Sa­mo­stal­na iz­lo­žba sli­ka To­do­ra Ži­va­lje­vi­ća Ve­lič­kog mo­že se do po­čet­ka ma­ja po­gle­da­ti u pod­go­rič­koj ga­le­ri­ji „Mo­di­lja­ni”.
Ži­va­lje­vić, mno­gi­ma po­zna­ti­ji kao pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka, knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar pred­sta­vio se s bli­zu 30-ak sli­ka uglav­nom ra­đe­nih uljem na plat­nu. Iz­lo­žba je na­slo­vlje­na „Omaž im­pre­si­o­ni­zmu”, i shod­no na­slo­vu, po­put ovih maj­sto­ra ki­či­ce i Ži­va­lje­vić je pred­sta­vio naj­vi­še pej­za­ža, ko­ri­ste­ći se nji­ho­vom, kao i po­en­ti­li­stič­kom teh­ni­kom. I po­sti­gao je, uosta­lom, kao svi pra­vi im­pre­si­o­ni­sti, da se ot­klo­nom do­đe do bi­ti. Od­no­sno, na­tje­rao je po­sma­tra­ča da se uda­lji od plat­na ka­ko bi ja­sni­je sa­gle­dao pri­kaz i su­šti­nu ne­ke sli­ke.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu mr Ili­ja Go­jo­vić is­ta­kao je da se na plat­ni­ma mo­gu či­ta­ti idi­lič­ne i umjet­nič­ki in­spi­ra­tiv­ne pri­če, ko­je nas ja­kim na­bo­jem tje­ra­ju da osje­ti­mo umjet­ni­kov svi­jet.
- Po­sma­tra­ju­ći ve­če­ra­šnja pri­zna­nja, spo­zna­ta kroz raz­li­či­ta dje­la, da se oslu­šnu­ti du­bin­ska, i pri­je sve­ga iskre­na bit sva­kog po­kre­ta, tr­za­ja, da se kon­sta­to­va­ti vi­zi­ja no­še­na sr­cem – re­kao je Go­jo­vić.
Po­red Go­jo­vi­ća i Je­le­ne Vu­jo­vić, vla­sni­ce ga­le­ri­je „Mo­di­lja­ni”, broj­noj pu­bli­ci na otva­ra­nju obra­tio se i umjet­nik, is­ti­ču­ći da se ove sli­ke mo­gu po­sma­tra­ti i kao nje­gov do­pri­nos raz­ot­kri­va­nju taj­ne svi­je­ta.
- Sva­ki umjet­nik po­ku­ša­va da ot­kri­je svi­jet u se­bi i se­be u svi­je­tu. To je ja­ko te­ško i to mo­gu sa­mo iz­u­zet­ni lju­di, a mi­slim da ne pri­pa­dam toj iza­bra­noj vr­sti. Ja sam sa­mo slu­ga umjet­no­sti, sli­kar­stva i knji­žev­no­sti, a ko­li­ko u to­me uspi­je­vam pro­su­di­će sa­vre­me­ni­ci, ali još i vi­še vri­je­me – ka­že Ži­va­lje­vić za „Dan”.
Umjet­nik ob­ja­šnja­va i za­što je iz­lo­žbu na­slo­vio „Omaž im­pre­si­o­ni­zmu”, kao i za­što mu je ve­o­ma bi­tan ovaj umjet­nič­ki pra­vac.
- Im­pre­si­o­ni­sti su u tre­nut­ku ka­da su se po­ja­vi­li bi­li od­ba­če­na sli­kar­ska ka­sta, ako se ta­ko mo­že re­ći. Me­đu­tim, sli­kar­stvo im­pre­si­o­ni­sta, s da­na­šnje po­zi­ci­je u isto­rij­sko-umjet­nič­kom smi­slu zna­či ve­li­ku pre­kret­ni­cu u do­ži­vlja­ju pro­sto­ra, tač­ni­je, re­a­li­zo­va­nja tog pro­sto­ra po­seb­nom teh­ni­kom sli­ka­nja ko­ja se ne skla­pa to­li­ko na plat­nu ko­li­ko u oku po­sma­tra­ča. Ta­ko da su im­pre­si­o­ni­sti ura­di­li što do ta­da re­a­li­sti ni­su uspje­li – pre­pu­sti­li su sli­ku sva­ko­me ko je po­sma­tra da je in­di­vi­du­al­no do­ži­vlja­va. Im­pre­si­ja to uosta­lom i je­ste – in­di­vi­du­al­ni do­ži­vljaj – ka­že Ve­lič­ki.
Na­kon iz­lo­žbe u ga­le­ri­ji „Mo­di­lja­ni” Ži­va­lje­vić pla­ni­ra no­vo sa­mo­stal­no pred­sta­vlja­nje. Ta­ko će 10. ma­ja u Po­lim­skom mu­ze­ju u Be­ra­na­ma bi­ti otvo­re­na nje­go­va sa­mo­stal­na iz­lo­žba. Po­red sli­ka pred­sta­vlje­nih u Pod­go­ri­ci Ži­va­lje­vić će iz­lo­ži­ti i ne­ke sta­re, kao i ne­ke no­ve ra­do­ve, ukup­no pre­ko 50 sli­ka.
Ina­če, otva­ra­nje u „Mo­di­lja­ni­ju” pro­te­klo je u iz­u­zet­noj at­mmos­fe­ri, pa je po­red pri­če o sli­kar­stvu bi­la za­stu­plje­na i autor­ska mu­zi­ka Go­jo­vi­ća, uz ko­ju je po­red sli­ka­ra i nje­go­ve su­pru­ge za­ple­sa­la i pu­bli­ka, ve­li­ka i ma­la.
Ž.J.