Vla­di­ne mje­re fi­skal­ne stra­te­gi­je za pe­ri­od od ove do 2020. go­di­ne, ko­ji­ma se, iz­me­đu osta­log, pred­vi­đa po­ve­ća­nje op­šte sto­pe PDV-a sa 19 na 21 od­sto od 1. ja­nu­a­ra 2018, na­i­šle su na oštre kri­ti­ke jav­no­sti, po­li­tič­kih par­ti­ja, NVO sek­to­ra, ali i udru­že­nja ko­ja oku­plja­ju pri­vred­ni­ke. Oni su sa­gla­sni u ocje­ni da će mje­re šted­nje naj­vi­še ugro­zi­ti gra­đa­ne i pri­vre­du i do­ve­sti do ra­sta ci­je­na, sma­nje­nja po­tro­šnje, ali i ra­sta si­ve eko­no­mi­je.
Ni­ža sto­pa PDV-a, ka­ko je na­ja­vio mi­ni­star fi­nan­si­ja Dar­ko Ra­du­no­vić, osta­će ne­pro­mi­je­nje­na, ali će za­to do­ći do po­ve­ća­nja ak­ci­za na ci­ga­re­te, al­ko­hol, uvo­đe­nja ak­ci­za na ugalj i ga­zi­ra­nu vo­du ko­ja se za­sla­đu­je, do sma­nje­nja pla­ta funk­ci­o­ne­ri­ma za šest od­sto, te za­mr­za­va­nja za­po­šlja­va­nja u jav­nom sek­to­ru. Uku­pan efe­kat tih mje­ra će u ne­to iz­no­su bi­ti oko 117 mi­li­o­na, što bi tre­ba­lo da re­zul­ti­ra ušte­dom od 2,1 od­sto BDP-a, s ci­ljem da se jav­ni dug u 2020. sma­nji na 67 od­sto BDP-a.
Iz MANS-a su na­ve­li da no­vim mje­ra­ma šted­nje Vla­da tar­ge­ti­ra naj­ra­nji­vi­je ka­te­go­ri­je u po­ku­ša­ju da još jed­nom te­ret ka­ta­stro­fal­nih eko­nom­skih od­lu­ka pre­ba­ci is­klju­či­vo na gra­đa­ne.
– Pret­hod­no po­ve­ća­nje PDV-a na sa­da­šnjih 19 od­sto usli­je­di­lo je na­kon pa­da ga­ran­ci­ja za Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma, a na­kon uzi­ma­nja ne­po­volj­nog kre­di­ta za auto­put. MANS je upo­zo­ra­vao da Vla­da po­či­nje sa uvo­đe­njem se­ri­je no­vih na­me­ta, ka­ko bi odr­ža­la ka­kvu-ta­kvu eko­nom­sku sta­bil­nost – na­ve­li su iz te NVO is­ti­ču­ći da je, na­kon ne­za­ko­ni­tih tak­si na stru­ju i go­ri­vo, te kri­znog po­re­za, na red do­šlo i no­vo po­ve­ća­nje PDV-a i ak­ci­za.
Sma­tra­ju da je obra­zlo­že­nje mi­ni­stra da se ni­ža sto­pa PDV-a na osnov­ne ži­vot­ne na­mir­ni­ce ne­će mi­je­nja­ti, či­me se šti­ti naj­ra­nji­vi­ji sloj sta­nov­ni­štva, li­ce­mje­ran iz raz­lo­ga što Vla­da kri­je na­mje­ru da će upra­vo tu ka­te­go­ri­ju da sve­de na pu­ko pre­ži­vlja­va­nje.
– Gra­đa­ni mo­gu oče­ki­va­ti po­ve­ća­nje ci­je­na osta­lih ži­vot­nih na­mir­ni­ca, go­ri­va, stru­je, uosta­lom svih ro­ba i uslu­ga. Sa dru­ge stra­ne, upr­kos po­re­skom du­gu ko­ji se mje­ri sto­ti­na­ma mi­li­o­na, mi­ni­mal­ni su na­po­ri da se taj dug na­pla­ti i ti­me po­pu­ne ru­pe u bu­dže­tu. No­ve mje­re ne uklju­ču­ju opo­re­zi­va­nje luk­su­za ko­je jav­nost već go­di­na­ma oče­ku­je, kao ni po­ve­ća­nje po­re­za na do­bit – na­ve­li su iz MANS-a.
Iz te NVO su na­gla­si­li da Vla­da ra­čun po­gre­šnog vo­đe­nja eko­nom­ske po­li­ti­ke, ko­ja je u kon­ti­nu­i­te­tu fa­vo­ri­zo­va­la ta­ko­zva­ne stra­te­ške in­ve­sti­to­re i pro­jek­te lič­nog bo­ga­će­nja na re­sur­si­ma ove ze­mlje, pro­sle­đu­je gra­đa­ni­ma.
