PE­KING – No­vi fi­li­pin­ski pred­sjed­nik Ro­dri­go Du­ter­te je to­kom zva­nič­ne po­sje­te Pe­kin­gu ja­sno na­gla­sio da pre­ki­da vi­še­de­ce­nij­sku po­li­ti­ku svo­je ze­mlje u od­no­si­ma sa SAD i da stre­mi eko­nom­skom i voj­nom pri­bli­ža­va­nju sa Ki­nom i Ru­si­jom, što je ve­li­ki i iz­ne­na­dan uda­rac za am­bi­ci­je SAD u Ju­žnom ki­ne­skom mo­ru i ju­go­i­stoč­noj Azi­ji uop­šte.
Ro­dri­go Du­ter­te, ko­ji se na­la­zi u zva­nič­noj po­sje­ti Pe­kin­gu, na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu u ki­ne­skoj pre­sto­ni­ci ob­ja­vio je da se „odva­ja od Sje­di­nje­nih Dr­ža­va”, po­brav­ši apla­u­ze oku­plje­nih po­sle­ni­ka sed­me si­le.
Fi­li­pin­ski pred­sjed­nik, ko­ga još od pri­je do­la­ska na vlast ame­rič­ke i dru­ge za­pad­ne di­plo­ma­te, kao i gru­pe za za­šti­tu ljud­skih pra­va sa Za­pa­da, kri­ti­ku­ju zbog gru­bih kr­še­nja za­ko­na i ljud­skih slo­bo­da zbog nje­go­ve oštre i ne­u­mor­ne kam­pa­nje za is­kor­je­nji­va­nje tr­go­vi­ne dro­gom, ko­ju ka­rak­te­ri­šu i van­sud­ska po­gu­blje­nja osum­nji­če­nih – iz­ja­vio je i da će da­lje tra­ži­ti na­či­ne za bli­že po­ve­zi­va­nje sa Ki­nom i Ru­si­jom i do­dao: „Bi­će nas tri: Ki­na, Ru­si­ja i Fi­li­pi­ni, pro­tiv ci­je­log svi­je­ta”.
U svom ka­rak­te­ri­stič­nom eks­cen­trič­nom sti­lu, Du­ter­te je Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma pre­ba­cio: „Ka­ko mo­že­te da bu­de­te naj­moć­ni­ja in­du­strij­ska ze­mlja svi­je­ta, ka­da du­gu­je­te (no­vac) Ki­ni i ne vra­ća­te joj ga?”
Du­ter­te je u če­tvo­ro­dnev­nu po­sje­tu u Pe­king do­šao sa svi­tom od čak oko 400 fi­li­pin­skih bi­zni­sme­na za­in­te­re­so­va­nih za iz­voz u Ki­nu i pri­vla­če­nje ki­ne­skih in­ve­sti­ci­ja.
Du­ter­te je po do­la­sku na vlast u ju­lu ove go­di­ne od­lu­čio da pre­o­kre­ne spolj­no­po­li­tič­ki kurs pret­hod­ne fi­li­pin­ske vla­sti, ko­ja se oba­ve­za­la da ame­rič­koj voj­sci po­no­vo da na ko­ri­šće­nje va­žnu po­mor­sku ba­zu u za­li­vu Su­bik, sla­la svo­je voj­ni­ke na za­jed­nič­ke voj­ne pa­tro­le sa SAD u Ju­žnom ki­ne­skom mo­ru, sklo­pi­la ugo­vo­re o ku­po­vi­ni oruž­ja sa ame­rič­kim sa­ve­zni­ci­ma Ju­žnom Ko­re­jom i Ja­pa­nom ka­ko bi se efi­ka­sni­je su­prot­sta­vi­la ki­ne­skim sna­ga­ma, te tu­ži­la Ki­nu Me­đu­na­rod­nom su­du prav­de u Ha­gu za kr­še­nje fi­li­pin­skog su­ve­re­ni­te­ta i eks­klu­ziv­ne eko­nom­ske zo­ne u tom mo­ru.
