U Že­lje­za­ri „To­šče­lik” si­noć je obi­lje­že­no 60 go­di­na od pr­ve iz­li­ve­ne to­ne če­li­ka u ne­ka­da­šnjoj nik­šić­koj fa­bri­ci ko­ja je bi­la gi­gant u te­škoj in­du­stri­ji. Ce­re­mo­ni­ji su pri­su­stvo­va­li broj­ni pred­stav­ni­ci dr­žav­nih i op­štin­skih in­sti­tu­ci­ja, usta­no­va i pred­u­ze­ća ko­ja sa­ra­đu­ju sa fa­bri­kom, a što se ti­če za­po­sle­nih, ko­li­ko se mo­glo vi­dje­ti, sve­ča­no­sti su uglav­nom pri­su­stvo­va­li oni ko­ji­ma su uru­če­ne pla­ke­te po­vo­dom 10, 20 i 30 go­di­na ra­da.
Vla­snik „To­sja­li hol­din­ga”, u okvi­ru ko­jeg od 2012. go­di­ne po­slu­je biv­ša Že­lje­za­ra, Fu­at To­sja­li is­ta­kao je da će fa­bri­ka ići pu­tem uspje­ha i pre­po­zna­tlji­vo­sti na tr­ži­štu če­li­ka.
– Zna­mo da na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu mo­ra­mo bi­ti pre­po­zna­tlji­vi po kva­li­te­tu i pro­duk­tiv­no­sti. Uči­ni­će­mo da bu­de­mo po­seb­ni u pro­iz­vod­nji, što uspje­šno po­sti­že­mo usva­ja­njem no­vih kva­li­te­ta i pre­la­skom na pro­iz­vod­nju vi­so­ko le­gi­ra­nih alat­nih če­li­ka – re­kao je To­sja­li.
O bro­ju tre­nut­no za­po­sle­nih, nji­ho­vom sta­tu­su, pla­ta­ma, obi­mu pro­iz­vod­nje, na pro­sla­vi ju­bi­le­ja ni­je bi­lo ni ri­je­či. Ni­je se go­vo­ri­lo ni o da­tim obe­ća­nji­ma po pre­u­zi­ma­nju fa­bri­ke, od­no­sno o za­po­šlja­va­nju 550 rad­ni­ka, go­di­šnjoj pro­iz­vod­nji od pre­ko 400 hi­lja­da to­na če­li­ka i ula­ga­nji­ma od 35 mi­li­o­na eura. Ka­ko je da­nas ra­di­ti u ne­ka­da­šnjem gi­gan­tu, rad­ni­ci ni­je­su bi­li ras­po­lo­že­ni da ko­men­ta­ri­šu, pa čak ni oni ko­ji su u čast obi­lje­ža­va­nja ju­bi­le­ja ra­da do­bi­li sa­mo pla­ke­te. Iz fa­brič­kog sin­di­ka­ta pri­je dva da­na su „Da­nu” ka­za­li da su ne­za­do­volj­ni sta­tu­som, po­seb­no pla­ta­ma ko­je su za pro­iz­vod­ne rad­ni­ke u pro­sje­ku od po 350 eura. Že­lje­za­ra u po­sto­je­ćoj si­tu­a­ci­ji, po ri­je­či­ma biv­šeg rad­ni­ka Mi­la­di­na Go­ra­no­vi­ća, ne­ma raz­lo­ga za bi­lo ka­kvo sla­vlje. On je is­ta­kao da se 8. de­cem­bra, Da­na fa­bri­ke sje­ća sa tu­gom, i da se ne­ka­da­šnje vri­je­me u tom pred­u­ze­ću ni­ka­da ne­će vra­ti­ti.
– Sla­vlje je kla­sič­na šmin­ka za jav­nost i znao sam da mu ne­će pri­su­stvo­va­ti rad­ni­ci, kao što sam pret­po­sta­vio da se ni­či­ji rad ne­će is­tak­nu­ti. Ne­ma­ju se sa­da­šnji po­slo­dav­ci či­me po­hva­li­ti i bo­lje je da su pa­re ko­je su opre­di­je­li­li za ne­ka­kvu pro­sla­vu, kon­cert i pred­sta­vu, po­di­je­li­li rad­ni­ci­ma. Uvi­jek se ne­što ra­di sa­mo ra­di mar­ke­tin­ga, jav­no­sti, a za rad­ni­ke ni­šta. Že­lje­za­re vi­še ne­ma i ne vje­ru­jem ni da će se ono što su na pro­sla­vi ka­za­li ika­da ostva­ri­ti, ako već ni­je­su ni­šta od ono­ga ka­da su je pre­u­ze­li – ka­zao je Go­ra­no­vić.
