Spe­ci­jal­na bol­ni­ca za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru je usta­no­va u ko­joj tre­ba da se li­je­če pa­ci­jen­ti sa men­tal­nim po­re­me­ća­ji­ma u sta­nju po­gor­ša­nja bo­le­sti, ali, po­što u Cr­noj Go­ri ne po­sto­je usta­no­ve so­ci­jal­ne za­šti­te gdje bi pa­ci­jen­ti u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be bi­li smje­šte­ni, oni se ma­hom upu­ću­ju u ovu bol­ni­cu, ko­ja je, po­red to­ga, pre­bu­ki­ra­na i pa­ci­jen­ti­ma ko­ji­ma se iz­ri­ču oba­ve­zne mje­re li­je­če­nja zbog na­si­lja u po­ro­di­ci. Zbog ogra­ni­če­nih ka­pa­ci­te­ta bol­ni­ce do­vo­di se u pi­ta­nje pri­jem pa­ci­je­na­ta ko­ji se na­la­ze u akut­nom po­gor­ša­nju osnov­ne bo­le­sti, ili su se pr­vi put raz­bo­lje­li.
– Pri­ma­mo pa­ci­jen­te ko­je sa li­si­ca­ma na ru­ka­ma do­ve­de kor­don po­li­ci­je. Su­di­ja nam na­re­đu­je pri­jem, po­li­ci­ja nam na­re­đu­je pri­jem, svi nam na­re­đu­ju, mi tu ni­šta ne od­lu­ču­je­mo. Mno­gi ko­ji­ma se iz­ri­če mje­ra oba­ve­znog li­je­če­nja zbog na­sil­nič­kog po­na­ša­nja tre­ba­lo bi da bu­du u za­tvo­ru. Kod ne­kih je bo­lje da idu u za­tvor, ne­go da do­đu ov­dje kod nas. Ni­jed­no li­ce mi ne vra­ti­mo, ali za­to ima­mo dru­ge po­sle­di­ce – da dr­ži­mo li­ca ko­ji­ma je li­je­če­nje u na­šoj bol­ni­ci ne­po­treb­no, pro­sto smo u za­ča­ra­nom kru­gu iz ko­jeg ja te­ško vi­dim iz­laz – ka­že za „Dan” Na­da Mat­ko­vić, so­ci­jal­na rad­ni­ca u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Do­bro­ti.
U bol­ni­ci sva­ko­dnev­no pri­ma­ju do­pi­se i upu­te od mje­snih za­jed­ni­ca i od cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad da smje­ste pa­ci­jen­ta-ko­ri­sni­ka pra­va iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te. Ta­kvih pa­ci­je­na­ta ko­ji ne­ma­ju po­ro­di­ce ili su ih se bli­žnji od­re­kli, u bol­ni­ci ima od nje­nog osni­va­nja 1953. go­di­ne.
– Pa­ci­jen­ti bo­ra­ve pr­vo na pri­jem­nom odje­lje­nju, a ka­da se uve­du u po­bolj­ša­nje zdrav­stve­nog sta­nja pre­mje­šta­ju se na hro­nič­no odje­lje­nje. Me­đu­tim, ima i ta­kvih ko­ri­sni­ka ko­ji su od po­čet­ka u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be, ne­ma­ju gdje da ži­ve, ne­ma ko da vo­di bri­gu o nji­ma, pre­pu­šte­ni su sa­mi se­bi, uli­ci. Bo­rav­kom ov­dje oni su u so­lid­noj kli­nič­koj re­mi­si­ji, uz re­dov­no uzi­ma­nje me­di­ka­men­to­zne te­ra­pi­je, oni bi tre­ba­lo da bu­du ot­pu­šte­ni iz bol­ni­ce. Mi kr­ši­mo pra­va lju­di ko­ji su ov­dje iz so­ci­jal­nih raz­lo­ga, a dr­ži­mo ih u bol­ni­ci, ne mo­že­mo da ih ot­pu­sti­mo, ko­me ih da­je­mo – na uli­cu. On će lu­ta­ti, ne­će je­sti, ne­će ko­ri­sti­ti te­ra­pi­ju i po­sli­je pet da­na taj isti pa­ci­jent će opet do­ći kod nas – pri­ča Mat­ko­vić.
Do­da­je da za sva­kog pa­ci­jen­ta ko­jeg ot­pu­ste iz bol­ni­ce na­pi­šu do­pi­se cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad i za men­tal­no zdra­vlje da ne­ko pre­u­zme bri­gu o nje­mu.
– Ne že­lim da bra­nim cen­tre za so­ci­jal­ni rad, ali su i oni „pre­bu­ki­ra­ni”. Ni oni vi­še ne­ma­ju te oba­ve­ze, is­pa­lo je da je du­šev­ni bo­le­snik sa­mo na­ša bri­ga, ne­ka­ko je ta­ko do­šlo, oni ne­ma­ju in­ge­ren­ci­je da ne­što od­ra­de – ne mo­gu da im na­đu smje­štaj, ne mo­gu da im na­đu stan i to je osnov­ni pro­blem – ka­ko da ot­pu­sti­mo ne­ko­ga ako će­mo ga pu­sti­ti na uli­cu? Sa upra­vom Do­ma sta­rih Gra­bo­vac u Ri­snu Psi­hi­ja­trij­ska bol­ni­ca sa­ra­đu­je od­lič­no, ali je i on „pre­bu­ki­ran“, ne­ma ka­pa­ci­te­ta za ovu vr­stu smje­šta­ja – ob­ja­šnja­va Mat­ko­vić.
Ona oče­ku­je po­moć od nad­le­žnih vla­di­nih re­so­ra i od mi­ni­stra zdra­vlja Ke­na­na Hra­po­vi­ća.
– Pod hit­no stvo­ri­ti uslo­ve da ko­ri­sni­ci pra­va na li­je­če­nje ov­dje bo­ra­ve sa­mo i is­klju­či­vo zbog bo­le­sti, da bu­du ot­pu­šte­ni ka­da bu­du u do­broj re­mi­si­ji, ka­ko ne bi­smo bi­li u si­tu­a­ci­ji da kr­ši­mo nji­ho­va pra­va za­dr­ža­va­ju­ći ih u usta­no­vi zbog nji­ho­ve so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je. Mo­ra­ju se otvo­ri­ti pri­hva­ti­li­šta, ge­ron­to­lo­ški cen­tri i dru­ge usta­no­ve so­ci­jal­ne za­šti­te, ka­ko bi­smo zbri­nu­li oso­be u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be, ko­je sa­da bo­ra­ve u na­šoj bol­ni­ci – po­ru­či­la je Mat­ko­vić.
M.D.Po­po­vić