No­vi fi­li­pin­ski pred­sjed­nik hra­bro za­go­va­ra ne sa­mo ve­će eko­nom­sko po­ve­zi­va­nje sa Ki­nom već i po­li­tič­ko i voj­no uda­lja­va­nje od Va­šing­to­na i us­po­sta­vlja­nje voj­ne sa­rad­nje sa Ki­nom i Ru­si­jom, što bi bi­la sen­za­ci­o­nal­na pro­mje­na i te­žak uda­rac za ame­rič­ku spolj­nu po­li­ti­ku, s ob­zi­rom na to da se Fi­li­pi­ni još od kra­ja 19. vi­je­ka na­la­ze što pod di­rekt­nom vla­šću, što pod pa­tro­na­tom Va­šing­to­na, te u ve­ćoj ili ma­njoj mje­ri slu­že kao od­skoč­na da­ska za ame­rič­ku voj­sku u Ju­žnom ki­ne­skom mo­ru i ši­re, u ju­go­i­stoč­noj Azi­ji.
Kao re­ak­ci­ju na rast eko­nom­skog zna­ča­ja is­toč­ne i ju­go­i­stoč­ne Azi­je u svjet­skim okvi­ri­ma i na voj­no ja­ča­nje Ki­ne, pred­sjed­nik Oba­ma je 2009. go­di­ne ob­ja­vio da će nje­go­va dr­ža­va pro­mi­je­ni­ti pri­o­ri­te­te u svo­joj spolj­noj po­li­ti­ci, od­no­sno pre­mje­sti­ti te­ži­šte svo­jih di­plo­mat­skih, eko­nom­skih, po­li­tič­kih i voj­nih na­po­ra sa Bli­skog is­to­ka na re­gi­on Azi­ja–Pa­ci­fik. Ta pro­mje­na u stra­te­gi­ji je po­zna­ta kao „Oba­min za­o­kret ka Azi­ji”.
Do do­la­ska Du­ter­tea taj plan se u pri­lič­noj mje­ri od­vi­jao upra­vo ona­ko ka­ko su ame­rič­ki stra­te­zi že­lje­li.
S ci­ljem da Ki­nu okru­že eko­nom­skim i voj­nim be­de­mom, ame­rič­ka di­plo­ma­ti­ja i voj­ska iten­zi­vi­ra­le su ak­tiv­no­sti u Ti­hom oke­a­nu, od Ja­pa­na i Ju­žne Ko­re­je na sje­ve­ru do Austra­li­je na ju­gu, i u In­dij­skom oke­a­nu, ja­ča­ju­ći po­li­tič­ke, eko­nom­ske ve­ze, ne sa­mo sa svo­jim du­go­go­di­šnjim sa­ve­zni­ci­ma po­put To­ki­ja, Se­u­la i Ma­ni­le već i sa dr­ža­va­ma sa ko­ji­ma je u pro­šlo­sti ima­la du­bo­ke ide­o­lo­ške raz­li­ke i voj­ne su­ko­be, po­put Vi­jet­na­ma i La­o­sa, od­no­sno, sa ze­mlja­ma ko­je se tra­di­ci­o­nal­no voj­no i eko­nom­ski ve­zu­ju za Ki­nu ili Ru­si­ju, kao što su Mi­jan­mar i In­di­ja.
Na­i­me, SAD su u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na uspje­šno pro­du­bi­le svoj voj­ni sa­vez sa Ja­pa­nom, gdje je vla­da uspje­la da iz­dej­stvu­je pro­mje­ne u tu­ma­če­nju usta­va i do­no­še­nje no­vih za­ko­na ko­ji omo­gu­ća­va­ju ja­pan­skoj voj­sci da se uklju­či u za­jed­nič­ke pa­tro­le sa SAD u Ju­žnom ki­ne­skom mo­ru, te se upu­ti u za­šti­tu ame­rič­kih voj­nih efek­ti­va i van svo­je te­ri­to­ri­je i u slu­ča­ju kad sam Ja­pan ni­je di­rekt­no na­pad­nut, ali pri­je­ti opa­snost nje­go­voj voj­noj i eko­nom­skoj bez­bjed­no­sti.
SAD su uspje­le i da iz­dej­stvu­ju po­nov­no otva­ra­nje po­mo­r­ske ba­ze Su­bik u bli­zi­ni gra­da Olan­ga­po na Fi­li­pi­ni­ma za ame­rič­ku mor­na­ri­cu, ko­ja je na­kon de­ce­ni­ja sta­ci­o­ni­ra­nja oda­tle is­pra­će­na 1991. go­di­ne, po za­vr­šet­ku Hlad­nog ra­ta.
