Pred­sta­va „Ko­To(R) o Ko­to­ru” umje­sto da bu­de bes­plat­na, što je i bio cilj pro­du­cen­ta – NVO Eks­pe­di­cio, gra­đa­ni su mo­ra­li da ula­zni­ce ku­pe. Kul­tur­ni cen­tar „Ni­ko­la Đur­ko­vić” je za če­ti­ri iz­vo­đe­nja od na­pla­te ula­zni­ca za­ra­dio hi­lja­du eura, a sa­mo je pre­mi­je­ra bi­la bes­plat­na. Vi­še ra­zu­mi­je­va­nja je bi­lo na Ce­ti­nju, gdje je pred­sta­va na­ja­vlje­na kao „po­klon gra­đa­ni­ma/gra­đan­ka­ma”, bez na­pla­te ula­zni­ca i za­ku­pa sa­le, a isto ta­ko i u Pod­go­ri­ci na FI­AT-u.
Uče­sni­ci pro­jek­ta sma­tra­ju da je još jed­nom po­li­ti­ka umi­je­ša­la pr­ste, jer kri­ti­ka oči­to di­ra ko­tor­sku vlast, pa ona iz­vo­đe­nje na­pla­ću­je i ti­me „ka­žnja­va” vo­lon­te­re – gra­đa­ne/ke ko­ji glu­me u pred­sta­vi. Umje­sto da Cen­tar za kul­tu­ru – na­sljed­nik le­gen­dar­nog ko­tor­skog Po­zo­ri­šta, po­dr­ži gra­đan­sku ini­ci­ja­ti­vu i stva­ra­la­štvo, kao part­ner u pro­jek­tu ko­ji je fi­nan­si­ra Evrop­ska uni­ja, nje­go­vo ru­ko­vod­stvo je na­šlo za shod­no da na­pla­ću­je sa­lu, ko­ja je uz to i ne­u­slov­na – bez gri­ja­nja, i kva­li­tet­nog ozvu­če­nja i osvje­tlje­nja, ka­žu čla­no­vi an­sam­bla.
Isti­na, ula­zni­ce su na­pla­ći­va­ne po mi­ni­mal­noj ci­je­ni – dva eura, ka­ko bi se po­kri­li tro­ško­vi „iz­najm­lji­va­nja” sa­le i ozvu­če­nja.
– Iz­gle­da da ovom pri­li­kom ru­ko­vod­stvo Cen­tra za kul­tu­ru ni­je na­pra­vi­lo raz­li­ku iz­me­đu umjet­nič­kog pro­iz­vo­da ko­ji je ko­mer­ci­jal­nog sa­dr­ža­ja, od umjet­nič­kog pro­iz­vo­da ko­ji ima ide­ju da osvje­šću­je, edu­ku­je, da do­pri­ne­se ukup­nom kva­li­te­tu ži­vo­ta lju­di u jed­noj sre­di­ni – ka­žu vo­lon­te­ri – glum­ci.
Pro­du­cent­ki­nja Ta­tja­na Ra­jić sma­tra da je ključ­no pi­ta­nje to što Kul­tur­ni cen­tar u ovom slu­ča­ju ne pre­po­zna­je raz­li­ku iz­me­đu ko­mer­ci­jal­ne pred­sta­ve (či­ji je cilj da do­ne­se pro­fit) i ne­ko­mer­ci­jal­nog pro­iz­vo­da ko­ji te­ži da do­pri­ne­se kva­li­te­tu dru­štva u ko­me ži­vi­mo, da uka­že, da ohra­bri, da osvi­je­sti, da po­kre­ne, da za­mi­sli...
– Za nas, uče­sni­ke ove pred­sta­ve, ona ni­je ro­ba na ko­joj že­li­mo da za­ra­di­mo, već pri­li­ka da se is­ka­že stav, ape­lu­je, uka­že na že­lje­nu pro­mje­nu. Pred­sta­va je an­ga­žo­va­na, gra­đan­ska, hra­bra – ni­je pra­vlje­na da za­ba­vi ili da za­smi­je, još ma­nje da se na njoj za­ra­đu­je, već da po­kre­ne. Uvje­re­na sam da je, ako že­li­mo da stva­ra­mo zdra­vo dru­štvo, va­žno ohra­bri­ti gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve, smje­le i ino­va­tiv­ne pro­jek­te u kul­tu­ri, na­ro­či­to ako oni pod­ra­zu­mi­je­va­ju pu­no vo­lon­ter­skog ra­da i za­la­ga­nje sa­mih gra­đa­na. Pro­jek­ti po­put Po­zo­ri­šta o Ko­to­ru, ako ih je uop­šte i bi­lo, ri­jet­ki su u Cr­noj Go­ri, a i van ze­mlje već na­kon pr­vih pri­ka­zi­va­nja pre­po­zna­ta je i gra­đa­ni su je po­hva­li­li, a ta­ko­đe i po­zo­ri­šni kri­ti­ča­ri, is­ti­če Ra­jić, „glav­ni kri­vac” za „Po­zo­ri­šte o Ko­to­ru”.
