Cr­na Go­ra ne­ma sprem­nu stra­te­gi­ju za oče­ki­va­na po­vla­če­nja sa na­šeg tr­ži­šta onih ko­ji NA­TO sma­tra­ju ne­pri­ja­telj­skim, ni­je­smo sprem­ni da po­pu­ni­mo tu­ri­stič­ke ka­pa­ci­te­te ko­ji će osta­ti pra­zni zbog ru­skog za­o­kre­ta a ne­ma­mo ni no­va tr­ži­šta za iz­voz na­kon što su za­tvo­re­na vra­ta Plan­ta­ža­ma, oci­je­nje­no je iz Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re. Di­rek­tor tog po­kre­ta Ste­fan Đu­kić ka­že da se u ci­lju fi­nan­si­ra­nja po­ve­ća­nja sred­sta­va za od­bra­nu mo­ra po­ve­ća­ti PDV kao i mno­go­broj­ne ak­ci­ze, što će do­ve­sti do do­dat­nog osi­ro­ma­še­nja iona­ko opljač­ka­nog na­ro­da.
– Ne sa­mo da smo ušli u ofan­zi­van sa­vez, mi smo ušli eko­nom­ski de­va­sti­ra­ni, teh­no­lo­ški za­o­sta­li, u pret­po­li­tič­kom sta­nju fak­tič­kog jed­no­par­ti­zma. Ovim se ce­men­ti­ra vlast DPS-a i ne­jed­na­ka i ne­po­šte­na ras­po­dje­la ka­pi­ta­la na tran­zi­ci­o­ne do­bit­ni­ke i gu­bit­ni­ke. Na oni­ma ko­ji ba­šti­ne slo­bo­du, jer NA­TO je i pri­jet­nja slo­bo­di, je da raz­mo­tre ka­ko da mi­ni­mi­zu­ju na­še član­stvo ta­mo i ka­ko da ga pre­ki­nu, za ide­o­lo­šku, eko­nom­sku i po­li­tič­ku do­bit ove ze­mlje – re­kao je Đu­kić.
Na­kon što je Cr­na Go­ra 5. ju­na i zva­nič­no po­sta­la član NA­TO-a, iz Ru­si­je su već sti­gle po­ru­ke da će pred­u­ze­ti kon­tra­mje­re.
Pred­stav­nik po­kre­ta „Slo­bo­da na­ro­du” Bo­ško Vu­ki­će­vić na­gla­ša­va da je cr­no­gor­sko član­stvo u NA­TO iz per­spek­ti­ve brat­skih isto­rij­skih od­no­sa Cr­ne Go­re i Ru­si­je i ku­ka­vič­ki po­tez, pa je po­sta­lo ja­sno da će do­ći do dra­ma­tič­nih po­re­me­ća­ja u eko­nom­skim i svim osta­lim od­no­si­ma dvi­je ze­mlje, ma­kar dok je sa­da­šnji cr­no­gor­ski re­žim na vla­sti.
– Već po­ne­što o to­me zna­ju Plan­ta­že, a trend će se, na­ža­lost, pro­ši­ri­ti i na mno­ge dru­ge pro­iz­vo­đa­če ko­ji su iz­vo­zi­li u Ru­si­ju. Isti­na, ru­sko i uop­šte is­toč­no tr­ži­šte ni­je je­di­no, ali je za mno­ga cr­no­gor­ska pred­u­ze­ća od vi­tal­nog zna­ča­ja, ima­ju­ći u vi­du da se mno­go­broj­ni tra­di­ci­o­nal­ni do­ma­ći pro­iz­vo­di ne­u­po­re­di­vo lak­še pla­si­ra­ju upra­vo na ta tr­ži­šta, ne­go na za­pad­na. Evi­dent­no je da će u tu­ri­stič­kom sek­to­ru eko­nom­ska šte­ta za dr­ža­vu bi­ti naj­ve­ća, ima­ju­ći u vi­du da je pre­ko 30 od­sto tu­ri­sta do­la­zi­lo upra­vo iz Ru­si­je – oci­je­nio je Vu­ki­će­vić.