Sma­tra­ju i da nas tek oče­ku­ju no­vi na­me­ti.
– MANS po­zi­va Vla­du da gra­đa­ni­ma otvo­re­no sa­op­šti ko­je sve na­me­te pla­ni­ra u na­red­nom pe­ri­o­du, ali pri­je sve­ga da ka­že isti­nu o to­me ka­ko će se i u ko­joj mje­ri to od­ra­zi­ti na mo­guć­nost da pre­ži­ve i pre­hra­ne po­ro­di­ce – na­ve­li su iz te NVO.
Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) sma­tra da se ra­di o sro­za­va­nju stan­dar­da i iza­zi­va­nju po­re­me­ća­ja u pri­vre­di.
– Ove mje­re su sred­stvo za pro­iz­vod­nju cje­nov­nih uda­ra i kom­pli­ko­va­nje pri­vred­ne per­spek­ti­ve. Ak­ci­ze su na­za­dan na­met za ko­jim uglav­nom po­se­že ona vla­da ko­ja ne­ma do­volj­no vo­lje i zna­nja da re­for­mi­še si­stem i ti­me stvo­ri uslo­ve za ve­ći pri­ti­caj dr­žav­nih pri­ho­da. Ak­ci­zni udar se ve­zu­je uz ona do­bra ko­ja gra­đa­ni mo­ra­ju da ku­pu­ju, upr­kos ra­stu ci­je­na – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
Po­ja­snio je da se fi­nan­si­je u neo­dr­ži­vo ve­li­koj mje­ri osla­nja­ju na tzv. po­sred­ne po­re­ze, u ko­je spa­da­ju PDV i ak­ci­ze, kod ko­jih se te­ret pre­va­lju­je na kraj­njeg po­tro­ša­ča u vi­du po­ve­ća­nja ci­je­ne za iz­nos po­re­za, te da je je­di­ni na­čin da se to iz­bjeg­ne, od­u­sta­ja­nje od ku­po­vi­ne, či­me se sro­za­va stan­dard.
– Vla­da je do­ve­la Cr­nu Go­ru na ivi­cu eko­nom­skog ko­lap­sa. Sad ne­ma vi­še ni trun­ke sum­nje da će gr­če­vi­to po­ku­ša­ti da sklo­pi aran­žman sa MMF-om, na­šta smo uka­zi­va­li. Evi­den­tan je vi­sok ste­pen po­kla­pa­nja iz­me­đu su­ge­sti­ja MMF-a i na­ja­vlje­nih mje­ra. Sle­de­ći je udar na pra­va rad­ni­ka – po­ru­čio je Ko­pri­vi­ca.
Li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne i član pred­sjed­ni­štva DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić is­ta­kao je da će do­ći do po­sku­plje­nja i sma­nje­nja do­ma­će tra­žnje, što će se od­ra­zi­ti na po­ve­ća­nje si­ve eko­no­mi­je i ma­nji pri­liv u bu­džet.
– Taj pa­ket šted­nje ne­će po­pra­vi­ti sta­nje jav­nih fi­nan­si­ja, a po­kva­ri­će bi­lan­se ba­na­ka i ne­ke od njih uve­sti u zo­nu gu­bi­ta­ka. Zbog to­ga se i ne­ke ban­ke mo­gu ja­vi­ti za dr­žav­nu po­moć za sa­na­ci­ju – re­kao je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao i da je MMF uslo­vio po­zaj­mi­cu uki­da­njem na­dok­na­da za maj­ke, po­ve­ća­njem ci­je­na vo­de i od­vo­za sme­ća i pri­va­ti­za­ci­jom vo­do­vo­da, aero­dro­ma, lu­ka, že­lje­zni­ce i Elek­tro­pri­vre­de. MMF tra­ži i da se uki­ne rad na neo­d­re­đe­no, kao i bi­lo ka­kva sin­di­kal­na pra­va rad­ni­ka.
– Cr­nu Go­ru če­ka još oštri­ji pa­ket šted­nje ko­ji će pod­ra­zu­mi­je­va­ti sma­nje­nje za­ra­da, pen­zi­ja i so­ci­jal­ne po­mo­ći, a mo­gu­će i pri­nud­nog sma­nje­nja iz­no­sa de­po­zi­ta šted­nje u ban­ka­ma, kao na Ki­pru – na­veo je on is­ti­ču­ći da je po­treb­na ra­di­kal­na pro­mje­na mo­de­la eko­nom­skog ra­sta.
J.V.

