Ove go­di­ne na­vr­ša­va se 10 go­di­na od smr­ti La­ze Ri­stov­skog. Kom­po­zi­tor, aran­žer, pro­du­cent i kla­vi­ja­tu­ri­sta „Sma­ka“ i „Bi­je­log dug­me­ta“ pre­mi­nuo je 6. ok­to­bra 2007, u 51. go­di­ni, dvi­je go­di­ne po­sli­je ve­li­kog po­vrat­ka na sce­nu u okvi­ru po­vrat­nič­ko-opro­štaj­ne tur­ne­je „Bi­je­log dug­me­ta“. Iako je te 2005. već bio te­ško bo­le­stan i pri­ko­van za in­va­lid­ska ko­li­ca, Ri­stov­ski ni­je htio da pro­pu­sti na­stu­pe u Sa­ra­je­vu, Za­gre­bu i Be­o­gra­du pred po­la mi­li­o­na lju­di.
Nje­go­va kćer­ka San­da Ri­stov­ski Gr­lić i zet Ivan Gr­lić, obo­je umjet­ni­ci, od­lu­či­li su da po­vo­dom de­se­to­go­di­šnji­ce smr­ti naj­bo­ljeg ju­go­slo­ven­skog kla­vi­ja­tu­ri­ste 20. vi­je­ka sni­me do­ku­men­tar­ni film „Iza ho­ri­zon­ta“, baš kao što se zvao i kon­cert odr­žan pro­šle go­di­ne u La­zi­nu čast, u Cen­tru „Sa­va“ u Be­o­gra­du. Kom­ple­tan pro­je­kat, za­pra­vo, no­si na­ziv in­stru­men­ta­la ko­ji je ma­e­stro Ri­stov­ski od­svi­rao da­le­ke 1982, a ko­ji je na­šao svo­je mje­sto i na ne­ko­li­ko kom­pi­la­cij­skih al­bu­ma ob­ja­vlje­nih po­čet­kom ovog vi­je­ka.
- Pr­ve ka­dro­ve fil­ma Ivan i ja smo sni­mi­li pri­je dvi­je go­di­ne – ka­že San­da Ri­stov­ski Gr­lić za „Dan“. – Že­lja nam je da fil­mom ovje­ko­vje­či­mo La­zi­no umjet­nič­ko stva­ra­la­štvo kroz ka­dro­ve sa kon­ce­ra­ta, ali i kroz ar­hiv­ske in­te­r­vjue i no­ve pri­če sa nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma i pri­ja­te­lji­ma ko­ji ot­kri­va­ju ka­kav je on za­pra­vo bio van sce­ne.
Ko će re­ži­ra­ti film?
-Moj su­prug Ivan je za­du­žen za re­ži­ju, ja sam na­pi­sa­la sce­na­rio, a naš pro­sla­vlje­ni re­di­telj Dar­ko Ba­jić je re­di­telj men­tor. On je, ina­če, i sa­ra­đi­vao sa La­zom, a bi­li su i do­bri pri­ja­te­lji. Iza nas je sta­la i pro­duk­ci­ja „Ma­gič­na li­ni­ja“, a na­da­mo se i da će Film­ski cen­tar Sr­bi­je po­dr­ža­ti pro­je­kat.
Ko će se sve po­ja­vi­ti u fil­mu?
- Sni­mi­li smo Ke­pu i Zo­ra­na iz „Sma­ka“, Bo­ki­ja Mi­lo­še­vi­ća, „Ju gru­pu“, Va­si­la Ha­dži­ma­no­va, Mi­la­na Đur­đe­vi­ća iz „Ne­ver­nih be­ba“, La­zi­nog dru­ga Ki­ki­ja iz Kra­lje­va sa ko­jim je svi­rao u gru­pi „Bez­i­me­ni“, Ča­pu iz Kra­gu­jev­ca kod ko­jeg je La­za sta­no­vao dok je bio u „Sma­ku“, Sa­šu Lok­ne­ra... Sni­mi­će­mo i Bre­gu, Ale­na, Želj­ka Be­be­ka, glum­ca La­zu Ri­stov­skog, Go­cu iz „Ma­ka­da­ma“, Hu­sa... Po­red „ži­ve ri­je­či“, u fil­mu će bi­ti pri­ka­za­ni i di­je­lo­vi sta­rih in­ter­vjua i pu­no fo­to­gra­fi­ja, kao i snim­ci sa kon­cer­ta „Iza ho­ri­zon­ta“ ko­ji je tra­jao tri i po sa­ta. Do sa­da smo pri­pre­mi­li tre­ći­nu ma­te­ri­ja­la. Bi­će to pra­vi umjet­nič­ki film.
U ti­ze­ru fil­ma je dio La­zi­nog in­ter­vjua u kom on pod­sje­ća da je kriv za na­sta­nak tur­bo-fol­ka, jer je pr­vi po­čeo da sni­ma na­rod­nja­ke po­mo­ću kom­pju­te­ra. Da li će u do­ku­men­tar­cu bi­ti još za­bo­ra­vlje­nih de­ta­lja iz La­zi­ne ka­ri­je­re?
- Ho­će. O to­me će go­vo­ri­ti nje­go­vi sa­rad­ni­ci, a ne­će iz­o­sta­ti ni pri­če o to­me ka­kav je La­za bio kao di­je­te, kao otac... Cilj nam je da kroz film što bo­lje pri­ka­že­mo La­zin ži­vot na sce­ni i van nje.
Ko­li­ko će film tra­ja­ti i kad mo­že­mo da oče­ku­je­mo pre­mi­je­ru?
-Film će tra­ja­ti sat i po. Pla­ni­ra­li smo da ura­di­mo i du­žu ver­zi­ju, tri epi­zo­de od po 50 mi­nu­ta ko­je bi bi­le emi­to­va­ne na te­le­vi­zi­ja­ma u re­gi­o­nu. Za sa­da smo u pre­go­vo­ri­ma sa te­le­vi­zij­skim ku­ća­ma u Sr­bi­ji, Hr­vat­skoj, Cr­noj Go­ri, Bo­sni, Ma­ke­do­ni­ji i vi su za­in­te­re­so­va­ni za emi­to­va­nje. Ako sve bu­de te­klo po pla­nu, pre­mi­je­ra fil­ma će bi­ti kra­jem go­di­ne.
Sne­ža­na Mol­do­van
Fo­to: Zo­ran Tr­bo­vić


