Vla­da Sr­bi­je na­lo­ži­la je svim dr­žav­nim zva­nič­ni­ci­ma i slu­žbe­ni­ci­ma u mi­ni­star­stvi­ma, kao i di­rek­to­ri­ma jav­nih pred­u­ze­ća da ot­ka­žu pla­ni­ra­na slu­žbe­na pu­to­va­nja u Fran­cu­sku i da u na­red­na tri mje­se­ca ne do­go­va­ra­ju ni­ka­kve po­sje­te i ak­tiv­no­sti u ovoj ze­mlji, sa­zna­ju „No­vo­sti”.
Ova­kva od­lu­ka je još je­dan u ni­zu od­go­vo­ra Be­o­gra­da na skan­da­lo­znu od­lu­ku Ape­la­ci­o­nog su­da u Kol­ma­ru da od­bi­je za­htjev Sr­bi­je za eks­tra­di­ci­ju biv­šeg vo­đe te­ro­ri­stič­ke OVK Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja. Po­što po­me­nu­ta pre­su­da, ka­ko je oci­je­nje­no u Ne­ma­nji­noj 11, ne­ma ni­kak­ve ve­ze ni sa pra­vom ni sa prav­dom i prak­tič­no pred­sta­vlja po­li­tič­ki čin, od­lu­če­no je i da na­ša stra­na pre­du­zme kon­tra­mje­re.
Pro­cje­na je da je Fran­cu­ska ba­ci­la pod no­ge re­le­vant­ne do­ka­ze Sr­bi­je pro­tiv zlo­čin­ca za ko­ga se osno­va­no sum­nja da je lič­no uče­stvo­vao u li­kvi­da­ci­ji 47 ci­vi­la na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i da su tim po­te­zom do­ve­de­ni u pi­ta­nje broj­ni bi­la­te­ral­ni spo­ra­zu­mi o sa­rad­nji dvi­ju ze­ma­lja. Upra­vo zbog to­ga na­ši zva­nič­ni­ci sve­šće na mi­ni­mum kon­tak­te sa fran­cu­skim ko­le­ga­ma.
Kao što je i na­ja­vio pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić, am­ba­sa­dor­ki Fran­cu­ske u Be­o­gra­du Kri­stin Mo­ro uru­če­na je pro­test­na no­ta u ko­joj se iz­no­si stav Sr­bi­je da je ri­ječ o po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­noj od­lu­ci ko­ja ni­je prav­no ute­me­lje­na i u či­jem obra­zlo­že­nju ni­su uva­že­ni ma­te­ri­jal­ni do­ka­zi ko­je je do­sta­vi­la na­ša ze­mlja, me­đu ko­ji­ma su i iz­ja­ve pre­ži­vje­lih svje­do­ka.
U znak pro­te­sta zbog oslo­ba­đa­nja Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, pred­stav­ni­ci Udru­že­nja kid­na­po­va­nih i ne­sta­lih sa KiM pre­kri­li su ju­če cr­nim plat­nom Spo­me­nik za­hval­no­sti Fran­cu­skoj u Be­o­gra­du. Oni su na Ka­le­meg­dan, gdje se na­la­zi ovaj spo­me­nik, do­ni­je­li i pa­noe sa fo­to­gra­fi­ja­ma naj­bli­žih ko­ji su muč­ki ubi­je­ni ili se za nji­ma još tra­ga.
– Ape­la­ci­o­ni sud ni­je na­veo ni­jed­nu či­nje­ni­cu ko­jom do­ka­zu­je da ni­su is­pu­nje­ne pret­po­stav­ke iz Evrop­ske kon­ven­ci­je o eks­tra­di­ci­ji, sa­či­nje­ne 1957. go­di­ne u Pa­ri­zu, ko­ju su ra­ti­fi­ko­va­le i Fran­cu­ska i Sr­bi­ja – na­vo­di se u no­ti.
U pro­te­stu Be­o­gra­da ta­ko­đe se na­gla­ša­va da od­lu­ka pred­sta­vlja po­vre­du uni­ver­zal­nog prin­ci­pa me­đu­na­rod­nog pra­va o spre­ča­va­nju ne­ka­žnji­vo­sti rat­nih zlo­či­na, a da je po­seb­no ne­pri­hva­tlji­va kon­sta­ta­ci­ja da bi eks­tra­di­ci­ja Ha­ra­di­na­ja ima­la iz­u­zet­no te­ške po­sle­di­ce po nje­ga, či­me se iz­ra­ža­va ne­po­vje­re­nje u prav­ni si­stem Sr­bi­je. Ocje­nju­je se da je od­lu­ka su­da uvre­dlji­va i pred­sta­vlja te­žak uda­rac bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma.
Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić re­kao je u Va­le­ti da je fran­cu­skom ko­le­gi Žan-Mark Erou pre­nio da je na­ša ze­mlja „ve­o­ma te­ško pri­mi­la” od­lu­ku su­da u Kol­ma­ru i da je Fran­cu­ska iz­ra­zi­la ne­po­što­va­nje pre­ma srp­skim žr­tva­ma, ko­je ima­ju pra­vo na prav­du kao i dru­ge žr­tve.
Do­dao je da je mi­ni­stru spolj­nih po­slo­va Fran­cu­ske pre­nio i da je Sr­bi­ja po­zva­la svog am­ba­sa­do­ra u Fran­cu­skoj na kon­sul­ta­ci­je u Be­o­grad i da am­ba­sa­dor sti­že ve­če­ras.
Da­čić je po­no­vio da će to osta­vi­ti trag na bi­la­te­ral­ne od­no­se dvi­je ze­mlje.
„Sve ovo što sam re­kao go­vo­rim zbog to­ga što že­li­mo da sa­ču­va­mo mir i sta­bil­nost. Sma­tra­mo da je ide­ja EU ve­o­ma va­žna za smri­va­nje ten­zi­ja u re­gi­o­nu, da se ta­ko po­ka­zu­je da svi ima­mo za­jed­nič­ki cilj ko­me će Sr­bi­ja bi­ti po­sve­će­na i da će pre­mi­jer, bu­du­ći pred­sjed­nik i no­va vla­da ra­di­ti po­sve­će­no ka ostva­re­nju tog ci­lja”, po­ru­čio je Da­čić po­sli­je sa­stan­ka.
Ka­ko je pre­ci­zi­rao, u pi­ta­nju su na­ja­ve ko­je kon­ti­nu­i­ra­no do­la­ze iz Ti­ra­ne, Pri­šti­ne, Bu­ja­nov­ca, a pre­no­se se i na dru­ge ze­mlje kao što je Ma­ke­do­ni­ja.
„To su ide­je o stva­ra­nju `Velike Albanije` i uje­di­nje­nju svih Al­ba­na­ca. Ov­dje sam upi­tao ka­ko bi se re­a­go­va­lo da mi po­me­ne­mo ide­ju o uje­di­nje­nju svih Sr­ba u jed­nu dr­ža­vu i da li bi se o is­toj ću­ta­lo”, upi­tao je Da­čić.
Do­dao je da je na sa­stan­ku is­ta­kao da je Sr­bi­ja iz­lo­že­na pri­jet­nja­ma i u sa­moj Sr­bi­ji, a to su iz­ja­ve da Vu­čić ni­je pred­sjed­nik Al­ban­ci­ma na ju­gu Sr­bi­je ne­go da je to (pre­mi­jer Al­ba­ni­je) Edi Ra­ma.
„Na­gla­sio sam da su to pro­vo­ka­ci­je na ko­je Sr­bi­ja ne re­a­gu­je. Su­zdr­ža­ni smo jer že­li­mo da bu­de­mo pro­iz­vo­đač mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu”, re­kao je Da­čić na­kon sa­stan­ka u Va­le­ti.


