Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT) iz­da­lo je fir­mi BB hi­dro, či­ji je su­vla­snik Bla­žo Đu­ka­no­vić, sin biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve (UTU) za grad­nju mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­ne (mHE) Sla­ti­na u op­šti­ni Ko­la­šin na par­ce­la­ma ko­je su u pri­vat­nom vla­sni­štvu. Ovo je dru­gi put da BB hi­dro tra­ži UTU za grad­nju mHE Sla­ti­na u po­sled­nje dvi­je go­di­ne. Po­čet­kom 2016. go­di­ne mi­ni­star­stvo, na či­jem je če­lu ta­da bio Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić, od­bi­lo je da iz­da UTU za grad­nju mHE Sla­ti­na, a sa­da je mi­ni­star Pa­vle Ra­du­lo­vić pot­pi­sao rje­še­nje ko­jim se iz­da­ju uslo­vi za grad­nju elek­tro-ener­get­skog objek­ta.
Fir­mi BB hi­dro ta­da ni­je­su iz­da­ti uslo­vi, uz ob­ja­šnje­nje da ni­je ura­đe­no hi­dro­lo­ško is­tra­ži­va­nje. I ta­da je Đu­ka­no­vić tra­žio da ra­di mHE na par­ce­la­ma ko­je pri­pa­da­ju pri­vat­nim li­ci­ma, a isti je slu­čaj i sa­da, s tim što je po­ve­ćan broj par­ce­la ko­je su u pri­vat­nom vla­sni­štvu. Tač­ni­je, od 17 par­ce­la ko­je ob­u­hva­ta­ju pro­stor lo­kal­ne stu­di­je lo­ka­ci­je za iz­grad­nju mHE Sla­ti­na, čak 12 je u pri­vat­nom vla­sni­štvu.
Ta­ko je mi­ni­star Ra­du­lo­vić pot­pi­sao UTU za grad­nju mHE Sla­ti­na na par­ce­la­ma u KO Ra­ško Mi­o­ska ko­je, pre­ma po­da­ci­ma iz ka­ta­stra, pri­pa­da­ju po­ro­di­ci Du­lo­vić, Mi­lu­nu Mar­ko­vi­ću, Bo­žu Mi­ki­ću, Sre­te­nu To­mi­ću i Mi­lo­va­nu Ku­jo­vi­ću. Osta­tak je vla­sni­štvo dr­ža­ve i SIZ-a za vo­de.
Naj­vi­še par­ce­la na ko­ji­ma će se gra­di­ti mHE Sla­ti­na, čak pet, u vla­sni­štvu je Sre­te­na To­mi­ća. Če­ti­ri par­ce­le, broj 1120, 1121, 1122, 1123 i 1124, po­vr­ši­ne oko 13 hi­lja­da kva­dra­ta, spa­da­ju u ka­me­nja­re i 7,7 hi­lja­da kva­dra­ta šu­me.
Po­ro­di­ci Du­lo­vić, gdje je je­dan od vla­sni­ka Dra­go­mir Du­lo­vić, biv­ši pot­pred­sjed­nik op­šti­ne Ko­la­šin, pri­pa­da­ju če­ti­ri par­ce­le, 568, 569, 581 i 1126, na ko­je je upi­sa­no oko 70 hi­lja­da kva­dra­ta šu­me, sko­ro 13 hi­lja­da kva­dra­ta voć­nja­ka, 500 kva­dra­ta dvo­ri­šta i po­ro­dič­na zgra­da od 97 kva­dra­ta. Ka­da je „Dan” ra­ni­je kon­tak­ti­rao sa Du­lo­vi­ćem, on je ka­zao da ne zna ni­šta o grad­nji mHE na ima­nju nje­go­ve po­ro­di­ce.
Ur­ba­ni­stič­ki uslo­vi su iz­da­ti i za par­ce­lu 593, vla­sni­štvo Mi­lu­na Mar­ko­vi­ća, gdje je sko­ro če­ti­ri hi­lja­de kva­dra­ta šu­me, po­tom za par­ce­lu 550, vla­sni­štvo Bo­ža Mi­ki­ća, na ko­joj je upi­sa­no 4.925 kva­dra­ta šu­me, i za par­ce­lu 1125, vla­sni­štvo Mi­lo­va­na Ku­jo­vi­ća. Na njoj je upi­sa­no sko­ro de­set hi­lja­da kva­dra­ta šu­me.