U fa­bri­ci je za­ra­dio pen­zi­ju i to u pe­ri­o­du ka­da je Že­lje­za­ra na­kon go­di­nu ste­ča­ja „če­ka­la” kup­ca za svo­ju imo­vi­nu. Ta­da su pred­u­ze­će na­pu­sti­li broj­ni me­ta­lur­zi svje­sni da su to su po­sled­nji „iz­di­sa­ji” gi­gan­ta ko­ji je od 2002. do 2012. go­di­ne pro­mi­je­nio čak tri vla­sni­ka. Tur­ski „To­šče­lik”, ko­ji je če­tvr­ti vla­snik, za imo­vi­nu Že­lje­za­re pla­tio je 15, 1 mi­li­on eura, a biv­ši pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta Že­lje­za­re Jan­ko Vu­či­nić tvr­di da Vla­da fa­bri­ku ni­je smje­la pro­da­ti za ta­ko ni­sku ci­je­nu.
– Da­nas ima­mo Že­lje­za­ru sa oko 300 rad­ni­ka ko­je iz­ra­blju­ju, jer su ve­ći­nom za­po­sle­ni na od­re­đe­no vri­je­me. Ta­kav rad­nik i ni­je rad­nik ne­go na­jam­nik ko­jem sva­ko­dnev­no pri­je­ti ot­kaz, pa i ne mo­gu slo­bod­no da go­vo­re o ono­me što do­ži­vlja­va­ju u fa­bri­ci. Ipak, za­po­sle­ni­ma če­sti­tam ju­bi­lej, ali mi je žao što taj dan do­če­ku­ju u ova­kvim uslo­vi­ma i što je ne­ka­da ve­li­ka Že­lje­za­ra spa­la na te gra­ne da rad­ni­ci za svoj rad do­bi­ja­ju sa­mo pla­ke­te, što se dan fa­bri­ke obi­lje­ža­va kon­cer­tom i pa­ke­ti­ći­ma ko­je će dje­ci za­po­sle­nih da uru­či De­da Mraz – is­ta­kao je Vu­či­nić.
Ka­ko je is­ta­kao, Dan fa­bri­ke ne­ka­da se ni­je ta­ko obi­lje­ža­vao, već ra­dom, re­zul­ta­ti­ma u pro­iz­vod­nji, dru­že­njem i ta­ko što su me­ta­lur­zi tre­ti­ra­ni kao pra­vi rad­ni­ci ko­ji su od svo­jih za­ra­da mo­gli do­stoj­no da ži­ve, a ne da pre­ži­va­lja­ju kao što je sa­da slu­čaj.
– Ni u naj­ne­ra­zvi­je­ni­joj ze­mlji svi­je­ta pla­ta rad­ni­ka u te­škoj in­du­stri­ji ni­je 350 eura kao što je u na­šoj že­lje­za­ri. Ak­tu­el­na vlast ko­ja se po­na­ša ne­do­ma­ćin­ski, omo­gu­ći­la je da se fa­bri­ka ta­ko pro­da, a on­da su di­gli ru­ke i od nje i od rad­ni­ka – ka­te­go­ri­čan je Vu­či­nić.
Da će u Že­lje­za­ri da­nas bi­ti ma­lo pro­iz­vod­nje i ma­li broj rad­ni­ka, Vu­či­nić je, ka­že, znao je i on­da ka­da su do­šli no­vi vla­sni­ci. Kao pr­vog čo­vje­ka fa­brič­kog sin­di­ka­ta od­mah su ga „is­tje­ra­li” iz fa­bri­ke jer, ka­ko je re­kao, ni­je bio po­do­ban.
B.Bra­šnjo