Otvo­ri­ti bol­ni­cu u za­tvo­ru

Za pa­re što pla­ća­mo obez­bje­đe­nje mo­gli bi­smo mno­go što­šta da ura­di­mo na po­bolj­ša­nju uslo­va za pa­ci­jen­te i za rad­ni­ke. Za­mi­sli­te, mi pla­ća­mo obez­bje­đe­nje za sud­ske pa­ci­jen­te. Ka­da sud­ski pa­ci­jent tre­ba da ode ne­gdje na pre­gled, tre­ba­lo bi Mi­ni­star­stvo prav­de da od­re­di ne­ko­ga ko će da ga po­ve­ze ta­mo, da bu­de uz nje­ga. Me­đu­tim, mi to mo­ra­mo. Sud­sko odje­lje­nje u psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci je na­ma na­met­nu­to, ni­ko ne pla­ća li­je­če­nje za sud­ske pa­ci­jen­te. Neo­p­hod­no je da se otvo­ri sud­ska bol­ni­ca u za­tvo­ru. Ima­mo 20 mje­sta na tom odje­lje­nju, a 70 sud­skih pa­ci­je­na­ta. Mi pre­u­zi­ma­mo ri­zik, dr­ži­mo ih na dru­gim odje­lje­nji­ma. Na­ma su­di­ja ka­že „mo­ra­te da ga pri­mi­te”, nje­ga ne za­ni­ma što ne po­sto­ji usta­no­va za sud­ske pa­ci­jen­te. Čak nam se de­ša­va da iz po­li­ci­je tra­že da pa­ci­jent bu­de 24 sa­ta kod nas, da oslo­bo­di­mo so­bu za nje­ga i da ga mi ču­va­mo – za­klju­ču­je Mat­ko­vić.


Že­ne dis­kri­mi­ni­sa­ne

Po­seb­no su dis­kri­mi­ni­sa­ne že­ne ko­je se li­je­če od bo­le­sti za­vi­sno­sti, a isto­vre­me­no se na­la­ze na iz­dr­ža­va­nju ka­zne za kri­vič­no dje­lo.
– Ka­ta­stro­falno je da že­ne, za­vi­sni­ce, sud­ske pa­ci­jent­ki­nje, ko­je su iz­vr­ši­le ne­ka kri­vič­na dje­la, sa iz­re­če­nim mje­ra­ma oba­ve­znog li­je­če­nja, ne­ma­ju gdje da se li­je­če. Ne po­sto­ji ni usta­no­va ni odje­lje­nje u Cr­noj Go­ri gdje bi one bi­le smje­šte­ne. One se li­je­če na odje­lje­nju gdje se li­je­če akut­ne psi­ho­ze, ali to je stig­ma u od­no­su na te že­ne. To je ne­po­što­va­nje nji­ho­vih pra­va. Za že­ne, nar­ko­ma­ne, to je ve­li­ki pro­blem jer ne­ma mje­sta za njih – upo­zo­ra­va Mat­ko­vić.