Na­met na pri­vre­du

Pro­blem ne­do­stat­ka, od­no­sno manj­ka jav­nih pri­ho­da ne mo­že se rje­ša­va­ti po­ve­ća­njem po­re­skih sto­pa ili uvo­đe­njem no­vih vr­sta po­re­skih ob­li­ka, jer se ra­di o sce­na­ri­ju ko­ji vo­di mul­ti­pli­ci­ra­nju po­sto­je­ćih pro­ble­ma pri­vre­de, sma­tra­ju u Uni­ji po­slo­da­va­ca.
To, ka­ko su na­gla­si­li, mo­že do­ve­sti do ga­še­nja ve­li­kog bro­ja fir­mi, na­ro­či­to onih iz sek­to­ra ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća što će do­dat­no ugro­zi­ti odr­ži­vost i op­sta­nak pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Iz UPCG pi­ta­ju da li je Vla­da pri­je do­no­še­nja se­ta mje­ra ura­di­la ozbilj­nu ana­li­zu in­di­ka­to­ra o sta­nju pri­vre­de i, ako je­ste, da li je ona po­ka­za­la da pri­vre­da mo­že da is­tr­pi još je­dan ta­ko ve­li­ki na­met. Pi­ta­ju šta je sa pre­po­ru­ka­ma za ko­je se UPCG go­di­na­ma za­la­že.
– Dok pri­vred­ni­ci gr­ca­ju u du­go­vi­ma, bo­re se s ne­li­kvid­no­šću, pro­ble­mi­ma na­pla­te po­tra­ži­va­nja i si­ve eko­no­mi­je, svje­do­ci smo od­lu­ka ko­je ne go­vo­re u pri­log po­dr­ške po­slo­va­nju pred­u­ze­ća, već do­vo­de u pi­ta­nje nji­hov da­lji op­sta­nak – na­ve­li su iz UPCG uz pi­ta­nje da li će i ka­da do­ći vri­je­me da se Vla­da ko­nač­no ob­ra­ču­na sa ra­stu­ćim pro­ble­mom ne­for­mal­ne eko­no­mi­je.
Isto, sma­tra­ju u UPCG, va­ži i za ar­mi­ju za­po­sle­nih u dr­žav­noj i lo­kal­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji i jav­nim pred­u­ze­ći­ma, ko­ja bro­ji oko 50 hi­lja­da, a ka­rak­te­ri­še je spo­rost i upit­na efi­ka­snost, dok nje­no iz­dr­ža­va­nje pa­da na le­đa osla­blje­ne pri­vre­de.