Mi­ni-hi­dro­elek­tra­nu Sla­ti­na Đu­ka­no­vić i nje­gov part­ner Ivan Bur­za­no­vić pla­ni­ra­ju da gra­de na di­je­lu vo­do­to­ka Sla­ti­na iz­me­đu ko­ta 729 mnm i 510 mnm.
– Pro­stor­no ur­ba­ni­stič­kim pla­nom Ko­la­ši­na, pro­stor za­hva­ta ovog plan­skog do­ku­men­ta je na­mje­ne ru­ral­na na­se­lja i šum­ske po­vr­ši­ne i u okvi­ru tog pro­sto­ra je pla­ni­ra­na iz­grad­nja obje­ka­ta mHE – pi­še u rje­še­nju ko­jim su iz­da­ti UTU fir­mi BB hi­dro.
U ra­ni­jem za­htje­vu za iz­dva­nje ener­get­ske do­zvo­le, vla­sni­ci BB hi­dro su na­ve­li da je plan da mHE Sla­ti­na ra­di auto­mat­ski bez po­sa­de, te da su za nje­nu iz­grad­nju po­treb­na 1,4 mi­li­o­na, a da će no­vac obez­bi­je­di­ti kre­dit­nim fi­nan­si­ra­njem. BB hi­dro je kra­jem pro­šle go­di­ne do­bio kon­ce­si­ju na 30 go­di­na za grad­nju mHE Bi­stri­ca u op­šti­ni Ko­la­šin.
Đu­ka­no­vić i Bur­za­no­vić su part­ne­ri i u fir­mi BB so­lar, ko­ja se uglav­nom kre­di­ti­ra kod Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić.
Pro­iz­vod­njom elek­trič­ne ener­gi­je iz mHE ba­ve se ve­ći­nom fir­me bli­ske DPS-u. Iz­grad­nja mHE je is­pla­ti­va jer je ot­kup ener­gi­je ko­ja se pro­iz­vo­di za­ga­ran­to­van i pla­ća se po pod­sti­caj­noj ci­je­ni. Ta­ko su vla­sni­ci mHE Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro, Si­ner­dži i Ig­ma ener­dži od 2014. go­di­ne do sa­da pri­ho­do­va­li oko pet mi­li­o­na eura. Pod­sti­caj pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju. Pod­sti­caj­na ci­je­na, od­no­sno na­kna­da za pod­sti­caj, u ovoj go­di­ni po­ve­ća­na je sko­ro če­ti­ri pu­ta i na ra­čun od 50 eura, dva eura se pla­ća­ju vla­sni­ci­ma mHE.D.M.


Ne smi­ju isu­ši­va­ti ko­ri­to

U ur­ba­ni­stič­kim uslo­vi­ma pi­še da je neo­p­hod­no da gra­đe­vin­ski ra­do­vi bu­du iz­ve­de­ni na ta­kav na­čin da je u bi­lo ko­jem tre­nut­ku ne­mo­gu­će isu­ši­va­nje ko­ri­ta vo­do­to­ka, od­no­sno da je u sva­kom mo­men­tu osi­gu­ran eko­lo­ški pri­hva­tljiv pro­ti­caj.
– Ka­ko bi za­šti­ta bi­la što pot­pu­ni­ja, neo­p­hod­no je da se osi­gu­ra mi­ni­mal­ni ni­vo vo­do­sta­ja ko­ji osi­gu­ra­va nor­mal­ni ži­vot flo­re i fa­u­ne ta­ko da je va­žno i mi­ni­mi­zi­ra­nje uti­ca­ja na r­ječ­ni eko­si­stem. Ka­ko bi se za­šti­ti­la po­pu­la­ci­ja ri­ba, neo­p­hod­no je iz­gra­di­ti za­o­bi­la­zne ka­na­le ko­ji će omo­gu­ći­ti ri­ba­ma da za­o­bi­đu pod­ruč­je ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne. Da bi za­šti­ta bi­la pot­pu­na, po­želj­no je kod tur­bi­na in­sta­li­ra­ti so­na­re ko­ji usmje­ra­va­ju ri­be u za­o­bi­la­zne ka­na­le – pi­še u rje­še­nju Ra­du­lo­vi­ća.