Ka­ko ka­že, na­kon for­ma­li­za­ci­je član­stva u NA­TO-u, a i evi­dent­no ne­pri­ja­telj­skih po­li­ti­ka re­ži­ma pre­ma Ru­si­ji, ne tre­ba da ču­di ma­nje ili vi­še otvo­re­na su­ge­sti­ja ru­skih vla­sti tu­ri­stič­kim agen­ci­ja­ma da sma­nje po­slo­va­nja sa na­šom ze­mljom.
Šef ru­ske di­plo­ma­ti­je Ser­gej La­vrov re­kao je da NA­TO član­stvo Cr­ne Go­re ne­će oja­ča­ti Ali­jan­su i vo­di sa­mo ka do­dat­nim tro­ško­vi­ma. La­vrov je ka­zao da je to ge­o­po­li­tič­ki pro­je­kat, ko­ji ne­će po­ve­ća­ti bez­bjed­nost NA­TO-a.
– NA­TO će vje­ro­vat­no ima­ti do­dat­ne tro­ško­ve jer će te­ri­to­ri­ja Cr­ne Go­re mo­ra­ti da raz­vi­ja na voj­no-teh­no­lo­škom pla­nu – sa­op­štio je La­vrov, a pre­no­si agen­ci­ja Tass.
On je re­kao da ula­zak u NA­TO ne­će po­bolj­ša­ti ni bez­bjed­nost Cr­ne Go­re, jer ni­ko ne ugro­ža­va Cr­nu Go­ru.
– Hi­ste­rič­ni ru­so­fo­bič­ni gla­so­vi ko­ji se po­vre­me­no ču­ju iz Pod­go­ri­ce sa­mo iza­zi­va­ju ža­lost, pa i osmi­jeh, sve u sve­mu. U za­mje­nu za spro­vo­đe­nje an­ti-ru­ske po­li­ti­ke, eto na­met­nu­li su i član­stvo u NA­TO. Mo­skva se ne pro­ti­vi da bal­kan­ske ze­mlje, uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru i Ma­ke­do­ni­ju, po­sta­nu dio evrop­ske eko­nom­ske in­te­gra­ci­je. To je pri­rod­no, ge­o­gra­fi­ja pred­vi­đa je­din­stve­ni eko­nom­ski me­ha­ni­zam, tr­ži­šte i za­jed­nič­ki eko­nom­ski pro­stor – ka­že La­vrov.
Me­đu­tim, mi­ni­star od­bra­ne Cr­ne Go­re Pre­drag Bo­ško­vić sma­tra da član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u ne­ma an­ti­ru­ski ka­rak­ter, već je do­pri­nos mi­ru i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu i u in­te­re­su je cr­no­gor­skih gra­đa­na, za­pad­nog Bal­ka­na i Ru­si­je. Bo­ško­vić je re­kao da je Cr­na Go­ra sprem­na da od­go­vo­ri na sve iza­zo­ve, kao što je od­go­vo­ri­la i pro­šle go­di­ne na naj­bru­tal­ni­ji iza­zov ko­ji se de­sio to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje i na sam iz­bor­ni dan.
– Cr­na Go­ra ne­će, ni­ti je bi­lo ko­jim ak­tom, iza­zi­va­la bi­lo ka­kvu an­ti­ru­sku hi­ste­ri­ju. Či­nje­ni­ca je da su od­no­si iz­me­đu Ru­si­je i Cr­ne Go­re na naj­ni­žem ni­vou od 1948. go­di­ne. Ne sma­tra­mo se­be kri­vi­ma za to. Ipak je član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO od naj­ve­ćeg in­te­re­sa za gra­đa­ne, su­sje­de i re­gi­on, a ubi­je­đen sam da je i naj­bo­lji in­te­res i Ru­si­je – tvr­di Bo­ško­vić. M.V.