Ot­kri­ven u Cr­noj Go­ri

La­za Ri­stov­ski po­čeo je da se ba­vi mu­zi­kom kao pe­to­go­di­šnjak, ka­da su mu ro­di­te­lji ku­pi­li har­mo­ni­ku. Na pra­gu ti­nej­džer­skih da­na po­čeo je da svi­ra or­gu­lje u gru­pi „Bez­i­me­ni“.
Bo­ra­vak u Cr­noj Go­ri za La­zu je bi­la pre­kret­ni­ca i ve­li­ki ko­rak ka bli­sta­voj mu­zič­koj ka­ri­je­ri. Na­i­me, 1975. u Be­či­ći­ma Bo­ki Mi­lo­še­vić je slu­šao „Bez­i­me­ne“, i odu­še­vljen La­zi­nim ta­len­tom, po­veo je mla­dog mu­zi­ča­ra u Be­o­grad. Ri­stov­ski je ta­da do­bio pri­li­ku da pra­ti kra­lji­cu na­rod­ne mu­zi­ke Le­pu Lu­kić na kon­cer­ti­ma.
Ka­da se uže­lio rok mu­zi­ke, vra­tio se u Kra­gu­je­vac i ubr­zo odr­žao pr­vi kon­cert sa gru­pom „Smak“.


Od „Sma­ka“ do „Dug­me­ta“

La­za Ri­stov­ski dao je in­ter­vju za „Dan“ 2005. go­di­ne, ne­po­sred­no pred po­če­tak tur­ne­je sa „Bi­je­lim dug­me­tom“. U tom in­ter­vjuu ot­krio je za­što je na­pu­stio „Smak“ i pre­šao u „Bi­je­lo dug­me“, na­pra­viv­ši ta­ko tran­sfer o kom je bru­ja­la či­ta­va biv­ša Ju­go­sla­vi­ja.
-„Smak“ je jed­no is­ku­stvo, a „Dug­me“ pot­pu­no dru­ga ško­la – is­pri­čao je La­za za „Dan“. – U „Dug­me“ sam do­šao zbog pri­ja­telj­stva sa Ipe­tom Ivan­di­ćem, sa ko­jim sam hteo da ofor­mim bend. „Smak“ i „Dug­me“ su ima­li istog me­na­dže­ra, Vla­di­mi­ra Mi­ha­lje­ka-Mi­hu iz Za­gre­ba, ta­ko da sam sve čla­no­ve „Dug­me­ta“ upo­znao na za­jed­nič­kim tur­ne­ja­ma. Bre­go­vić se ja­ko za­in­te­re­so­vao za me­ne i ja ri­je­šim da na­pra­vim taj ko­rak i na­pu­stim „Smak“. Ka­ko sam to ura­dio? Vr­lo pro­sto. Ni­ko­me iz „Sma­ka“ se ni­sam ja­vio i kri­vo mi je zbog to­ga. Ali, do­bro, bio sam kli­nac, mla­dost-lu­dost.
Svi­rao je sa „Dug­me­tom“, a po­tom je sa Ipe­tom Ivan­di­ćem, po vla­sti­tom pri­zna­nju, „is­ko­ri­stio gu­žvu kad je Bre­go­vić oti­šao u voj­sku“. Sni­mi­li su al­bum „Sti­že­mo“, ali su se nji­ho­vi za­jed­nič­ki mu­zi­čar­ski sno­vi ras­pr­ši­li kao mje­hur od sa­pu­ni­ce po­što je Ivan­dić upe­tljan u nar­ko-afe­ru.
– „Dug­me“ je bi­lo mno­go ve­li­ko da bi mo­gao tek ta­ko da dig­neš si­dro – go­vo­rio je La­za Ri­stov­ski. – Ipe i ja čak ni­smo ni­kad ni di­gli si­dro na pra­vi na­čin. Sad vi­še ne znam ko je kriv. To su ne­ke stva­ri ko­je po­ku­ša­vam da za­bo­ra­vim...
Po od­la­sku iz „Dug­me­ta“, sa „Sma­kom“ je sni­mio al­bum „Za­što ne vo­lim sneg“, a on­da se vra­tio u „Dug­me“ i sa nji­ma je svi­rao sve do 1989. go­di­ne.