Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić in­di­rekt­no je pri­znao na su­đe­nju pe­to­ri­ci op­tu­že­nih ko­ji su pri­zna­li uče­šće u na­vod­nom dr­žav­nom uda­ru da su li­de­ri De­mo­krat­skog fron­ta ne­za­ko­ni­to sni­ma­ni. Ko­men­ta­ri­šu­ći sni­mlje­ne raz­go­vo­re Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća sa An­dri­jom Man­di­ćem i Sla­ve­nom Ra­du­no­vi­ćem, tu­ži­lac je ka­zao da ne zna za­što oni raz­go­va­ra­ju ta­jan­stve­no jer „ni­ko od njih u tom mo­men­tu ne­ma ni svoj­stvo osum­nji­če­nog”. Tu­ži­lac Ča­đe­no­vić tom pri­li­kom ni­je sa­op­štio ka­ko je Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo do­šlo do tih raz­go­vo­ra, pa se otva­ra sum­nja da su li­de­ri DF-a ne­za­ko­ni­to pri­slu­ški­va­ni. Na­i­me, tu­ži­lac Ča­đe­no­vić i su­di­ja Bo­ris Sa­vić su za osta­le raz­go­vo­re ko­ji su pre­slu­ša­ni na ro­či­štu sa­op­šti­li da su pri­ba­vlje­ni to­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra, dok za ta dva raz­go­vo­ra ni­je­su ob­ja­sni­li ka­ko su do­šli do njih.
Sni­mlje­ni raz­go­vo­ri Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća sa An­dri­jom Man­di­ćem i Sla­ve­nom Ra­du­no­vi­ćem vo­đe­ni su u ja­nu­a­ru ove go­di­ne. U nji­ma se ne go­vo­ri o dr­žav­nom uda­ru ko­ji je, na­vod­no, tre­ba­lo da bu­de iz­vr­šen 16. ok­to­bra pro­šle go­di­ne, ni­ti o tom vre­men­skom pe­ri­o­du, već se do­go­va­ra­ju da se vi­de tog da­na.
Tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić je 8. mar­ta u sud­ni­ci Vi­šeg su­da sa­op­štio da je raz­go­vor iz­me­đu Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća i Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća oba­vljen u tre­nut­ku ka­da vo­zač li­de­ra DF-a ni­je bio me­đu okri­vlje­ni­ma.
– Ono na šta skre­ćem po­seb­nu pa­žnju je­ste či­nje­ni­ca da, i po­red po­tre­be da lju­di za­šti­te svo­je raz­go­vo­re po­seb­nim apli­ka­ci­ja­ma, po­sla­nik Ra­du­no­vić uka­zu­je Ča­đe­no­vi­ću da mo­ra­ju da se vi­de bez mo­bil­nih te­le­fo­na, van ku­će i van vo­zi­la. U ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma je­di­no što je nor­mal­no je­ste da se u tom tre­nut­ku gra­đa­ni­nu Ča­đe­no­vi­ću uka­že da mo­ra re­ći isti­nu, a ne da skri­va ne­što, s ob­zi­rom da je tre­bao da da iz­ja­vu u tu­ži­la­štvu. Če­mu on­da ova­kvo po­na­ša­nje? To je osnov­no pi­ta­nje ko­je se po­sta­vlja – ka­zao je tu­ži­lac Ča­đe­no­vić, ne ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko je tu­ži­la­štvo do­šlo do tog raz­go­vo­ra.
Sni­mlje­ni raz­go­vor iz­me­đu Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća i An­dri­je Man­di­ća oba­vljen je 26. ja­nu­a­ra ove go­di­ne.
– Ne znam zbog če­ga, ali po­sto­ji ne­ka taj­no­vi­tost u nji­ho­vim sa­stan­ci­ma u tre­nut­ku ka­da ni je­dan ni dru­gi ni­je­su ima­li ni svoj­stvo osum­nji­če­nih i još ma­nje svoj­stvo okri­vlje­nih. Opet se tra­ži od Ča­đe­no­vi­ća da iza­đe is­pred ku­će. Ne znam zbog če­ga je bit­no da se ne­ko ne sni­mi ili sni­mi i ko će to da sni­ma is­pred ku­će An­dri­ju Man­di­ća i za­što bi to ne­ko­me bi­lo bit­no –re­kao je tu­ži­lac Ča­đe­no­vić u sud­ni­ci Vi­šeg su­da.
I po­red na­ših na­sto­ja­nja da sa­zna­mo ka­ko su pri­ba­vlje­ni po­me­nu­ti snimljeni raz­go­vo­ri i da li su bi­le od­re­đe­ne mje­re taj­nog nad­zo­ra, iz Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je­smo do­bi­li od­go­vo­re.