Mi­loš Dže­ver­da­no­vić, di­rek­tor KC „Ni­ko­la Đur­ko­vić”, na op­tu­žbe od­go­va­ra da „`Kotor o Kotoru` ni­je ini­ci­ja­ti­va gra­đa­na, već evrop­ski pro­je­kat ko­ji je do­bi­la NVO Eks­pe­di­cio da bi ovaj pro­je­kat ura­di­la”. On sma­tra da je sta­vlja­nje na ras­po­la­ga­nje pro­sto­ri­ja Cen­tra do­volj­no da se pod­stak­ne gra­đan­ska stva­ra­lač­ka ini­ci­ja­ti­va, te da je u re­du da „se po­di­je­li no­vac od evro­skog po­kro­vi­te­lja”, iako je taj no­vac utro­šen sa­mo na pro­duk­ci­ju, ne i za iz­vo­đe­nja pred­sta­ve, te da gra­đa­ni tre­ba i sa­mi da uči­ne ne­što i po­mog­nu ovu usta­no­vu kul­tu­re, ko­ja je do pri­je tri go­di­ne gr­ca­la u du­go­vi­ma za stru­ju.
– Ni od jed­ne pred­sta­ve ko­ju do­ve­de­mo ne mo­že­mo da za­ra­di­mo 20-30 od­sto od nje­ne ci­je­ne, a ova pred­sta­va čak i za­ra­đu­je, ta­ko da, šta je spor­no po­di­je­li­ti ne­što sa oni­ma ko­ji se ba­ve kul­tu­rom i du­žni su da ovo dr­že ako ni­šta, otvo­re­no, či­sto, si­gur­no i sve osta­lo, do­da­je di­rek­tor Cen­tra.
Cen­tar za odr­ži­vi pro­stor­ni raz­voj Eks­pe­di­cio (Expe­di­tio) je obez­bi­je­dio sred­stva za pro­duk­ci­ju pred­sta­ve iz EU pro­gra­ma Kre­a­tiv­na Evro­pa, naj­zna­čaj­ni­jem evrop­skom okvi­ru za fi­nan­si­ra­nje pro­je­ka­ta u obla­sti kul­tu­re, za ko­ji je Cr­na Go­ra zva­nič­no pot­pi­sa­la spo­ra­zum o pri­stu­pa­nju 2014. go­di­ne i pod­sti­ca­la cr­no­gor­ske kul­tur­ne ak­te­re da se pri­ja­ve na ras­po­lo­ži­ve kon­kur­se za obez­bje­đi­va­nje sred­sta­va.
– Mi iz pro­jek­ta ni­smo mo­gli da fi­nan­si­ra­mo iz­najm­lji­va­nje sa­le. Sma­tra­li smo da je pred­sta­va po­klon gra­đa­ni­ma i da će je kao ta­kvu pri­hva­ti­ti Kul­tur­ni cen­tar, za­klju­či­la je Ra­ji­će­va.
Pred­sta­va je pet pu­ta iz­ve­de­na pred pu­nim gle­da­li­štem KC „Ni­ko­la Đur­ko­vić”, do­ka­zu­ju­ći iz­no­va da ko­tor­ska pu­bli­ka umi­je da pre­po­zna is­kre­nu emo­ci­ju i da je na­gra­di. Kri­ti­ka ovog po­zo­ri­šnog spek­ta­kla upu­će­na je lo­kal­nim čel­ni­ci­ma. Bez za­dr­ške gra­đa­ni upi­ru pr­stom na de­va­sta­ci­je za­šti­će­nog pod­ruč­ja, na kri­mi­na­li­za­ci­ju gra­da, od­la­zak mla­dih, pu­sta obe­ća­nja vla­da­ju­ćih gar­ni­tu­ra i nji­ho­ve me­ga­lo­man­ske pro­jek­te...
M.D.Po­po­vić


