po­treb­no je u tom di­je­lu ra­di­ti vi­še, evi­den­ti­ra­ti slu­ča­je­ve i gdje su dje­ca svje­do­ci na­si­lja i pri­la­go­di­ti in­ter­ven­ci­je dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. To zna­či do­dat­na psi­ho­so­ci­jal­na po­dr­ška i za dje­cu ko­ja su svje­do­ci na­si­lja, rad sa dje­com, psi­ho­lo­ška po­dr­ška i pri­je sve­ga fi­zič­ka i sva­ka dru­ga za­šti­ta od na­sil­nog ro­di­te­lja – ka­za­la je ona.