To upo­ri­šte, za­jed­no sa va­zdu­ho­plov­nom ba­zom Klark na Fi­li­pi­ni­ma, za Ame­ri­kan­ce je od esen­ci­jal­nog zna­ča­ja u smi­slu nad­zo­ra Ju­žnog ki­ne­skog mo­ra i su­prot­sta­vlja­nja po­ku­ša­ji­ma Pe­kin­ga da kroz iz­grad­nju vje­štač­kih ostr­va sa pri­sta­ni­šti­ma, po­let­no-slet­nim sta­za­ma i ra­dar­skim sta­ni­ca­ma, ostva­ri kon­tro­lu nad va­žnim plov­nim i va­zdu­šnim pu­te­vi­ma.
SAD su, dje­lu­ju­ći za­jed­no sa svo­jim sa­ve­zni­kom Ja­pa­nom, ubi­je­di­le Ha­noj da pre­u­zme kva­li­tet­ne pa­trol­ne čam­ce ja­pan­ske pro­iz­vod­nje, ko­ji bi tre­ba­lo da se no­se sa slič­nim ki­ne­skim bro­do­vi­ma u vo­da­ma Ju­žnog ki­ne­skog mo­ra, bli­zu vi­jet­nam­skoj oba­li.
Na­por Va­šing­to­na da za se­be ve­že In­di­ju, ko­ja je u pro­šlo­sti ima­la po­gra­nič­ni rat sa Ki­nom i stre­pi od ra­sta ki­ne­ske eko­nom­ske i voj­ne mo­ći, te je na svo­joj te­ri­to­ri­ji ugo­sti­la iz­bje­glič­ku vla­du sa Ti­be­ta ko­ja se u Pe­kin­gu sma­tra ne­le­gal­nom i se­pa­ra­ti­stič­kom, ne od­no­se se sa­mo na uklju­či­va­nje Nju Del­hi­ja u an­ti­ki­ne­ski blok ko­ji se pro­te­že duž oba­la Ti­hog i In­dij­skog oke­a­na, već i na odva­ja­nje od Ru­si­je ka­da je u pi­ta­nju na­bav­ka na­o­ru­ža­nja. RTS


Lič­ni ri­zik po Du­ter­tea

Osta­je pi­ta­nje, me­đu­tim, da li će Du­ter­te, ko­ji je svo­jim za­o­kre­tom pre­ma Ki­ni si­gur­no ste­kao moć­ne spolj­ne ali i unu­tra­šnje pro­tiv­ni­ke, us­pje­ti da se odr­ži na vla­sti i u pot­pu­no­sti spro­ve­de svo­je na­mje­re ve­za­ne za sma­nji­va­nje voj­ne i eko­nom­ske za­vi­sno­sti od SAD.
Pred od­la­zak u Pe­king, pred­sjed­nik Du­ter­te je iza­šao pred fi­li­pin­sku jav­nost sa iz­ja­va­ma ko­je su na­ci­ju pod­sje­ti­le na ve­li­ke žr­tve fi­li­pin­skih ro­do­lju­ba u ra­tu za ne­za­vi­snost na pre­la­sku iz 19. u 20. vi­jek, ka­da su SAD na­kon po­bje­de u ra­tu sa Špa­ni­jom oku­pi­ra­le Fi­li­pi­ne, do­ta­da­šnju ko­lo­ni­ju dvo­ra u Ma­dri­du, i ka­da je ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da Fi­li­pi­na­ca po­gi­nu­lo od ru­ke ame­rič­kih voj­ni­ka i bo­le­sti pro­u­zro­ko­va­nih ra­tom.
Ipak, upr­kos lič­noj po­pu­lar­no­sti, Du­ter­teu ne­će bi­ti la­ko da spro­ve­de svo­ju po­li­ti­ku uda­lja­va­nja od Va­šing­to­na, jer nje­go­va ze­mlja i SAD ima­ju sna­žne eko­nom­ske, voj­ne i ljud­ske od­no­se.
Na pri­mjer, u 2012. go­di­ni je ukup­na tr­go­vi­na iz­me­đu SAD i Fi­li­pi­na iz­no­si­la 24 mi­li­jar­de do­la­ra, a di­rekt­ne ame­rič­ke in­ve­sti­ci­je bi­le su 4,6 mi­li­jar­di do­la­ra.