SDP: Na­kon pri­je­ma ide raz­vla­šći­va­nje auto­kra­ti­je

Me­đu­na­rod­ni se­kre­tar i član Pred­sjed­ni­štva SDP-a Ivan Vu­jo­vić ka­zao je da je NA­TO pe­čat na ob­no­vlje­nu ne­za­vi­snost, bez­bjed­no­sni okvir i mje­sto bli­ske sa­rad­nje sa naj­ve­ćim svjet­skim de­mo­kra­ti­ja­ma.
– Ko­ri­sti od na­šeg član­stva su za­to ne­u­pit­ne, i to je ne­spor­no ali s dru­ge stra­ne NA­TO je kao i evrop­ske in­te­gra­ci­je sa­mo sred­stvo ko­je nam po­ma­že da do­đe­mo do ci­lja – de­mo­krat­ske, prav­ne, slo­bod­ne dr­ža­ve ko­ja pri­pa­da svi­ma. SDP, kao je­di­na par­la­men­tar­na par­ti­ja ko­ja se 27 go­di­na za­la­že za put Cr­ne Go­re u NA­TO, ra­zu­mi­je le­gi­tim­ne sta­vo­ve di­je­la jav­no­sti ko­ji se pro­ti­vi NA­TO ali ih uvje­ra­va­mo, i njih i ukup­nu jav­nost, da je NA­TO ne­mi­nov­na i po­sled­nja di­o­ni­ca na pu­tu raz­vla­šći­va­nja auto­kra­ti­je, spre­ge vla­sti i kri­mi­na­la, par­tij­ske dr­ža­ve i ko­rum­pi­ra­nih funk­ci­o­ne­ra – sa­op­štio je Vu­jo­vić.


Ni­šta od sa­rad­nje

Cr­na Go­ra pri­mje­nju­je Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­govi­ni sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom ko­ji je pot­pi­san 2000. go­di­ne iz­me­đu SRJ i ru­ske vla­de. Po­me­nu­ti spo­ra­zum je u pri­mje­ni od ma­ja 2001. go­di­ne. Oba­ve­za iz spo­ra­zu­ma je da obje stra­ne pot­pi­sni­ce for­mi­ra­ju Me­đu­vla­din ko­mi­tet za tr­go­vi­nu, eko­nom­sku i na­uč­no-teh­nič­ku sa­rad­nju, ali to ti­je­lo je u po­sled­nje vri­je­me prak­tič­no za­mr­znu­lo rad. Kao dio te sa­rad­nje mo­gu­ća je po­moć u van­red­nim si­tu­a­ci­ja­ma i slu­ča­je­vi­ma ele­men­tar­nih ne­po­go­da, kao i opre­ma­nje od­bram­be­nih sna­ga, ali ula­skom u NA­TO Cr­na Go­ra se u pot­pu­no­sti ori­jen­ti­še pre­ma Ali­jan­si i u tim obla­sti­ma.


Mo­žda ras­ki­nu i spo­ra­zu­me o voj­no-teh­nič­koj sa­rad­nji

Šef ko­mi­te­ta Sa­vje­ta fe­de­ra­ci­je za od­bra­nu i bez­bjed­nost Vik­tor Oze­rov ka­že da Ru­si­ja ne mo­že da sa­ra­đu­je sa Cr­nom Go­rom pod istim uslo­vi­ma, uklju­ču­ju­ći i voj­no-teh­nič­ku sfe­ru. On je re­kao da ni­je is­klju­če­no da će je­dan broj pro­gra­ma bi­ti i pre­ki­nut.
– Da li će ne­ki pro­gra­mi bi­ti pre­ki­nu­ti ili re­vi­di­ra­ni, po­ka­za­će re­vi­zi­ja. U sva­kom slu­ča­ju, spo­ra­zum sa Cr­nom Go­rom će bi­ti re­vi­di­ran na­kon nje­nog stu­pa­nja u NA­TO. U dok­tri­ni na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti Ru­si­je, ko­ju je utvr­dio pred­sjed­nik (Vla­di­mir Pu­tin), NA­TO je je­dan od glav­nih pri­jet­nji na­ci­o­nal­noj bez­bjed­no­sti ze­mlje i sa te tač­ke gle­di­šta će se raz­ma­tra­ti spo­ra­zum sa Cr­nom Go­rom – re­kao je Oze­rov.


