Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je će ove go­di­ne po­tro­ši­ti 5.578.313 eura za an­ga­žo­va­nje za­po­sle­nih po osno­vu ugo­vo­ra o dje­lu, što je za 876.879 eura vi­še ne­go što je bi­lo pred­vi­đe­no Za­ko­nom o bu­dže­tu za 2016. Ugo­vo­ri o dje­lu su pri­vre­me­ni ugo­vo­ri ko­ji­ma po­slo­da­vac an­ga­žu­je rad­nu sna­gu za kon­kre­tan, na­ru­če­ni po­sao, obič­no do­da­tan, ko­ji se ne mo­že za­vr­ši­ti sa po­sto­je­ćim bro­jem za­po­sle­nih. Me­đu­tim, u Cr­noj Go­ri rad­ni­ci po tom osno­vu ra­de go­di­na­ma i to na mje­sti­ma ko­ja su si­ste­ma­ti­zo­va­na kao stal­na, što je su­prot­no Za­ko­nu o ra­du.
U do­sa­da­njoj prak­si naj­vi­še nov­ca za spor­ne ugo­vo­re tro­ši­la su mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja, unu­tra­šnjih po­slo­va, fi­nan­si­ja, pro­svje­te, ali i su­do­vi, tu­ži­la­štva i Skup­šti­na.
U Al­ter­na­ti­vi Cr­ne Go­re sma­ra­ju da su sva po­ve­ća­nja ko­ja se od­no­se na iz­dat­ke za za­po­sle­ne sa­mo pred­iz­bor­na prav­na vra­to­lo­mi­ja.
– Po­što su ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti za­po­šlja­va­nja u dr­žav­nom sek­to­ru, a pri­vat­ni­ci, čak ni oni lo­jal­ni re­ži­mu, ne za­po­šlja­va­ju, dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja pro­na­la­zi no­ve na­či­ne da sma­nji so­ci­jal­ni pri­ti­sak me­đu svo­jim gla­sa­či­ma. Na­rav­no, to ima sa­mo krat­ko­roč­ne efek­te. Tim lju­di­ma će ugo­vo­ri o dje­lu da is­tek­nu i oni će da se na­đu na uli­ci. Lju­di ko­ji gla­sa­ju za njih br­zo će se na­ći u dru­štvu onih gra­đa­na ko­ji ni­je­su da­li glas ovom re­ži­mu, a ži­ve u lo­šim uslo­vi­ma – is­ta­kao je Ve­sko Pe­jak iz Al­ter­na­ti­ve.
On na­vo­di da će se ove go­di­ne sma­nji­ti pla­te u jav­nim slu­žba­ma.
– Dr­ža­va ne­ma pa­ra. To će da do­ve­de do uni­šte­nja do­dat­nih pri­vat­nih pred­u­ze­ća. Oni pri­vat­ni­ci ko­ji po­dr­ža­va­ju ovaj re­žim mo­ra­ju da zna­ju da će oni bi­ti sle­de­ći na uda­ru, na di­rek­tan ili in­di­rek­tan na­čin. Si­stem ne­će do­zvo­li­ti da pro­pad­ne dok ne uni­šti sve oko se­be – oci­je­nio je Pe­jak.
U Udru­že­nju za za­šti­tu rad­ni­ka Sta­tus upo­zo­ra­va­ju da Za­kon o ra­du ne po­zna­je „ugo­vor o dje­lu”, te da se u ta­kvom vi­du an­ga­žma­na rad­ni­ci us­kra­ću­ju za osnov­na pra­va kao što je upla­ta po­re­za i do­pri­no­sa, a i u stal­nom su stra­hu od ot­ka­za.
– Da­kle, ra­di se o ne­za­ko­ni­tom za­po­šlja­va­nju gra­đa­na ko­je vr­še vla­sni­ci ka­pi­ta­la i dru­gi po­slo­dav­ci u obla­sti jav­nog sek­to­ra. Za­ko­nom o ra­du je utvr­đe­no kao mo­guć­nost oba­vlja­nje pri­vre­me­nih i po­vre­me­nih po­slo­va po osno­vu po­seb­nih vr­sta ugo­vo­ra o ra­du. Za­kon je pre­ci­zi­rao da po­slo­da­vac za oba­vlja­nje od­re­đe­nih po­slo­va ko­ji ne zah­ti­je­va­ju po­seb­na zna­nja i struč­nost, za pri­vre­me­ne i po­vre­me­ne po­slo­ve, sa od­re­đe­nim li­cem mo­že za­klju­či­ti po­se­ban ugo­vor o ra­du i to naj­vi­še do tri mje­se­ca u ka­len­dar­skoj go­di­ni. Ugo­vo­re o dje­lu naj­če­šće ko­ri­ste u dr­žav­noj upra­vi, pa iako su ne­za­ko­ni­ti, čak i u Upra­vi za in­spek­cij­ski nad­zor, gdje po­slo­da­vac za­po­šlja­va in­spek­to­re sa vi­so­kom struč­nom spre­mom po ugo­vo­ru o pri­vre­me­nom ra­du. Ta­kvo sta­nje je ma­sov­no u dr­žav­noj upra­vi, jav­nim usta­no­va­ma, pa je ja­sno da se ra­di o ga­že­nju do­sto­jan­stva na ra­du i go­to­vo ljud­skog do­sto­jan­stva za­po­sle­nih. Po­zna­to je da se u tim uslo­vi­ma ne pla­ća ni pre­ko­vre­me­ni rad, ni noć­ni rad, ni­ti se vr­še uve­ća­nja za­ra­de po osno­vu ra­da u po­seb­nim uslo­vi­ma, ni po osno­vu mi­nu­log ra­da, što je za­kon ja­sno od­re­dio, tj. da ima­ju sva pra­va kao i dru­gi za­po­sle­ni – upo­zo­ra­va­ju u Sta­tu­su.
M.S.


Moguće zloupotrebe

Iz NVO In­sti­tut Al­ter­na­ti­va upo­zo­ri­li su u ra­ni­jim ana­li­za­ma na mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be ugo­vo­ra o dje­lu od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na ka­ko bi se za­o­bi­šle pro­ce­du­re za­po­šlja­va­nja utvr­đe­ne Za­ko­nom o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma. U Cr­noj Go­ri se stro­go for­mal­no ne mo­že go­vo­ri­ti o za­po­šlja­va­nju na osno­vu ugo­vo­ra o dje­lu, jer skla­pa­nje ovih ugo­vo­ra uop­šte ni­je re­gu­li­sa­no za­ko­ni­ma o ra­du i o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma.
Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja je ra­ni­je uka­za­la na zlo­u­po­tre­bu ugo­vo­ra o dje­lu od po­je­di­nih dr­žav­nih or­ga­na, ko­ji su, iz­me­đu osta­log, pla­ća­li i slu­žbe­na pu­to­va­nja li­ci­ma an­ga­žo­va­nim na ovaj na­čin.