Ministarstvo kulture Crne Gore u saradnji sa Unesko Regionalnim biroom za nauku i kulturu u iz Venecije i Crnogorskom nacionalnom komisijom za Unesko organizovala je juče konferenciju „Kulturni diverzitet kao pokretač društvenog razvoja”. Konferencija je bila posvećena implementaciji Uneskove Konvencije o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza. Učestvovali su brojni predstavnici crnogorskih institucija kulture, kao i nevladinog sektora koji se bave kulturom u najširem smislu, kao i referentni kulturni djelatnici iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Finske.
Crnogorski ministar kulture prof. mr Janko Ljumović, otvarajući skup, istakao je da raznolikost kulturnih izraza, kulturni diverzitet, njegova promocija i očuvanje, jeste kompleksna tema. Značaj teme potvrđuje činjenica da je Unesko kulturni diverzitet prepoznao kao oblast koja se mora zakonski urediti, pa je 2005. godine usvojio Konvenciju o zaštiti i promovisanju raznolikosti kulturnih izraza. Ova Konvencija, dodaje Ljumović, osnova je za sprovođenje različitih instrumenata u oblasti javnih politika. Raznolikost kulturnih izraza sa aspekta Konvencije za društvo znači unapređenje ambijenta za njihov potpuniji razvoj, kaže Ljumović. Naglašava da poštovanje ove Konvencije postaje obaveza u vremenu kada se termin multikulturalnost, i lokalno i globalno, više koristi u teoriji, i kada sve češće svjedočimo isključivostima. Dodaje i da se kulturna raznolikost najbolje sagledava kroz razmatranje kulturnog nasljeđa te stvaralaštva, a što je neizostavno kada govorimo o održivom razvoju zasnovanom na kulturi.
- Osnovni izazov očuvanja kulturne raznolikosti u crnogorskom kontekstu prije svega treba tražiti u produkciji sadržaja koja emanira vrijednosti interkulturalizma i interkulturnog dijaloga. U takvom ambijentu možemo kreirati i misliti projekte i programe koji pitanja manjine i većine ne postavljaju nužno i isključivo u političkom i administrativnom kontekstu – kaže Ljumović. Ministar ističe da je crnogorski kulturni sistem primjer otvorenog sistema, koji svoju otvorenost temelji na vjekovnoj tradiciji dijaloga različitih iskustava na ovim prostorima. „Susret sa drugim jeste osnova repertoara ili programa koji nudi kulturni sektor”, dodaje Ljumović.
- Umjetnost je važan segment za uspostavljanje interkulturnog dijaloga. Taj stav ističe i Konvencija koju danas promovišemo: „Umjetnost po svojoj prirodi prelazi granice i povezuje ljude obraćajući se direktno ljudskim emocijama. Umjetnost i kultura stvaraju vaninstitucionalni prostor za izražavanje, na nivou pojedinca i mogu imati ulogu medijatora” - citirao je Ljumović.
Iako je bilo predviđeno da učestvuje u radu ove konferencije Ana Luzia Tompson- Flores, direktorka Unesko Regionalnog biroa za nauku i kulturu u Evropi, nije došla, a u tome su je spriječili problemi u saobraćaju. Njeno obraćanje pročitao je Siniša Šešum, šef antena kancelarije Uneska u Sarajevu. Kako ističe Tompson Flores, uticaj kulture na društvo nije lako mjerljiv, iako je očigledno da kulturni sektor može generisati razvoj i rast društva.Ona je podsjetila i na 2030 Agendu za održivi razvoj koja kao jedan od ključnih razvojnih momenata, a koji bi trebalo da je uključen u sve pore, ističe kulturu. Na kraju, Tompson Flores zaključuje:
- Ulaganje u kulturu nije trošak, to je investicija za održivu budućnost – riječi su Tompson Flores.
Nakon toga uslijedila je prva sesija konferencije - „Kulturni diverzitet – Konvencija; unapređenje mehanizma zaštite i promocije”. Na ocoj sesiji govorili su Siniša Šešum na temu „Uvod u 2005 Konvenciju o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza” i dr Violeta Simjanovska, direktroka PAC Multimedija, na temu „Kulturni diverzitet i konvencije: primjena potpisanih dokumenata – Studija slučaja Makedonije”. Moderatorka je bila Nataša Nelević, koja je moderiral i diskusiju.
Šešić je ovom prilikom iznio niz podataka vezanih za Konvenciju koju su potpisale 142 zemlje i EU, i dodao da su zemlje regiona dostavile četvorogodišnje izvještaje vezane za implementaciju ove Uneskove Konvencije, koja propagira kulturu kao osnovni faktor održivog razvoja.
Izlaganje Simjanovske, koja se fokusirala na takozvani projekat „Skoplje 2014”, a koji nije samo izmijenio lice glavnog grada Makedonije, već u velikoj mjeri kreira i novu nacionalnu i političku svijest Makedonaca, Albanaca i svih koji žive u toj zemlji, podstakla je i prisutne da učestvuju u diskusiji.
Ž.J.


Učesnici konferencije

Na drugoj sesiji konferencije „Doprinos kulture održivom razvoju” govorili su Alma Morgan Slipičević, ekspert CDIS Uneska u Sarajevu („Implementacija Unesko indikatora uticaja kulture na razvoj (CDIS) u Jugoistočnoj Evropi: rezultati i uticaj na politike”), Dragoljub Janković, Ministarstvo kulture („Implementacija i rezultati projekta CDIS u Crnoj Gori”), dr Hristina Mikić, direktorka Fondacije Grupa za kreativnu ekonomiju iz Beograda („Uneskova konvencija kao okvir za kreiranje politika održivog razvoja kreativnih i kulturnih industrija na lokalnom nivou”), a koju je moderirao dr Edina Jašarović.
Treća sesija bila je naslovljena „Kulturni diverzitet – između politike i prakse”, a moderirao je dr Vuk Vuković. Na ovoj sesiji su učestvovali Suvi Laakso, koordinatorka Finskog instituta za Bliski istok („Analiza multikulturalnih politika: uloga interkulturalne umjetnosti u Finskoj”), Nataša Nelević, direktorka NVO NOVA („Osnivanje Muzeja žena i promjena ideološke paradigme”) i mr Igor Rakčević, predsjednik ULUCG („Iskustva ULUCG u implementaciji Unesko projekata”).