ŽE­NE­VA – Li­de­ri ki­par­skih Gr­ka i Tu­ra­ka po­če­li su ju­če u Že­ne­vi ključ­nu run­du pre­go­vo­ra o po­nov­nom uje­di­nje­nju Ki­pra, uz po­sre­do­va­nje UN.
Li­der ki­par­skih Tu­ra­ka Mu­sta­fa Akin­dži i pred­sjed­nik Ki­pra Ni­kos Ana­sta­si­ja­des do­šli su pre­kju­če uju­tro u sje­di­šte UN u Že­ne­vi, Pa­la­tu na­ci­ja, gdje su ih do­če­ka­li spe­ci­jal­ni sa­vjet­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN za Ki­par Espen Bart Ej­de i še­fi­ca mi­rov­ne mi­si­je UN na Ki­pru Eli­za­bet Spe­har, ja­vio je AFP.
Raz­go­vo­ri će tra­ja­ti tri da­na, a po­sli­je to­ga bi tre­ba­lo da se u če­tvr­tak or­ga­ni­zu­je kon­fe­ren­ci­ja o Ki­pru ko­joj bi pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci ze­ma­lja ko­je ga­ran­tu­ju mir na ostr­vu – Grč­ka, Tur­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, biv­ša ko­lo­ni­jal­na si­la ko­ja na Ki­pru ima voj­ne ba­ze.
Mi­rov­ni pre­go­vo­ri o uje­di­nje­nju Ki­pra su po­no­vo po­kre­nu­ti uz po­sre­do­va­nje UN u ma­ju 2015. go­di­ne, a po­sli­je ne­u­spje­ha run­di odr­ža­nih u no­vem­bru 2016. go­di­ne u Švaj­car­skoj či­ni­lo se da su do­spje­li u ćor­so­kak.
Ej­de je oci­je­nio je da po­sto­ji „stvar­na šan­sa da 2017. bu­de go­di­na u ko­joj će Ki­pra­ni od­lu­či­ti da okre­nu no­vi list u isto­ri­ji”.
Iz­me­đu dvi­je stra­ne, me­đu­tim, po­sto­je du­bo­ke raz­li­ke o ključ­nim pi­ta­nji­ma, po­put te­ri­to­ri­jal­ne or­ga­ni­za­ci­je, bez­bjed­no­sti i vra­ća­nja od­u­ze­te imo­vi­ne.
– Iz­ne­na­dio bih se ako bi do­go­vor bio po­stig­nut s ob­zi­rom na te­ško­će, re­kao je za AFP di­rek­tor Cen­tra za evrop­ska i me­đu­na­rod­na pi­ta­nja u Ni­ko­zi­ji An­dre­as Te­o­fa­nos.
Bu­du­će mi­rov­no rje­še­nje pred­vi­đa stva­ra­nje fe­de­ral­ne dr­ža­ve sa dva en­ti­te­ta, a Ana­sta­si­ja­des i Akin­dži bi tre­ba­lo da 11. ja­nu­a­ra pred­sta­ve ma­pu sa te­ri­to­ri­jal­nom or­ga­ni­za­ci­jom.
Pre­ma pred­lo­gu, dio te­ri­to­ri­je pod kon­tro­lom ki­par­skih Tu­ra­ka bi po­no­vo bio pri­po­jen di­je­lu pod kon­tro­lom ki­par­skih Gr­ka, oko če­ga se dvi­je stra­ne ne sla­žu.
Ana­sta­si­ja­des bi tre­ba­lo da pred­lo­ži da en­ti­tet ki­par­skih Tu­ra­ka ob­u­hva­ta 28,2 od­sto te­ri­to­ri­je, dok Akin­dži tra­ži 29,2 od­sto.
Ki­par­ski Tur­ci, či­ji je udio u sta­nov­ni­štvu Ki­pra 18 od­sto, kon­tro­li­šu 36 od­sto te­ri­to­ri­je.
Ne­sla­ga­nja po­sto­je i oko bro­ja Gr­ka ko­ji­ma bi bio do­zo­vo­ljen po­vra­tak na sje­ver.
To je osje­tlji­vo pi­ta­nje za obje za­jed­ni­ce i ima­će ključ­ni zna­čaj po­što će se gra­đa­ni oba di­je­la ostr­va iz­ja­šnja­va­ti na re­fe­ren­du­mi­ma o mi­rov­nom spo­ra­zu­mu.
Ki­par­ski Gr­ci su 2004. od­ba­ci­li pret­hod­ni mi­rov­ni plan ko­ji je po­stig­nut uz po­sre­do­va­nje UN.
Ki­par­ski Gr­ci tra­že i da vi­še hi­lja­da tur­skih voj­ni­ka na­pu­sti sje­ver ostr­va, dok li­de­ri ki­par­skih Tu­ra­ka že­le da tur­ske sna­ge osta­nu na ostr­vu, ma­kar i u ma­njem obi­mu.
Di­plo­mat­ski iz­vo­ri upu­će­ni u pre­go­vo­re re­kli su za AFP da će se kon­fe­ren­ci­ja sma­tra­ti uspje­šnom ako bu­de po­stig­nut „zna­ča­jan na­pre­dak”.
Ki­par je po­di­je­ljen 1974. go­di­ne na ju­žni – grč­ki i sje­ver­ni – tur­ski dio.
To ostr­vo je po­di­je­lje­no po­sli­je voj­ne in­ter­ven­ci­je An­ka­re ko­ja je tvr­di­la da je na taj na­čin spri­je­či­la ope­ra­ci­ju Grč­ke ko­ja je tre­ba­lo da do­ve­de do uje­di­nje­nja Ki­pra i Grč­ke.
Po­dje­la ostr­va je do­ve­la do pre­se­lje­nja oko 162.000 ki­par­skih Gr­ka i 48.000 ki­par­skih Tu­ra­ka, po­ka­zu­ju po­da­ci In­sti­tu­ta za mi­rov­na is­tra­ži­va­nja u Oslu (PRIO).
Re­pu­bli­ka Ki­par, ko­ja je po­sta­la čla­ni­ca EU 2004, kon­tro­li­še dvi­je tre­ći­ne ostr­va, dok sa­mo­pro­kla­mo­va­nu „Tur­sku re­pu­bli­ku sje­ver­ni Ki­par” pri­zna­je sa­mo An­ka­ra ko­ja na ostr­vu ima 40.000 voj­ni­ka.
(Be­ta-AFP)