Ne­u­te­me­lje­ne kri­ti­ke

Iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja na­ve­li su da se ra­di o ne­u­te­me­lje­nim kri­ti­ka­ma na no­ve vla­di­ne mje­re fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je ko­je će bi­ti uve­de­ne kroz fi­skal­nu stra­te­gi­ju.
– Plan sa­na­ci­je bu­džet­skog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga do­ni­je­će ušte­du u iz­no­su od 126,9 mi­li­o­na, od­no­sno 3,2 od­sto BDP-a. U pr­vih pet mje­se­ci bi­lje­ži­mo po­ve­ća­nje na­pla­te pri­ho­da od po­re­za za 39,14 mi­li­o­na, ili za 7,7 od­sto vi­še ne­go u istom pe­ri­o­du 2016. go­di­ne – na­ve­li su iz tog re­so­ra u re­a­go­va­nju.
Tvr­de i da je u pr­vim mje­se­ci­ma za­u­sta­vljen rast te­ku­će po­tro­šnje, te da su 172 mi­li­o­na pred­met re­pro­gra­ma po­re­skog du­ga. Na­gla­si­li su i da kre­di­bil­ne me­đu­na­rod­ne fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je po­zi­tiv­nim ocje­nju­ju is­ko­ra­ke ko­je je Vla­da na­pra­vi­la u pret­hod­nim mje­se­ci­ma, da je kre­dit­ni rejt­nig po­tvr­đen i da oče­ku­ju nje­go­vo po­bolj­ša­nje. Na­vo­de i da Vla­da ni­je pod­ni­je­la za­htjev za bi­lo ka­kav kre­dit­ni aran­žman sa MMF-om, te da je mo­gu­će da kri­ti­ča­ri iz ne­zna­nja mi­je­ša­ju mo­gu­ću kre­dit­nu po­dr­šku Svjet­ske ban­ke Vla­di za raz­voj­nu po­li­ti­ku.
– Na­ve­de­nim mje­ra­ma se ni­je­smo od­lu­či­li za po­ve­ća­nje po­re­za na do­bit ili za po­ve­ća­nje po­re­za na za­ra­de jer bi to ne­ga­tiv­no uti­ca­lo na po­slo­dav­ce i za­po­sle­ne. Ni­je­smo po­ve­ća­li do­pri­no­se na za­ra­de, jer nam je cilj da se u kon­ti­nu­i­te­tu po­ve­ća­va­ju za­ra­de gra­đa­na i nji­hov stan­dard. Što se ti­če kri­ti­ka ve­za­nih za po­rez na luk­suz, on kao ta­kav tre­nut­no ni­je pre­po­znat u evrop­skom za­ko­no­dav­stvu, već se nje­go­ve raz­li­či­te ka­te­go­ri­je raz­li­či­to opo­re­zu­ju, što je slu­čaj i u Cr­noj Go­ri. Ta­ko je na pri­mjer Za­ko­nom o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti re­gu­li­sa­no opo­re­zi­va­nje ne­po­kret­no­sti, za­vi­sno od to­ga da li je ri­ječ o osnov­noj ili se­kun­dar­noj ne­po­kret­no­sti, ko­ja se u raz­li­či­tim op­šti­na­ma opo­re­zu­je po raz­li­či­tim sto­pa­ma – na­ve­li su iz tog re­so­ra.
Vla­da je, na­vo­de, vo­di­la i vo­di­će ra­ču­na o naj­u­gro­že­ni­jim ka­te­go­ri­ja­ma, a po­ja­sni­li su, iz­me­đu osta­log, i da po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a ne zna­či auto­mat­ski i rast ci­je­na za to­li­ko. Po­ja­šnja­va­ju da usled po­ve­ća­nja PDV-a mo­že do­ći do ra­sta sto­pe in­fla­ci­je naj­vi­še do jed­nog pro­cent­nog po­e­na.


Raz­log za ko­lek­tiv­ne ostav­ke

Vla­da je, pri­hva­ta­njem pre­po­ru­ka me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja, pri­zna­la da ni­je spo­sob­na da sa­mo­stal­no vo­di eko­no­mi­ju, što je raz­log za pod­no­še­nje ko­lek­tiv­ne ostav­ke, sa­op­šti­la je pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Zden­ka Po­po­vić.
Ona sma­tra da je Vla­da pri­mo­ra­na da u MMF-u vi­di spas i je­di­nu šan­su da do­đe do jef­ti­nog nov­ca, ko­ji će, ka­ko ka­že, sku­po ko­šta­ti gra­đa­ne.
– MMF i Svjet­ska ban­ka tra­že ri­go­ro­znu šted­nju kroz sma­nje­nje za­ra­da u jav­nom sek­to­ru i pen­zi­ja na sred­nji rok, pre­i­spi­ti­va­nje si­ste­ma so­ci­jal­ne za­šti­te, sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru i uki­da­nje na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce – na­ve­la je Po­po­vi­će­va u sa­op­šte­nju i pod­sje­ti­la da je pri­je de­se­tak da­na na­ja­vi­la da će Vla­da mo­ra­ti da pri­hva­ti pre­po­ru­ke MMF-a.
Vla­di je pre­po­ru­či­la da re­for­mi­še ban­kov­ne ra­ču­ne i imo­vi­nu tran­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke i bi­znis eli­te, na­kon če­ga joj ne­će tre­ba­ti pre­po­ru­ke me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja.


