Od po­čet­ka go­di­ne Vla­da se kod ba­na­ka za­du­ži­la za ukup­no 35 mi­li­o­na eura.
Ra­di se o tri kre­di­ta, od ko­jih su dva u iz­no­su od po 15 mi­li­o­na eura kod So­si­je­te že­ne­ral ban­ke Mon­te­ne­gro i NLB ban­ke, kao i još pet mi­li­o­na eura kod Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke AD Bu­dva.
Vla­da je na po­sled­njoj sjed­ni­ci ko­ja je odr­ža­na pro­šlog pet­ka da­la sa­gla­snost Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja da sklo­pi kre­dit­ne aran­žma­ne sa NLB-om i Ko­mer­ci­jal­nom ban­kom AD Bu­dva u ukup­nom iz­no­su od 20 mi­li­o­na eura.
Ta­ko­đe, od po­čet­ka go­di­ne, odr­ža­ne su tri au­kci­je dr­žav­nih za­pi­sa sa ro­kom do­spi­je­ća od 182 da­na, dok je no­va auk­ci­ja sa ro­kom do­spi­je­ća od 92 da­na za­ka­za­na za uto­rak, a bi­će emi­to­va­ni dr­žav­ni za­pi­si vri­jed­ni 15 mi­li­o­na eura, ra­di odr­ža­va­nja te­ku­će li­kvid­no­sti bu­dže­ta.
Vla­da se ove go­di­ne, za po­tre­be fi­nan­si­ra­nja manj­ka u bu­dže­tu ne­će za­du­ži­va­ti emi­to­va­njem ob­ve­zni­ce na ino­stra­nom tr­ži­štu, već će ne­do­sta­ju­ća sred­stva na­ba­vi­ti za­du­ži­va­njem kod do­ma­ćih i stra­nih ba­na­ka.
Za­ko­nom o bu­dže­tu u ovoj go­di­ni pred­vi­đe­no je za­du­ži­va­nje u iz­no­su od 450 mi­li­o­na eura, a pred­vi­đe­no je da se po­zaj­mi­ce mo­gu obez­bi­je­di­ti na do­ma­ćem i stra­nom tr­ži­štu.
Rok ot­pla­te je pet go­di­na, a ka­ma­ta 3,9 od­sto, plus še­sto­mje­seč­ni EURI­BOR. U fe­bru­a­ru je sklo­pljen kre­dit­ni aran­žman sa So­si­je­te ban­kom po is­toj ka­mat­noj sto­pi.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić is­ta­kao je da je Vla­da i u ovoj go­di­ni na­sta­vi­la da se za­du­žu­je, prav­da­ju­ći ta­kve od­lu­ke ru­pa­ma u bu­dže­tu i uz ob­ja­šnje­nje da se ukla­pa­mo u bu­džet­ski plan.
– Sma­tram da su ka­mat­ne sto­pe po ko­ji­ma se dr­ža­va za­du­žu­je kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka iz­u­zet­no vi­so­ke, jer ka­ma­te po ko­ji­ma su odo­bre­ni kre­di­ti je­su ni­ske, ali za gra­đa­ne, a ne i za dr­ža­vu, ko­ja je je­dan od naj­boljih du­žni­ka po­slov­nim ba­n­ka­ma. Dr­ža­va ne ka­sni sa vra­ća­njem zaj­ma, uvi­jek ima ga­ran­ci­ju i sve re­dov­no ser­vi­si­ra. Na­rav­no, sma­tram da ne tre­ba po­di­za­ti no­ve kre­di­te da bi se vra­ća­li sta­ri, ali, iz raz­lo­ga što je Vla­da po­se­ban kli­jent za po­slov­ne ban­ke, da ne ka­žem elit­ni kli­jent, mo­ra­la bi da ima da­le­ko bo­lje i po­volj­ni­je uslo­ve. Sma­tram da po­slov­ne ban­ke, upra­vo zbog to­ga u Cr­noj Go­ri ši­re svo­ju dje­lat­nost jer oče­ku­ju da će vi­šak svo­jih sred­sta­va pla­si­ra­ti ne­što Vla­di, ne­što op­šti­na­ma, a dio sred­sta­va dru­gim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, jer su se, oči­to, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je po­ka­za­le kao naj­si­gur­ni­ji, naj­po­u­zda­ni­ji i naj­si­gur­ni­ji kli­jen­ti, ali se kre­di­ti pla­si­ra­ju po mno­go ve­ćim ka­ma­ta­ma ne­go što bi to tre­ba­lo – ka­zao je on.
Le­kić je na­gla­sio da, sa dru­ge stra­ne, po­sma­ra­ju­ći si­tu­a­ci­ju u ko­joj se Cr­na Go­ra na­la­zi, uko­li­ko se na­sta­vi ovim tem­pom, dr­ža­va će bu­kval­no, pet­na­e­sto­dnev­no po­di­za­ti kre­di­te.
