Ne­kad jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih pop-pje­va­či­ca u Sr­bi­ji, Le­on­ti­na Vu­ko­ma­no­vić po­sta­la je vr­hun­ski kom­po­zi­tor i tek­sto­pi­sac dječ­jih pje­sa­ma. U vri­je­me naj­ve­će sla­ve, kad su nje­ni hi­to­vi pu­ni­li di­sko­te­ke ši­rom ze­mlje, ova ta­len­to­va­na mu­zi­čar­ka od­lu­či­la je da na­pu­sti sce­nu i mi­kro­fon pre­da mla­đi­ma od se­be, po­sve­tiv­ši se stva­ra­nju mu­zi­ke za dje­cu.
- Pre­ki­nu­la sam so­lo ka­ri­je­ru u pe­ri­o­du kad sam ima­la naj­vi­še hi­to­va, a je­dva skla­pa­la kraj s kra­jem u fi­nan­sij­skom smi­slu. To je pre­su­di­lo da od­u­sta­nem od pjeva­nja i da se u pop mu­zi­ci ba­vim is­klju­či­vo autor­skim ra­dom - ka­že nam Le­on­ti­na. - Rad sa dje­com ni­kad ni­sam na­pu­šta­la, sa­mo je to ra­ni­je bi­lo ma­nje vi­dlji­vo me­di­ji­ma.
Ko­li­ko je te­ško ra­di­ti sa dje­com?
- Te­žak je put da taj rad uči­ni­te vi­dlji­vim u ze­mlji ko­ja se sve vi­še ba­vi estra­di­za­ci­jom sva­kog seg­men­ta dru­štva, na­u­štrb bri­ge o naj­mla­đi­ma.
Već tri se­zo­ne tra­ga­te za mla­dim pje­va­či­ma u tak­mi­če­nju „Pin­ko­ve zvje­zdi­ce”. Je­ste li vje­ro­va­li da će ovaj pro­je­kat po­sta­ti to­li­ko po­pu­la­ran?
- Iskre­no, ni­sam vje­ro­va­la da gle­da­o­ce za­ni­ma­ju dje­ca pje­va­či. Mo­ja is­ku­stva ti­ca­la su se naj­mla­đih ko­ji pje­va­ju dječ­je pje­sme, kao što im i pri­sta­je. Ov­de su oni smje­šte­ni u ža­nr od­ra­slih lju­di, pa uslo­vi ni­su isti. Dra­go mi je što me je Želj­ko Mi­tro­vić de­man­to­vao, jer je od po­čet­ka vje­ro­vao da će ova pri­ča us­pje­ti.
Šta vas mo­ti­vi­še da i da­lje ži­ri­ra­te u ovom šou-pro­gra­mu?
- Že­lim da oču­vam kva­li­tet „Zvje­zdi­ca”. Od­la­zak na sni­ma­nje za me­ne pred­sta­vlja ide­a­lan od­mor od sva­ko­dnev­ne gu­žve, jer dva da­na ne ko­ri­stim mo­bil­ni te­le­fon ona­ko ka­ko umi­jem, slu­šam pre­li­je­pe in­te­r­pre­ta­ci­je ma­li­ša­na, a ne­ri­jet­ko ot­kri­jem i ne­ku do­bru pje­smu.
Na Ve­li­koj sce­ni Na­rod­nog po­zo­ri­šta pre­mi­jer­no je od­i­gran mju­zikl „Te­sla i bit­ka na mag­net­nom po­lju”, sce­na­ri­ste Ne­boj­še Rom­če­vi­ća, u ko­jem pot­pi­su­je­te mu­zi­ku. Ko­li­ko vam je ovaj za­da­tak bio iza­zo­van?
- Pri­je dvi­je go­di­ne Ni­ko­la Te­sla je pro­na­šao me­ne. Tad mi je u ru­ke do­šla pre­zen­ta­ci­ja Bra­ni­sla­va Br­ki­ća, ta­len­to­va­nog ilu­stra­to­ra i tvor­ca ani­mi­ra­nog fil­ma o ovom na­uč­ni­ku. Tad sam shva­ti­la da mo­ram da osmi­slim ne­što za ve­li­ki ju­bi­lej - 160 go­di­na od Te­sli­nog ro­đe­nja. Uspje­la sam da stu­pim u kon­takt s njim i ta­ko po­kre­nem to­čak stva­ra­nja mju­zi­kla. Ne­boj­ša Rom­če­vić je obo­ga­tio sce­na­rio hu­mo­rom i fan­ta­stič­nim ka­rak­te­ri­ma, zna­ju­ći da se dje­ca „is­klju­ču­ju” čim pre­po­zna­ju da že­li­te da ih edu­ku­je­te.