Autor: Ja­kob Aug­ste­in

Ovo du­go ni­smo vi­dje­li: nje­mač­ki ten­ko­vi kre­ću na is­tok. Ten­ko­vi ti­pa „le­o­pard” i „mar­der” kre­nu­li su ka Li­tva­ni­ji. Šta oni ra­de sto­ti­nu ki­lo­me­ta­ra od gra­ni­ce sa Ru­si­jom? „Špigl” ob­ja­šnja­va: „Nje­mač­ka voj­ska pred­vo­di NA­TO ba­ta­ljon u Li­tva­ni­ji či­ji je cilj od­vra­ća­nje Ru­si­je od na­pa­da“. Ni ri­ječ od­vra­ća­nje du­go ni­smo ču­li. Kao da se vra­ća lu­di­lo hlad­nog ra­ta. Da li će­mo po­no­vo po­mi­nja­ti za­ga­ran­to­va­no uza­jam­no uni­šte­nje, kon­cept su­lud kao i nje­go­va skra­će­ni­ca na en­gle­skom MAD (mu­tual as­su­red de­struc­tion)? Ka­ko smo po­če­li, i Nje­mač­ka će po­sta­ti nu­kle­ar­na si­la.
Nje­mač­ka bi do 2024. tre­ba­lo da iz­dvo­ji dva od­sto BDP-a za voj­sku. To je oko 65 mi­li­jar­di do­la­ra, u po­re­đe­nju sa da­na­šnjih 39 mi­li­jar­di. Ovo ni­su po­da­ci iz Tram­po­vog tvi­ta ili ne­ke la­žne vi­je­sti. Lu­di­lo je is­klju­či­vo na­še. Kan­ce­lar­ka lič­no je obe­ća­la SAD da će Nje­mač­ka dra­stič­no po­ve­ća­ti voj­ni bu­džet. U tom ča­su je vje­ro­va­la da da­je obe­ća­nje ko­je ni­ka­da ne­će mo­ra­ti da is­pu­ni, ali pre­va­ri­la se.
Pred­sjed­nik Tramp je mo­žda neo­te­san, ali zna da ra­ču­na. I li­je­po je ob­ra­ču­nao na­ših 65 mi­li­jar­di do­la­ra lu­di­la. Ru­si­ja, pro­tiv ko­je je sve ovo upe­re­no, po­tro­ši­la je pri­je dvi­je go­di­ne 66 mi­li­jar­di do­la­ra na voj­sku. Ako Nje­mač­ka is­pu­ni svo­je obe­ća­nje, osta­tak NA­TO-a ne tre­ba da po­tro­ši ni do­lar. Da li taj ogrom­ni no­vac tre­ba da po­slu­ži za pra­vlje­nje atom­ske bom­be? One su be­smi­sle­ne, ali pri­lič­no sku­pe. Vr­hov­ni polj­ski lut­kar, šef vla­da­ju­će Par­ti­je za­ko­na i prav­de, Jarosław Kaczyński u in­ter­vjuu za Frank­fur­ter All­ge­me­i­ne Ze­i­tung zah­ti­je­vao je evrop­sku bom­bu: „Evro­pa tre­ba da po­sta­ne nu­kle­ar­na si­la spo­sob­na da se no­si sa Ru­si­jom.“
Bild je oti­šao ko­rak da­lje: „Da li Nje­mač­ka usko­ro do­bi­ja svo­ju atom­sku bom­bu?“ U pi­ta­nju je sle­de­ća lo­gi­ka: ako SAD osta­ve Evro­pu na cje­di­lu, is­pa­šće­mo pot­pu­ne bu­da­le. „Ko­li­ko je Evro­pa bes­po­moć­na bez SAD po­ka­zu­je jed­no po­re­đe­nje pre­ma ko­me Evro­pa ras­po­la­že sa 512 nu­kle­ar­nih bo­je­vih gla­va, a Ru­si­ja sa pre­ko 7.000!“ Nje­mač­ka kao nu­kle­ar­na si­la? Uvjek se u Nje­mač­koj raz­mi­šlja­lo o pri­dru­ži­va­nju fran­cu­skom voj­nom nu­kle­ar­nom pro­gra­mu Si­la od­vra­ća­nja - For­ce de Frap­pe. Do sa­da se do­mo­vi­na ho­lo­ka­u­sta dr­ža­la po­da­lje od atom­ske bom­be. Ali šta će bi­ti u bu­duć­no­sti? Die Ze­it ci­ti­ra nuklearnog struč­nja­ka ko­ji se ža­li da je Nje­mač­ka za­bo­ra­vi­la da raz­mi­šlja u nu­kle­ar­nim kategorijama.