Ni­je me Tramp gur­nuo,sa­mo je do­šlo do kon­tak­ta

Sa­mit NA­TO u Bri­se­lu je bio isto­rij­ski va­žan za Cr­nu Go­ru. Ne sa­mo za­to što je Cr­na Go­ra tre­ti­ra­na kao pu­no­prav­na čla­ni­ca, iako smo to for­mal­no po­sta­li 5. ju­na, već što će bi­ti u pri­li­ci da do­pri­no­si mi­ru, sta­bil­no­sti i raz­vo­ju de­mo­kra­ti­je ši­rom svi­je­ta i na­rav­no na taj na­čin oslo­bo­di i va­lo­ri­zu­je sop­stve­ne po­ten­ci­ja­le, re­kao je cr­no­gor­ski pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić. On je za nje­mač­ki „Bild” ka­zao da su uče­sni­ci sa­mi­ta, ka­da se po­sled­nji ce­re­mo­ni­jal­ni dio pri­bli­ža­vao za­vr­šet­ku, po­šli u obi­la­zak zgra­de no­vog sje­di­šta.
– Ni­je bi­lo na­ro­či­tog pro­to­ko­la u tom smi­slu. Ne­ko­li­ko li­de­ra – uklju­ču­ju­ći pred­sjed­ni­ka SAD Do­nal­da Tram­pa, kan­ce­lar­ku An­ge­lu Mer­kel i pred­sjed­ni­ka Ema­nu­e­la Ma­kro­na – osta­lo je da sto­ji iza nas. Vje­ro­vat­no je u jed­nom tre­nut­ku pred­sjed­nik Tramp od­lu­čio da se pri­dru­ži ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru i na­ma osta­li­ma. Ta­da je do­šlo do kon­tak­ta ko­ji je u jav­no­sti oka­rak­te­ri­san kao gu­ra­nje. Mo­ram iskre­no da vam ka­žem da ni­sam to ra­zu­mio na taj na­čin. Vje­ru­jem da je to bio sa­svim be­za­zlen do­ga­đaj. I že­lim da na­gla­sim – pred­sjed­ni­ku SAD  je mje­sto po­red ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra – ka­zao je Mar­ko­vić ko­men­ta­ri­šu­ći kon­sta­ta­ci­ju da je od fa­mo­znog su­sre­ta sa Tram­pom vje­ro­vat­no je­dan od naj­po­zna­ti­jih pred­sjed­ni­ka vla­de u svi­je­tu.


Vu­ja­no­vić u Bri­se­lu

Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić po­vo­dom učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, kao 29. čla­ni­ce, pri­su­stvo­va­će da­nas po­di­za­nju cr­no­gor­ske za­sta­ve u sje­di­štu NA­TO-a u Bri­se­lu. Ka­ko je sa­op­šte­no iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka, Vu­ja­no­vić će se sa­sta­ti sa ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom NA­TO-a Jen­som Stol­ten­ber­gom. S Vu­ja­no­vi­ćem će u de­le­ga­ci­ji bi­ti mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Sr­đan Dar­ma­no­vić i mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić, kao i ra­ni­ji mi­ni­stri od­bra­ne i vanj­skih po­slo­va ko­ji su uče­stvo­va­li u evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma.


Ma­li dan za Ame­ri­ku ali ve­li­ki za Cr­nu Go­ru

Dan pri­je­ma Cr­ne Go­re u NA­TO ma­li je za Ame­ri­ku i nje­ne sa­ve­zni­ke, ali ve­li­ki za Cr­nu Go­ru, po­ru­čio je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić u Atlant­skom sa­vje­tu u Va­šing­to­nu. On je uče­stvo­vao na pri­je­mu u Atlant­skom sa­vje­tu po­vo­dom član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO-u.
Pot­pred­sjed­nik SAD Mark Pens re­kao je da je cr­no­gor­sko član­stvo u NA­TO-u isto­rij­sko do­stig­nu­će. Mar­ko­vić je raz­go­va­rao u Bi­je­loj ku­ći sa Pen­som, a na sa­stan­ku, na kom je do­mi­ni­ra­la te­ma for­ma­li­za­ci­je član­stva Cr­ne Go­re u Ali­jan­si, oci­je­nje­no je da će to osna­ži­ti stra­te­ško part­ner­stvo SAD i Cr­ne Go­re.