U Di­stri­bu­tiv­nom cen­tru na Tu­škom pu­tu, sve je ma­nje pro­da­va­ca ali i ku­pa­ca. Za­kup­ci te­zgi ka­žu da im pod­jed­na­ko te­ško pa­da to što ne­ma­ju po­sla kao i lo­ši uslo­vi u objek­tu. Bez to­a­le­ta, sa po­lo­mlje­nim pro­zo­ri­ma, sa svih stra­na otvo­ri za pro­laz auto­mo­bi­la i ka­mi­o­na, zi­mi bez gri­ja­nja, lje­ti bez hla­đe­nja ili bar ven­ti­la­ci­je, bez re­dov­nog odr­ža­va­nja hi­gi­je­ne i sa sa­mo jed­nom če­smom, je­dva iz­dr­ža­va­ju. To je po­tvr­dio i Rat­ko La­đić ko­ji sko­ro 30 go­di­na iz­la­že na svim mo­gu­ćim pi­ja­ca­ma i na­vo­di da ni­kad lo­ši­je sta­nje ni­je bi­lo ukup­no, a na Ka­mi­on­skoj po­go­to­vo.
- Ne­kad je ovo sve vr­vi­lo od na­ro­da i te­zgi, ni­su se ko­la i ka­mi­o­ni mo­gli mi­mo­i­ći, a sad se na pr­stima mo­že­ pre­bro­ja­ti ko­li­ko lju­di dnev­no uđe i to sa vra­ta svi ka­žu „u, ovo ne ra­di”. Ni­je im ni ču­do kad vi­de na ovo­li­ki pro­stor sve­ga de­se­tak te­zgi. Za tri me­tra te­zge mje­seč­no da­je­mo 110 eura, i ne bi to bi­lo mno­go da ima po­sla, a po­sla ne­ma od ka­ko su se otvo­ri­li Vo­li i La­ko­vić - ka­že La­đić.
On na­vo­di i da bi uslo­ve na pi­ja­ci pod hit­no tre­ba­li po­bolj­ša­ti.
- Vje­ruj­te mi sad kad bi mi da­li da ne­što pro­mje­nim, ne znam od če­ga bih po­čeo - od hi­gi­je­ne, ure­đe­nja objek­ta. Su­bo­ta ko­ja je ne­kad bi­la naj­ja­či dan, a da­nas vi­di­te sve pra­zno, i taj ko­ji uđe tra­ži po­pu­ste, a ne zna da je roba već is­pod sva­ke ci­je­ne. Iz­vu­če­mo mi taj no­vac što da­mo mje­seč­no ali se na­mu­či­mo. Zi­mi pro­mr­zne­mo, lje­ti pro­ku­va­mo, ne­ma­mo to­a­le­ta, ima­mo ne­ko­li­ko če­smi ali sa­mo jed­na ra­di - iskren je La­đić.
Uslo­vi­ma ni­je za­do­vo­ljan ni Se­ad Hu­re­mo­vić iz Pet­nji­ce, ali ka­ko ka­že pri­nu­đen je da do­la­zi i pro­da­je ro­bu u ko­ju ula­že sve što ima.
- Do­đem kom­bi­jem sva­kog vi­ken­da da bih pro­dao ne­što ro­be, dan za­ku­pa ko­šta tri eura plus go­ri­vo što po­tro­šim, plus hra­na za tih par da­na. Po­tro­ši se do­sta ali se opet i za­ra­di ne­što bo­lje ne­go u Pet­nji­ci. Go­re da imam gdje pro­da­ti išta, ja ne bih do­la­zio jer ni­je la­ko vo­zi­ti kom­bi, ci­je­li dan pro­da­va­ti i po­sle u nje­mu i pre­spa­va­ti. Kom­bi mi je dru­ga ku­ća. Za mje­sto ko­je pla­tim ne do­bi­jam vi­še ni­šta, pa­le­te ili bi­lo šta mo­ram po­ni­je­ti sa so­bom, da ro­ba opet ne sto­ji na po­du jer tu­da pro­la­ze auto­mo­bi­li, ka­mi­o­ni, pra­ši­ne je na sve stra­ne. Kad bi za­tvo­ri­li bar dva ula­za pa na ne­ki da sta­ve vra­ta, mo­žda bi bi­lo dru­ga­či­je i da se či­sti re­dov­ni­je jer ipak se tu hra­na pro­da­je- iskren je Hu­re­mo­vić.
S.R.


Za ki­lo bli­tve u Gin­ta­šu, tri na Ka­mi­on­skoj

Na ze­le­nim pi­ja­ca­ma ju­če je naj­tra­že­ni­ji bio ze­le­niš. Dok se u Gin­ta­šu za ki­lo­gram bli­tve tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti od jed­nog do 1,50 eura, na Ka­mi­on­skoj je tre­ba­lo sve­ga 30 cen­ti. Spa­nać je u Gin­ta­šu ci­je­njen dva, a na Ka­mi­on­skoj 1,50 euro, dok je za ki­lo­gram mla­dog ra­šta­na u Gin­ta­šu tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti tri a na ka­mi­on­skoj upo­la ma­nje. Ista si­tu­a­ci­ja je i sa po­ri­lu­kom ko­ji je Gin­ta­šu ko­štao 1,50 eura, a na Ka­mi­on­skoj po­la eura. Ze­le­na sa­la­ta se na Gin­ta­šu mo­gla tr­go­va­ti od jed­nog do 2,50 eura, a na Ka­mi­on­skoj od 0,50 do 0,80 eura.
Ci­je­ne vo­ća su na obje pi­ja­ce bile ot­pri­li­ke iste. Ta­ko se za ki­lo­gram ba­na­na tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti 1,20 eura, dok su po­mo­ran­dže od jed­nog do 1,50 eura. Ki­lo­gram kle­men­ti­na nu­đen je za dva eura, ja­bu­ka od 0,30 do 1,20 eura, nar tri eura, a do­ma­ći ki­vi od 1,50 do dva eura. Kru­ške su ci­je­nje­ne od 2,50 do tri eura.