– Ni­je is­klju­če­no da će­mo ta­mo na je­sen, naj­da­lje do ok­to­bra, po­tro­ši­ti onaj bu­džet­ski limit za za­du­ži­va­nje i da će­mo on­da, vje­ro­vat­no, ići u ne­ke no­ve re­ba­lan­se, jer či­nje­ni­ca je da, bez ob­zi­ra na pri­ču ka­ko je steg­nut ka­iš, ka­ko su sma­nje­ne pla­te, put­ni tro­ško­vi i slič­no, kao i upr­kos bolj­noj na­pla­ti po­re­za i do­pri­no­sa i svih osta­lih pri­ma­nja ko­je ima dr­ža­va, ni­je do­volj­no da bi se odr­ža­la te­ku­ća li­kvid­nost i na­ma za sva­ku no­vu is­pla­tu, ko­ja je zna­čaj­ni­ja, tre­ba no­vi kre­dit i prak­tič­no ula­zi­mo u fa­zu sti­hij­skog za­du­ži­va­nja ko­je će nas usko­ro do­ve­sti do vi­si­ne za­du­že­no­sti od 80 od­sto BDP-a – ka­zao je on.
De­jan Mi­jo­vić (URA) sma­tra da cr­no­gor­ska vlast vi­še ne smi­je na­po­lju da tra­ži kre­di­te jer bi, ka­ko je ka­zao, „iz­bi­la bru­ka da se ta­mo vi­še ne mo­gu do­bi­ti pod pri­stoj­nim uslo­vi­ma”.
– Me­de­ni mje­sec ko­ji tra­je od do­bi­ja­nja ne­za­vi­snosti je oči­gled­no pro­šao i stra­ni fi­nan­si­je­ri, na­kon lo­šeg is­ku­stva vi­še ne vje­ru­ju u spo­sob­nost ov­da­šnje vla­sti da vra­ti kre­di­te. Pri­vre­da je i pro­šle go­di­ne stag­ni­ra­la, ima­la je ja­ko ni­sku sto­pu ra­sta od sve­ga 2,4 od­sto, dok dr­žav­ni dug i da­lje ubr­za­no ra­ste i usko­ro će se iz­jed­na­či­ti sa BDP-om. Naj­no­vi­ji iz­vje­štaj Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da je ob­zna­nio da su po­treb­ne ri­go­ro­zne mje­re da bi se urav­no­te­žio bu­džet, da će mo­ra­ti dra­stič­no da se sma­nje pla­te, pen­zi­je i so­ci­jal­na da­va­nja, a po­ve­ća­ju ak­ci­ze, po­re­zi i ta­ri­fe za vo­du i sme­će. Čak pred­la­žu uvo­đe­nje ak­ci­ze na ugalj da bi dr­ža­va ka­ko-ta­ko po­ve­ća­la svo­je pri­ho­de. I ako bi Vla­da uspje­la da sve to po­stig­ne, osta­lo bi sve­ga ne­kih 125-150 mi­li­o­na eura go­di­šnje za ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je u na­red­nih pet go­di­na.
Raz­log je što je sve pa­re po­je­lo par­če aut­opu­ta od 40 ki­lo­me­ta­ra, pa ne­će bi­ti ni za naj­nu­žni­je pro­jek­te u dru­gim obla­sti­ma – na­veo je Mi­jo­vić.
On je is­ta­kao da se mi­ni­star fi­nan­si­ja, Dar­ko Ra­du­no­vić, hva­li ka­ko Vla­da ne na­mje­ra­va da po­slu­ša MMF.
– Pa ka­ko on­da oče­ki­va­ti da iko ozbi­ljan vje­ru­je ovoj vla­sti. Ne sa­mo što ne mo­že­mo ra­ču­na­ti na stra­ne kre­di­te, ov­dje vi­še ni­je­dan stra­ni in­ve­sti­tor ne­će ulo­ži­ti ni cent u bi­lo ko­ji raz­voj­ni pro­je­kat dok ima­mo ova­kvu vlast – po­ru­čio je on.
J.V.


Ni­je is­klju­čen ni aran­žman sa MMF-om

Uzi­ma­njem kre­di­ta od do­ma­ćih ba­na­ka, po vi­šim sto­pa­ma od onih ko­je mo­gu po­sti­ći uzor­ni do­ma­ći pred­u­ze­tni­ci, vlast, na­gla­sio je Mi­jo­vić, do­dat­no na­ru­ša­va po­slov­ni am­bi­jent i ote­ža­va pri­stup kre­di­ti­ma pri­vat­nom sek­to­ru.
- Me­đu­tim, ni to joj ne­će po­mo­ći, jer do­ma­će ban­ke mo­gu na­mi­ri­ti sa­mo dje­lić nje­nih po­tre­ba za re­fi­nan­si­ra­njem ogrom­nog stra­nog du­ga. Pre­ma to­me, ve­o­ma br­zo, po­što pro­đu lo­kal­ni iz­bo­ri, isti taj mi­ni­star fi­nan­si­ja će nas oba­vi­je­s­ti­ti da je Vla­da do­go­vo­ri­la aran­žman sa MMF –om i Svjet­skom ban­kom ko­ji po­dr­ža­va cje­lo­kup­na me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i da je to naj­ve­ći uspjeh ove Vla­de od nje­nog for­mi­ra­nja – za­klju­čio je Mi­jo­vić.