Transformacija Kosovskih snaga bezbjednosti, za koju je predsjednik samoproglašenog Kosova Hašim Tači pokrenuo inicijativu, nema međunarodnu podršku, piše prištinski „Koha ditore”.
Američki zvaničnici telefonom su pozvali Ministarstvo za kosovske snage bezbjednosti (KSB) i izrazili neslaganje sa Tačijevom inicijativom, navodi list.
To je kasnije potvrđeno u pismu koje je ministar za KSB Haki Demolji uputio kosovskom rukovodstvu.
Demolji je rekao da je primio telefonski poziv iz Kancelarije zamjenika pomoćnika američkog ministra odbrane Majkla Karpentera i da mu je rečeno da su SAD zabrinute zbog planova o transformisanju KSB putem izmjene sadašnjeg zakona.
Uz to, Demolji je naveo da je ataše za odbranu pri američkoj ambasadi takođe izrazio zabrinutost zbog Tačijevog poteza.
U Kancelariji EU u Prištini prištinskom listu je rečeno da bi „takvo jedno važno pitanje trebalo rješavati u okviru ustava”.
U međuvremenu, kosovski premijer Isa Mustafa je na Fejsbuku naveo da buduća vojska Kosova neće biti pod političkim uticajem i da se Demolji, koji je član Mustafine Demokratske lige Kosova (LDK), ne protivi procesu transformacije već da je u pismu kosovskim liderima samo izrazio stavove „kosovskih strateških partnera”.
Mustafa je osudio napade na Demoljija, kao „i curenje zvaničnih dokumenata u javnost radi političkih efekata”.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg prenio je prištinskim vlastima ozbiljnu zabrinutost Alijanse zbog predložene transformacije Kosovskih snaga bezbjednosti u oružane snage.
– Danas sam pričao sa Hašimom Tačijem i Isom Mustafom kako bi im prenio ozbiljnu zabrinutost NATO saveznika zbog nedavnih predloga kosovskih vlasti za transformaciju KSB u oružane snage, bez promjene Ustava – naveo je Stoltenberg.
Jasno im je, kako je naveo, stavio do znanja da unilateralni koraci poput ovih nisu od pomoći i zatražio od kosovskih vlasti da ostanu u bliskom kontaktu sa Beogradom.
Stoltenberg je, prenosi portal Juropijen vestern Balkans, dodao da je poslednjih godina NATO podržao razvoj KSB kao profesionalnih i sve više multietničkih snaga.
– Struktura, mandat i misija KSB su u nadležnosti lokalnih kosovskih institucija u skladu sa njihovim ustavnim pravom. Ipak, ukoliko se mandat KSB sada razvije kako je predloženo, NATO će morati da ponovo razmotri nivo svoje posvećenosti, posebno u pogledu izgradnje kapaciteta. To sam jasno stavio do znanja tokom moje posjete Kosovu u februaru i ponovio u telefonskim razgovorima koje sam imao danas – istakao je Stoltenberg.
On je dodao da ostaje u bliskom kontaktu sa kolegama u Evropskoj uniji.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da očekuje pomoć Evropske unije, SAD, ali i Rusije oko najava osnivanja vojske Kosova.
Vučić je izjavio da je proteklog dana imao „ne lake, ali pristojne” razgovore sa Hašimom Tačijem i o toj temi.
– Naše je da razgovaramo i da pokušamo da sačuvamo mir. Da li smo se saglasili oko ključnog pitanja? Nismo. Prije svega oko stvaranja vojske Kosova. Tu očekujem pomoć EU, SAD i Rusije – rekao je Vučić na Kopaoniku.
Premijer je naveo da je taj potez kršenje Rezolucije SB UN 1244, ali je suprotno, „iako to nas ni ne zanima”, čak i kosovskom ustavu.
– Ne znam da li oni planiraju izbore u maju, ali to su krupne stvari da se time igraju – rekao je Vučić.
Premijer Srbije je rekao i da nije njegov posao da se bori za „više glasova”, već da i „po cijenu manje glasova sačuva mir i stabilnost”.
U telefonskom razgovoru srpskog premijera Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, Srbiji je potvrđeno da se NATO protivi formiranju vojske Kosova, saznaje RTS.
Stoltenberg je prenio premijeru Vučiću i da je NATO zvanično upozorio prištinske zvaničnike na protivljenje te organizacije formiranju vojske Kosova, što je poslednjih dana najavljivao kosovski predsjednik Hašim Tači.
Predsjednik kosovske skupštine Kadri Veseli je nakon sastanka rekao da je svaki korak preduzet poslednjih 18 godina kontinuitet snažnog partnerstva sa međunarodnom zajednicom.