Omaž pro­pa­da­nju

Iz nik­šić­kog od­bo­ra De­mo­krat­skog fron­ta če­sti­ta­li su biv­šim i sa­da­šnjim rad­ni­ci­ma Že­lje­za­re 60 go­di­na od osni­va­nja, ali su kon­sta­to­va­li da je ta fa­bri­ka u ni­kad go­roj si­tu­a­ci­ji. Ka­ko je u sa­op­šte­nju na­veo od­bor­nik DF-a iz re­do­va Po­kre­ta za pro­mje­ne (PzP) Ar­se­ni­je La­la­to­vić, či­nje­ni­ca da od obe­ća­nja pri­li­kom do­la­ska tur­skih in­ve­sti­to­ra u fa­bri­ku do da­nas ni­je ni­šta ostva­re­no po­ka­zu­je „li­ce­mjer­stvo i fa­kat da taj slav­ni dan šmin­ka­ju kon­cer­ti­ma i no­vo­go­di­šnjim pa­ke­ti­ći­ma“.
- DF sa ža­lje­njem kon­sta­tu­je da je pra­znik star šest de­ce­ni­ja, ne­ka­da­šnjem gi­gan­tu za­pra­vo omaž nje­go­vom pro­pa­da­nju. Pe­ri­od pro­pa­da­nja nik­šić­kog gi­gan­ta do­la­zi sa vla­da­ju­ćom kli­kom, ko­ja do­vo­de­ći šte­to­činj­ske in­ve­sti­to­re uspi­je­va da na­pra­vi si­stem u ko­jem rad­ni­ci ne­ma­ju do­sto­jan­stvo i u ko­jem funk­ci­o­ni­še ro­bo­vla­snič­ki si­stem - na­gla­sio je La­la­to­vić.
Kao po­tvr­du za to on je na­veo pro­te­ste me­ta­la­ca, mo­bing i dru­ge ob­li­ke „pri­si­le“ od stra­ne in­ve­sti­to­ra.
- Umje­sto no­vo­go­di­šnjih la­ži, mno­go bi bi­lo bo­lje i efekt­ni­je da rad­ni­ci ima­ju pra­va do­stoj­na rad­ni­ka i lju­di, kao i da ima­ju mo­guć­nost da ži­ve od po­šte­nog ra­da - na­veo je La­la­to­vić, po­ru­ču­ju­ći že­lje­zar­ci­ma da će do­ći vri­je­me ka­da će se pre­i­spi­ta­ti ugo­vo­ri i po­slov­ni aran­žma­ni, ka­ko pri­va­ti­za­ci­je Že­lje­za­re ta­ko i dru­gih pred­u­ze­ća.


Vla­da vje­ru­je u do­bru bu­duć­nost

Že­lje­za­ra je sim­bol Nik­ši­ća, a Nik­šić i Že­lje­za­ra sim­bol Cr­ne Go­re, ka­za­la je na sve­ča­no­sti no­va mi­ni­star­ka eko­no­mi­je Dra­gi­ca Se­ku­lić. Ona je is­ta­kla da je To­sja­li gru­pa u pro­te­klim go­di­na­ma, po­seb­no u vri­je­me kri­ze u in­du­stri­ji če­li­ka i pro­ble­ma sa ci­je­na­ma tog pro­iz­vo­da, ulo­ži­la u fa­bri­ku „ogrom­na sred­stva” ne pre­ci­zi­ra­ju­ći ko­ja su­ma je u pi­ta­nju.
– U fa­bri­ci ra­di pre­ko 300 lju­di, ima­mo uvje­re­nja vla­sni­ka o in­ve­sti­ci­ja­ma u na­red­nom pe­ri­o­du i po­ve­ća­nju bro­ja za­po­sle­nih. Na­ša je oba­ve­za sve ono što smo obe­ća­li kao dr­ža­va i Vla­da da is­po­štu­je­mo pre­ma vla­sni­ku i pre­ma fa­bri­ci. Oba­ve­za svih nas je da na­đe­mo kom­pro­mis i za­jed­nič­ko rje­še­nje da ova fa­bri­ka na­sta­vi da ra­di i bu­de sve bo­lja. Uvje­ra­vam vas da sve ono to bu­de oba­ve­za Vla­de će bi­ti re­a­li­zo­va­no, a sa dru­ge stra­ne oče­ku­je­mo i od vla­sni­ka i od rad­ni­ka da ova fa­bri­ka bu­de pri­mjer in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u Cr­noj Go­ri i da se po­ka­že kao fa­bri­ka ko­ja je odr­ži­va i ko­ja će mo­ći da ra­di od sop­stve­ne pro­iz­vod­nje – ka­za­la je si­noć Se­ku­li­će­va.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Nik­šić Ve­se­lin Gr­bo­vić is­ta­kao je da su pre­za­do­volj­ni sta­njem u Že­lje­za­ri.


Pla­ke­te za do­pri­nos raz­vo­ju

Rad­ni­ci: Mi­len­ka Džik­nić, De­jan Zvi­cer, Ra­do­van Ko­va­če­vić, Bo­žo Mu­ši­kić i Sve­to­zar Ma­ro­je­vić do­bit­ni­ci su pla­ke­te za tri­de­set go­di­na ra­da u fa­bri­ci i do­pri­no­sa nje­nom raz­vo­ju. Za dva­dest go­di­na ra­da na­gra­đe­ni su Sa­nja Ra­do­vić i Alek­san­dra Ba­le­tić, a za jed­nu de­ce­ni­ju Mir­ja­na Ni­ko­lić. Po­seb­na pri­zna­nja uru­če­na su Zo­ra­nu Bo­žo­vi­ću, ko­ji ima 63 go­di­ne ži­vo­ta i tre­nut­no je naj­sta­ri­ji rad­nik u fa­bri­ci, i naj­mla­đem rad­ni­ku Ra­do­va­nu Tur­či­no­vi­ću. Pla­ke­tu je do­bio i de­ve­de­set­pe­to­go­di­šnji Vla­do Bu­la­jić ko­ji je naj­sta­ri­ji pen­zi­o­ner Že­lje­za­re.