Nu­kle­ar­na logika se vra­ća sa sme­tli­šta isto­ri­je, a sa njom i Dok­tor Stran­ge­lo­ve nu­kle­ar­ne te­o­ri­je iga­ra. Dru­gi je ne­pri­ja­telj i ni­kad ne zna­te šta pla­ni­ra, ali ra­ču­naj­te na naj­go­re. To je po­vra­tak pa­ra­no­je hlad­nog ra­ta. Ako sva­ko sli­je­di sa­mo sop­stve­ni in­te­res, ne­će na­sta­ti naj­bo­lji od svih svje­to­va, već svi­jet po­sta­je lud­ni­ca ili kla­ni­ca. Šta nje­mač­ka voj­ska tra­ži na Bal­ti­ku? „Ru­si­ja mo­že da osvo­ji bal­tič­ke dr­ža­ve br­že ne­go što mi shva­ti­mo da tre­ba da ih bra­ni­mo“, iz­ja­vio je pr­o­šlog lje­ta ko­man­dant ame­rič­kih tru­pa u Evro­pi ge­ne­ral Ben Hod­ges. Šta bi se de­si­lo ka­da bi Ru­si­ja od­lu­či­la da osvo­ji Esto­ni­ju?
Da li bi SAD bi­le sprem­ne da za­poč­nu nu­kle­ar­ni rat i ri­zi­ku­ju Nju­jork, sa­mo da bi spa­si­le bez­na­de­žni Tar­tu, dru­gi naj­ve­ći grad Esto­ni­je? Ako u to ve­ru­je­te sa­mi ste kri­vi. To je ra­zum­no kao i vje­ra nje­mač­kih gra­đa­na to­kom hladnog ra­ta da bi SAD žr­tvo­va­le Nju­jork za Ber­lin. Sve to ni­je no­vo. Ono što da­nas va­ži za Bal­tik, va­ži­lo je za za­pad­ni Ber­lin, to jest za ci­je­lu Nje­mač­ku – voj­no se ne mo­gu od­bra­ni­ti.
Nje­mač­ka ni­ka­da ni­je ra­zu­mje­la lo­gi­ku nuklearnog od­vra­ća­nja. Ona se ni­ka­da ni­je od­no­si­la na nju, već na dru­ge. Ru­si­ja i Ame­ri­ka su se mo­gle jed­na na dru­gu oslo­ni­ti da se ne­će me­đu­sob­no po­sla­ti u ka­me­no do­ba. Je­di­no na šta je Nje­mač­ka mo­gla da se oslo­ni je da će u slu­ča­ju ra­ta, kon­ven­ci­o­nal­nog ili nu­kle­ar­nog, bi­ti uni­šte­na. Re­če­ni­ca biv­šeg kan­ce­la­ra Hel­mu­ta Šmi­ta „da Nje­mač­ka mo­že da se od­bra­ni sa­mo po ci­je­nu to­tal­nog uni­šte­nja“, va­ži i da­nas. Sa­da bi tre­ba­lo da po­tro­ši­mo no­vac na oruž­je či­ja je je­di­na svr­ha na­še sa­mo­u­bi­stvo. Bo­lje bi bi­lo da raz­mi­sli­mo za­što so­vje­ti ni­su osvo­ji­li za­pad­ni Ber­lin. Pro­sto, za­to što ni­su htje­li.
www.pe­sca­nik.net