MBA: Iz­ni­je­li ne­ga­ti­van stav

Iz Mon­te­ne­gro bi­znis ali­jan­se sa­op­šti­li su da po­slov­ne aso­ci­ja­ci­je ne­ma­ju mo­guć­no­sti da pro­mi­je­ne već de­fi­ni­sa­ne od­lu­ke Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, što je po­ka­zao sa­sta­nak sa mi­ni­strom fi­nan­si­ja o mje­ra­ma fi­skal­ne stra­te­gi­je, odr­žan u Pri­vred­noj ko­mo­ri u po­ne­dje­ljak.
– Na sa­stan­ku smo o oprav­da­no­sti po­ve­ća­nja PDV-a i ak­ci­za iz­ni­je­li svoj ne­ga­ti­van stav, a sa­da uka­zu­je­mo na ne­do­pu­stiv po­slo­van od­nos pre­ma oni­ma ko­ji za­stu­pa­ju in­te­re­se pri­vat­nog sek­to­ra – na­ve­li su iz MBA.


Pri­hod bi tre­ba­lo da bu­de ve­ći za 30 od­sto

– Dr­ža­vu su ne­mi­lo­srd­no za­du­ži­va­li sku­pim nov­cem iz kre­dit­nih aran­žma­na, ko­ji su za­tim tro­ši­li kroz jav­nu po­tro­šnju, da­va­nje po­vla­sti­ca i ga­ran­ci­ja lju­di­ma bli­skim vla­da­ju­ćoj eli­ti. Na­pu­ni­li su po­je­di­ne dže­po­ve, a Cr­nu Go­ru uči­ni­li pre­za­du­že­nom, sa ar­mi­jom ne­za­po­sle­nih i ne­pri­mje­re­nim bro­jem za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi – na­ve­la je pot­pred­sjed­nik op­šti­ne Ko­tor i pred­sjed­nik ko­tor­skog od­bo­ra URA Lji­lja­na Po­po­vić Mo­škov u sa­op­šte­nju.
Ona je ka­za­la da je Cr­na Go­ra vje­ro­vat­no je­di­na ze­mlja na svi­je­tu u ko­joj se sa pre­mi­je­rom, „uz ka­fu“ mo­že­te do­go­va­ra­ti o fi­skal­noj po­li­ti­ci.
– Ka­ko dru­ga­či­je ob­ja­sni­ti uki­da­nje po­re­za i ak­ci­za na go­ri­vo ko­je tan­ku­ju sku­po­cje­ne jah­te, sto­pu po­re­za od se­dam od­sto na uslu­ge odr­ža­va­nja, a da pri to­me ne­ma­te ni­jed­no zna­čaj­ni­je pred­u­ze­će ko­je se ba­vi tom dje­lat­no­šću – upi­ta­la je ona.
Sma­tra da je­di­no pre­o­sta­je za­du­že­nje kod MMF-a.
– Ka­ko ob­ja­sni­ti gu­bi­tak bu­džet­skih pri­ho­da, jer je Vla­da oslo­bo­di­la od PDV-a in­ve­sti­to­re ko­ji gra­de ho­te­le sa pet i vi­še zvje­zdi­ca, a pri to­me da­ti ob­ja­šnje­nje da im je ta­ko lak­še, ne­go da ra­de po­vrat PDV-a – ka­za­la je Po­po­vić Mo­škov.
Pi­ta i ka­ko ob­ja­sni­ti gu­blje­nje bu­džet­skih pri­ho­da, jer se pla­te li­ne­ar­no opo­re­zu­ju, to što se ne uvo­di po­rez na eks­tra pro­fit i zbog če­ga se ne mo­gu do­bi­ti od­go­vo­ri či­ja je od­go­vor­nost ovo­li­ki po­re­ski dug. Is­ta­kla je i da se u bu­dže­tu sva­ke go­di­ne pri­ka­zu­je oko 470 mi­li­o­na pri­li­va od PDV-a, dok svi pa­ra­me­tri po­ka­zu­ju da bi on tre­ba­lo da bu­de ve­ći naj­ma­nje 30 od­sto.