U Za­ko­nu o kri­vič­nom po­stup­ku, u čla­nu 157, na­vo­di se da „ako po­sto­je osno­ve sum­nje da je ne­ko li­ce sa­mo, ili u sa­u­če­sni­štvu sa dru­gim, iz­vr­ši­lo, vr­ši ili se pri­pre­ma za vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, a na dru­gi na­čin se ne mo­gu pri­ku­pi­ti do­ka­zi ili bi nji­ho­vo pri­ku­plje­nje zah­ti­je­va­lo ne­sra­zmjer­ni ri­zik ili ugro­ža­va­nje ži­vo­ta lju­di, pre­ma tim li­ci­ma mo­gu se od­re­di­ti mje­re taj­nog nad­zo­ra i teh­nič­ko sni­ma­nje te­le­fon­skih raz­go­vo­ra, od­no­sno dru­ge ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ja se vr­ši pu­tem sred­sta­va za teh­nič­ku ko­mu­ni­ka­ci­ju na da­lji­nu, kao i pri­vat­nih raz­go­vo­ra ko­ji se oba­vlja­ju u pri­vat­nim ili jav­nim pro­sto­ri­ja­ma ili na otvo­re­nom.
– Ako po­sto­je osno­vi sum­nje da je ne­ko li­ce, sa­mo ili u sa­u­če­sni­štvu sa dru­gim iz­vr­ši­lo, vr­ši ili se pri­pre­ma za vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, a okol­no­sti slu­ča­ja uka­zu­ju da će se sa naj­ma­nje po­vre­da pra­va na pri­vat­nost pri­ku­pi­ti do­ka­zi, pre­ma tim li­ci­ma mo­gu se od­re­di­ti mje­re taj­nog nad­zo­ra, na­vo­di se u za­ko­nu.
D.Ž.


Ra­du­no­vić: Pod­me­ću, pra­te i pri­slu­šku­ju

Ka­ko li­ce­mjer­no, a re­kao bih i bez­o­bra­zno, zvu­či ka­da se ona­ko na­iv­no iš­ču­đa­va tu­ži­lac ko­ji se pot­pu­no sta­vio u slu­žbu re­ži­ma za­to što pri­pad­ni­ci naj­pri­slu­ški­va­ni­je po­li­tič­ke gru­pa­ci­je od vre­me­na Go­log oto­ka ne­će u svo­jim te­le­fon­skim raz­go­vo­ri­ma da mu ot­kri­va­ju di­rekt­no u slu­ša­li­ce sve svo­je pri­vat­ne taj­ne ili po­li­tič­ke pla­no­ve. Taj čo­vjek je, na prav­di Bo­ga, bez ijed­nog je­di­nog ma­te­ri­jal­nog do­ka­za, uhap­sio svog ro­đa­ka da bi se do­ka­zao par­ti­ji. Ali, to ni­je sve, oti­šao je i da­lje, pa je je­di­nu ne­spor­nu či­nje­ni­cu u pred­me­tu, a ko­ja ina­če prompt­no oslo­ba­đa Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća bi­lo ka­kve od­go­vor­no­sti, na­zvao „za­bu­nom” is­ku­snog oba­vje­štaj­ca, ka­zao je funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić.
Ka­ko je do­dao, funk­ci­o­ne­ri De­mo­krat­skog fron­ta su već sko­ro dvi­je go­di­ne iz­lo­že­ni naj­bru­tal­ni­jim me­to­da­ma pod­me­ta­nja, pra­će­nja i pri­slu­ški­va­nja, ka­kve su bi­le ima­nen­te so­vjet­skoj eri.
– Mi vi­še ni sa su­pru­ga­ma i dje­com ne pri­ča­mo slo­bod­no te­le­fo­nom, a ka­mo­li iz­me­đu se­be. Dva, a do­sko­ro tri ud­ba­ška bil­te­na ko­ji iz­la­ze u for­mi dnev­ne štam­pe i nji­ho­vi por­tal-ro­đa­ci jed­no vri­je­me su na­slov­ne vi­je­sti kon­stru­i­sa­li is­klju­či­vo iz ile­gal­nih iz­vje­šta­ja taj­ne po­li­ci­je. Sre­ćom, u struk­tu­ra­ma jav­ne i taj­ne po­li­ci­je, ali i u tu­ži­la­štvu i su­do­vi­ma, još uvi­jek ima po­šte­nih i hra­brih lju­di ko­ji nas oba­vje­šta­va­ju o ne­za­ko­ni­tim ak­tiv­no­sti­ma ko­je se pro­tiv nas pred­u­zi­ma­ju. Ti lju­di će, na­kon pa­da re­ži­ma, bi­ti pred­met na­še po­seb­ne za­hval­no­sti – po­ru­čio je Ra­du­no­vić.