Po po­la ili za­kup

– No­vac je na­mjen­ski od­re­đen iz evrop­skog fon­da i ovaj Kul­tur­ni cen­tar je mje­se­ci­ma sta­vio bes­plat­no svu svo­ju ras­po­lo­ži­vu in­fra­struk­tu­ru, pro­sto­re, na ras­po­la­ga­nje gru­pi gra­đa­na, za­jed­no sa re­di­te­ljem i osta­lim uče­sni­ci­ma (pi­tam se šta će nam on­da aka­de­mi­je, pro­fe­so­ri sa stra­ne, glum­ci ko­ji če­ti­ri go­di­ne stu­di­ra­ju). Po­red re­dov­nih pro­ba, da­ni­ma su bi­le bes­plat­no na ras­po­la­ga­nju i sa­me ku­li­se – sce­na, ima­li ste pri­li­ke da vi­di­te bes­plat­no i pre­mi­je­ru, kao i že­lju da se to na­sta­vi. `Ajde sad da okre­ne­mo ma­lo pri­ču: a što smo mi, kao gra­đa­ni, da­li na­šem Cen­tu za kul­tu­ru, a do­bli smo evrop­ski no­vac, da nam Cen­tar bu­de to­pli­ji, da ne­ma du­go­ve za stru­ju, ko­je smo na­sli­je­di­li i do­šli nam pri­je dvi­je go­di­ne iz Elek­tro­di­stri­bu­ci­je da nam uki­nu na­pa­ja­nje stru­jom, a to­li­ko vo­li­mo kul­tu­ru i vo­li­mo naš grad. O nov­cu ko­ji je ne­ko do­bio za ovo, ni­je kul­tur­no pri­ča­ti sa mo­je po­zi­ci­je, ali je valj­da fer i part­ner­ski po­di­je­li­ti ma­kar tro­ško­ve ko­je ste ima­li. Taj za­kup ni­je di­rek­tor iz­mi­slio, od­lu­ku o to­me je do­nio Sa­vjet i to su cje­nov­ni­ci ko­ji se na­pla­ću­ju za sve ono ka­da ima­te mo­guć­nost da po­di­je­li­mo no­vac od pro­da­je ula­zni­ca za ko­je Eks­pe­di­cio ni­je že­lio da na­pla­ću­je. Ima­te dvi­je stva­ri: da po­di­je­li­mo no­vac od ci­je­ne kar­te ili ima­te mo­guć­nost da za­ku­pi­te kar­tu kad že­li­te da uz­me­te ve­li­ku sa­lu, to je ne­što što pi­še u pro­pi­si­ma i što ja kao di­rek­tor spro­vo­dim. Tu je i sve ono što ste bes­plat­no do­bi­li od ove zgra­de da bi­ste kao gru­pa gra­đa­na za­jed­no sa osta­li­ma ima­li mje­sto oku­plja­nja, iz­ra­ža­va­nja, po­red tro­še­nja stru­je, odr­ža­va­nja hi­gi­je­ne, i ono što pra­ti je­dan pro­je­kat, ka­že Dže­ver­da­no­vić i do­da­je da „ovaj pro­je­kat čak i za­ra­đu­je, što je ja­ko te­ško”.


Pla­ti­li PDV i 1.000 eura

– Va­žno je, me­đu­tim, na­gla­si­ti i to da smo mi, na sve tro­ško­ve pro­jek­ta, pla­ća­li PDV i sve neo­p­hod­ne po­re­ze – to zna­či da je u jav­ni bu­džet kroz ak­tiv­no­sti pro­duk­ci­je već vra­ćen (ne ma­li) dio sred­stva od sa­mog pro­jek­ta. Osim to­ga, to­kom osam mje­se­ci ra­da 20-tak lju­di je ulo­ži­lo oko 150-200 svo­jih vo­lon­ter­skih sa­ti da bi od­i­gra­li, stvo­ri­li ovu pred­sta­vu, i po­klo­ni­li je gra­đa­ni­ma. Zbog sve­ga to­ga mi sma­tra­mo da za ova­kvu vr­stu pred­sta­va gra­đa­ni tre­ba da ima­ju slo­bo­dan ulaz, a to je mo­gu­će sa­mo uko­li­ko od nas jav­na usta­no­va ne tra­ži no­vac da bi­smo je igra­li – ka­za­la je Ra­jić za „Dan”.


Uti­sak iz gle­da­li­šta

– Bes­kraj­no mi je dra­go što sam gle­da­la pred­sta­vu „Ko­tor o Ko­to­ru”, sa­vr­še­no je, iz­ne­na­đu­ju­će do­bro. Od onih sam ko­ji su do­šli, ka­ko re­ko­ste u pred­sta­vi: „Ko­tor ih je pri­hva­tio”, ta­ko da sam bi­la vr­lo emo­tiv­na. Pri­jat­no me je iz­ne­na­di­lo to što je pred­sta­va od­ra­đe­na pot­pu­no pro­fe­si­o­nal­no, a oče­ki­va­la sam ama­te­re, iz­vr­sno je bi­lo. Fi­na kri­ti­ka, ali fi­na i emo­ci­ja ko­ja se pro­vla­či­la kroz sce­ne, sve za­jed­no je bi­lo sjaj­no, vr­lo auten­tič­no i po­seb­no. Sa­mo na­sta­vi­te, ka­za­la je na­kon pred­sta­ve Li­di­ja Ko­ja­še­vić.