Ame­rič­ka dr­ža­va tra­di­ci­o­nal­no upu­ću­je znat­nu hu­ma­ni­tar­nu i nov­ča­nu po­moć na­kon ve­li­kih pri­rod­nih ne­sre­ća ko­je su na Fi­li­pi­ni­ma če­ste.
Ame­rič­ki in­struk­to­ri de­ce­ni­ja­ma ob­u­ča­va­ju fi­li­pin­ske voj­ni­ke, a spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce SAD du­go su se bo­ri­le sa svo­jim fi­li­pin­skim ko­le­ga­ma u džun­gla­ma na ju­gu ze­mlje pro­tiv ko­mu­ni­stič­ke ge­ri­le i islam­skih po­kre­ta za ne­za­vi­snost, po­put Mo­ro islam­skog oslo­bo­di­lač­kog fron­ta (MILF) i Abu Sa­ja­fa.


Uda­rac za ame­rič­ko op­ko­lja­va­nje

I on­da se po­ja­vio Ro­dri­go Du­ter­te, ko­ji je svo­jim sop­stve­nim za­o­kre­tom u spolj­noj po­li­ti­ci iz­ne­na­da uba­cio me­tal­nu šip­ku u zup­ča­nik za­huk­ta­le ame­rič­ke voj­no-eko­nom­ske ma­ši­ne­ri­je ko­ja ra­di na eko­nom­skom i po­li­tič­kom po­ti­ski­va­nju Ki­ne i Ru­si­je iz ju­go­i­stoč­ne i ju­žne Azi­je.
Uvri­je­đen kri­tič­kim od­no­som ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra u Ma­ni­li i cje­lo­kup­ne ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je pre­ma nje­mu, Du­ter­te je ot­ka­zao po­slu­šnost Va­šing­to­nu u ključ­nom mo­men­tu, ka­da ame­rič­ki bom­bar­de­ri pre­li­je­ću vje­štač­ka ostr­va ko­ja su Ki­ne­zi po­sled­njih go­di­na iz­gra­di­li u Ju­žnom ki­ne­skom mo­ru i ka­da je od­lu­ka Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de Ha­gu, ko­jom se ne sa­mo ospo­ra­va­ju te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je Ki­ne na to mo­re već i pra­vo Pe­kin­ga da, na osno­vu po­sje­do­va­nja vje­štač­kih ostr­va, eks­plo­a­ti­še re­sur­se po­put naf­te, ga­sa i ri­be u kru­gu od 200 na­u­tič­kih mi­lja oko njih, da­la i Fi­li­pi­ni­ma i SAD sna­žan ar­gu­ment u na­sto­ja­nju da one­mo­gu­će Ki­nu da fi­zič­ki i eko­nom­ski za­go­spo­da­ri tim mo­rem, ko­je je ne sa­mo ri­zni­ca re­sur­sa, već i iz­u­zet­no va­žno sa­o­bra­ćaj­no čvo­ri­šte kroz ko­je sva­ke go­di­ne pro­đe ro­ba vri­jed­na oko pet bi­li­o­na do­la­ra.
Još i pri­je po­sje­te Ki­ni, pred­sjed­nik Du­ter­te je iz­ja­vlji­vao da ame­rič­ke tru­pe vi­še ni­su do­bro­do­šle u nje­go­voj ze­mlji i da će tra­ži­ti na­čin da se i u voj­nom po­gle­du po­ve­že sa Ki­nom i Ru­si­jom, a taj stav je ovog pu­ta ozva­ni­čio iz­ja­va­ma u Pe­kin­gu.
Ta­ko su SAD u na­sto­ja­nju da pre­ba­ce fo­kus svo­je spolj­ne po­li­ti­ke sa Bli­skog is­to­ka na re­gi­on Azi­ja–Pa­ci­fik, sa ci­ljem da ogra­ni­če eko­nom­ski i voj­no­po­li­tič­ki uti­caj Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne na dr­ža­ve is­toč­ne i ju­žne Azi­je, zbog upli­ta­nja u unu­tra­šnja pi­ta­nja Fi­li­pi­na, sa­da od­jed­nom osta­le bez u ovom tre­nut­ku vje­ro­vat­no naj­va­žni­je ka­ri­ke u tom me­ga­lo­man­skom pla­nu – fi­zič­kih upo­ri­šta za kon­tro­lu Ju­žnog ki­ne­skog mo­ra.