Veselji je objasnio da je kosovski predsjednik Hašim Tači zbog bojkota i protivljenja srpskih poslanika i nemogućnosti promjene ustava za formiranje odbrambenih snaga, pokrenuo incijativu promjene mandata Bezbjednosnih snaga izmjenom zakona. Veselji je na konferenciji za novinare rekao da su predstavnici Srpske liste važan dio institucija i da ih poziva da odmrznu neučešće u aktivnostima vlade i skupštine, te da, kako je rekao, manje slušaju Beograd.
M.Nj.–RTS
Zabrinutost Srba
Građanska inicijativa „Sloboda, demokratija, pravda” (SDP) Olivera Ivanovića osudila je svaki pokušaj da se bezbjednosne snage samoprogalšenog Kosova transformišu u bilo šta što može djelovati agresivno i prijeteći.
Iz SDP-a navode da transformisana kosovska bezbjednosna služba nikome neće biti ozbiljna prijetnja u regionu, ali smatra da bi izazvala podizanje borbene gotovosti, što automatski znači dizanje tenzija i skretanje pažnje sa ozbiljnih problema koje ima cijeli region.
Građanska inicijativa je zabrinuta, jer su prištinske vlasti i partije spremne da olako traže i nađu nelegalni put u ostvarivanju svog nauma, te da to jasno pokazuje zašto Srbi ne vjeruju prištinskim institucijama i njihovim zakonima.
Ministar za zajednice i povratak u vladi samoproglašenog Kosova Dalibor Jevtić rekao je da Srpska lista ne prihvata predlog o transformaciji kosovske bezbjednosne službe, već poručuje da su ekonomija i povratak važniji.
Povodom spekulacija da se jedan broj srpskih poslanika vratio u kosovski parlament, Jevtić je naveo da je riječ o dezinformacijama, odnosno da neko smišljeno obmanjuje javnost tvrdnjama o povratku srpskih poslanika u parlament da bi podržali transformaciju bezbjednosnih snaga u vojsku.
„Mi taj proces nećemo podržati i to smo jasno rekli, ali mislim da su to potvrdili i politički lideri Albanaca koji ovih dana govore da nemaju podršku `Srpske liste`”, zaključio je Jevtić.
Tači tjera po svome
Kosovski predsjednk Hašim Tači poručio je da će Priština bez obzira na reakciju NATO-a i SAD nastaviti da radi na promjeni mandata Bezbjednosnih snaga Kosova u oružane snage.
Tači je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je Predlog zakona o Bezbjednosnim snagama Kosova (BSK) kojim bi te snage kao funkciju imale i odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, u potpunosti u skladu s Ustavom i zakonima koje je Kosovo izradilo i usvojilo „zajedno sa međunarodnom zajednicom”.
Američka ambasada u Prištini upozorila je da će SAD preispitati bilateralnu saradnju ako vlasti u Prištini promjene mandat BSK „bez ustavnog amandmana”, dok je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da je uznemiren predlogom da se stvore oružane snage Kosova.
Tači je kazao da Bezbjednosne snage Kosova ne predstavljaju rizik po Balkan, već da Balkanu preti opasnost od „ruskih vojnih baza u Srbiji, od ruskih MIG-ova i ruskih manevara u Srbiji”.
„Ja sam i danas razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a kome sam jasno naglasio vrijednosti, okvir i buduću viziju Bezbjedonosnih snaga za transformaciju iz jedne civilne u oružane snage za Kosovo”, rekao je Tači.
Tači je dodao da zahvaljuje „NATO-u što se jasno izjasnio da su institucije Kosova one koje odlučuju o budućnosti Bezbjednosnih snaga Kosova”.
„Ali isto tako želim da potenciram da je ovaj angažman u potpunosti koordinisan i ima potpuni politički koncenzus na Kosovu, i potpuno je transparentan sa međunarodnom zajednicom. Nije u pitanju jednostrano djelovanje. Ali ako neka zemlja misli da ovo treba da se koordiniše sa Srbijom, tako nešto se neće desiti”, poručio je Tači.
Tači je dodao da je juče u telefonskom razgovoru od premijera Srbije Aleksandra Vučića „zatražio da izvrši pritisak na srpske predstavnike da se vrate u kosovske institucije, kako bi došli do ustavnih promjena o Bezbjednosnim snagama”.
„Ne možemo da postanemo dio NATO-a bez osnivanja vojske. Čekali smo tri godine na srpske poslanike i oni su se izjasnili jasno da nikada neće glasati za formiranje Vojske Kosova, jer su pod uticajem Beograda. Sada smo prinuđeni da nastavimo sa planom B, izmjenom zakona, što je u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova”, rekao je Tači.
)){kind=small}