Po­ro­di­ce žr­ta­va: Zlo­dje­la ne smi­ju osta­ti ne­ka­žnje­na

Sram­na od­lu­ka Ape­la­ci­o­nog su­da u Kol­ma­ru po­ka­za­la je, po ko zna ko­ji put, da prav­de za srp­ske žr­tve na KiM ne­ma – jed­no­gla­sna je ocje­na po­ro­di­ca žr­ta­va i po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka Sr­ba sa Ko­sme­ta.
Ovo se, po­vo­dom od­lu­ke su­da u Fran­cu­skoj da oslo­bo­di Ha­ra­di­na­ja, na­vo­di u sa­op­šte­nju Ko­or­di­na­ci­je srp­skih udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih, ubi­je­nih i po­gi­nu­lih. Oni is­ti­ču da ne pri­sta­ju na us­po­sta­vlja­nje prak­se u me­đu­na­rod­nim su­do­vi­ma po ko­joj prav­da ni­je uni­ver­zal­no pra­vo, već je u slu­žbi po­li­ti­ke.
Ko­or­di­na­ci­ja po­zi­va vla­sti Sr­bi­je da pre­du­zmu sve mo­gu­će prav­ne, di­plo­mat­ske i po­li­tič­ke ko­ra­ke ka­ko bi se rat­ni zlo­či­nac Ha­ra­di­naj pri­veo prav­di.
Za­mje­nik ko­sov­skog pre­mi­je­ra Bra­ni­mir Sto­ja­no­vić po­ru­čio je da sli­je­di na­sta­vak po­li­tič­ke bor­be za isti­nu.
– Po­je­di­ni po­li­ti­ča­ri bi od Sr­ba na KiM že­lje­li da stvo­re ta­o­ce i ne­kog kog će ko­ri­sti­ti da spro­vo­de na­si­lje i da tim na­si­ljem ucje­nju­ju, ka­ko srp­sku dr­ža­vu, ta­ko i me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu.


Vu­lin: Pu­šta­nje Ha­ra­di­na­ja ne mo­že bez bi­la­te­ral­nih po­sle­di­ca

Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin iz­ja­vio je da od­lu­ka fran­cu­skog su­da o pu­šta­nju Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja na slo­bo­du ne mo­že da pro­đe bez po­sle­di­ca po bi­la­te­ral­ne od­no­se dvi­je ze­mlje.
On je ka­zao da ne mo­že to­tal­no da se po­ga­zi pra­vo, po­ka­že da je po­li­ti­ka iz­nad pra­va i da se mi­sli da će se Sr­bi­ja pra­vi­ti kao da se ni­šta ni­je de­si­lo.
– Na­ma je sta­lo do žr­ta­va, na­ma je sta­lo do isti­ne o rat­nim zlo­či­ni­ma, na­ma je sta­lo da pra­vo nad­vla­da po­li­ti­ku, a to se ni­je de­si­lo – ka­zao je Vu­lin no­vi­na­ri­ma u Be­o­gra­du.
Ka­ko ka­že, Sr­bi­ja će ima­ti niz bi­la­te­ral­nih mje­ra ko­ji­ma će sta­vi­ti do zna­nja da je na­ša ze­mlja vr­lo ne­za­do­volj­na.
– Shod­no to­me, na­ši od­no­si ne mo­gu da bu­du kao što su bi­li ka­da je do­ni­je­ta ova­kva po­li­tič­ka od­lu­ka – re­kao je Vu­lin.