Ob­ra­đi­vač pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne (PPPN) za Na­ci­o­nal­ni park (NP) Ska­dar­sko je­ze­ro – Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), ne­struč­no je, non­ša­lant­no, ne­kva­li­tet­no i ne­tač­no pred­sta­vio po­dat­ke u tom do­ku­men­tu, što otva­ra vra­ta za iz­ra­du lo­ših stra­te­ških pro­cje­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, oci­je­nje­no je iz Cen­tra za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca (CZIP). Ve­ćin­ski ak­ci­o­nar u RZUP-u je pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić.
Iz te NVO su na­ve­li da že­le skre­nu­ti pa­žnju Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma da RZUP na šte­tu gra­đa­na i pri­ro­de raz­vi­ja još je­dan, u ovom slu­ča­ju PPPN za Na­ci­o­nal­ni park Ska­dar­sko je­ze­ro. Jo­va­na Ja­nju­še­vić iz CZIP-a ka­za­la je da sma­tra­ju da se ra­dio o do­ku­men­tu upit­nog kva­li­te­ta i ni­voa struč­no­sti, kao što je to bio slu­čaj sa PPPN za obal­no pod­ruč­je.
– Pod­sje­ća­mo da je taj pro­stor­ni plan ka­pi­tu­li­rao u go­to­vo svim op­šti­na­ma na Pri­mor­ju, pre­tr­pio ve­ći broj struč­nih i la­ič­kih ko­men­ta­ra sa ni­voa lo­kal­ne upra­ve, udru­že­nja gra­đa­na i po­li­tič­kih par­ti­ja, kao ni­je­dan do­ku­ment ovog ti­pa u isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Upr­kos de­kla­ra­tiv­noj po­sve­će­no­sti mi­ni­star­stva da za­šti­ti Ul­cinj­sku so­la­nu, isti ob­ra­đi­vač ta­da je pred­vi­dio iz­grad­nju „eko-ri­zor­ta“ sa 1.500 kre­ve­ta po­zi­ci­o­ni­ra­nih na jed­nom od ba­ze­na, ko­ji su stu­di­jom za­šti­te pre­po­zna­ti kao za­štit­na zo­na II – pod­sje­ti­la je Ja­nju­še­vi­će­va.
Ona je do­da­la da isti ti ob­ra­đi­va­či da­nas „ko­ri­ste­ći usta­lje­nu prak­su ne­do­stat­ka struč­nih pod­lo­ga“, pri­stu­pa­ju iz­ra­di pla­na ko­ji, ka­ko je do­da­la, ima ve­ći ste­pen te­ži­ne sa aspek­ta za­šti­te pri­ro­de.
– Jer da­je osno­ve i pro­stor­na rje­še­nja is­klju­či­vo za NP, a sa njim i stro­ge re­zer­va­te pri­ro­de. Stra­hu­je­mo da ova­ko po­nu­đe­no rje­še­nje do­ku­men­ta, pa čak i u fa­zi pred­na­cr­ta, otva­ra vra­ta za iz­ra­du lo­ših stra­te­ških i pro­cje­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, ko­je ne­će bi­ti mo­gu­će ka­sni­je ar­gu­men­to­va­ti jer će se osla­nja­ti na po­dat­ke, od­no­sno iz­o­sta­nak istih u ovom do­ku­men­tu kao pla­nu vi­šeg re­da – upo­zo­ri­la je ona.
Ob­ja­šnja­va da je, sa or­ni­to­lo­škog aspek­ta, svr­ha pred­na­cr­ta pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za NPSJ da po­nu­di kva­li­ta­tiv­ne i kvan­ti­ta­tiv­ne in­for­ma­ci­je o or­ni­to­fa­u­ni Ska­dar­skog je­ze­ra, ka­ko bi pro­stor­no zna­li gdje i ko­je su naj­bit­ni­je vr­ste za za­šti­tu i ko­ja su nji­ho­va sta­ni­šta, a u ci­lju iz­bje­ga­va­nja kon­flik­ta sa bu­du­ćim in­fra­struk­tur­nim pro­jek­ti­ma.
– Na­ža­lost, ovaj do­ku­ment ne da­je te pro­cje­ne, a i one ko­je je štu­ro dao, ne­tač­ne su. Na­i­me, do­ku­ment, ko­jem bi tre­ba­lo pri­stu­pi­ti uz du­žnu pa­žnju zbog zna­ča­ja ko­ji Ska­dar­sko je­ze­ro ima za Evro­pu, sa­dr­ži sa­mo tri in­for­ma­ci­je – pro­cje­nu po­pu­la­ci­ja, sta­ni­šta i pri­jet­nje. Što se pro­cje­ne po­pu­la­ci­ja ti­če one su to­li­ko po­gre­šne da CZIP ni­je bio u mo­guć­no­sti da is­pra­vlja gre­ške u po­da­ci­ma na­ve­de­nim za go­to­vo po­lo­vi­nu vr­sta. Sta­ni­šta su po auto­ru ogra­ni­če­na na sve­ga dva ti­pa, što je gre­ška ko­ju ne sma­tra­mo ele­men­tar­nim ne­zna­njem auto­ra, već još go­re, non­ša­lant­no­šću ko­jom se pri­stu­pi­lo iz­ra­di do­ku­men­ta ovog ni­voa zna­ča­ja. Isto je i sa pri­jet­nja­ma ko­je su sa­mo kon­sta­to­va­ne – uka­za­la je Ja­nju­še­vi­će­va.
Da bi, ka­ko su ka­za­li u CZIP, sli­ko­vi­to ilu­stro­va­li ne­zna­nje auto­ra, na­ve­li su ne­ko­li­ko pri­mje­ra.
– Su­ri orao, ina­če pti­ca sti­je­na i li­ti­ca, pre­ma auto­ru se gni­je­zdi na je­ze­ru, do dva pa­ra. Dro­plju, iz­u­mr­lu u ovom di­je­lu Evro­pe, autor za­pa­ža na je­ze­ru i to do pet je­din­ki iako je ri­ječ o vr­sti su­vih ste­pa. Bi­je­la ka­nja, po­sled­nji put vi­đe­na 1997. go­di­ne u ka­njo­nu ri­je­ke Ci­jev­ne, pre­ma auto­ru bro­ji i do pet je­din­ki na je­ze­ru iako je vr­sta prak­tič­no iz­u­mr­la u ovom di­je­lu Evro­pe. Drozd ka­me­njar, ko­ji se ina­če gni­je­zdi iz­nad 1.500 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, pre­ma auto­ru se gni­je­zdi na je­ze­ru i to u ve­ćem bro­ju pa­ro­va, sko­ro ko­li­ko ih ima na ni­vou dr­ža­ve. Ov­dje autor po­mje­ra gra­ni­ce na­u­ke jer tvr­di da se drozd gni­je­zdi u vo­do­plav­nim šu­ma­ma i li­va­da­ma na nad­mor­skoj vi­si­ni oko šest do 10 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne. Pat­ka šilj­kan, pre­ma auto­ru, gni­je­zdi se na je­ze­ru, i to 60–80 je­din­ki, iako ne­ma po­tvr­đe­nog na­la­za za Cr­nu Go­ru – uka­za­la je Ja­nju­še­vi­će­va na ne­tač­ne po­dat­ke iz pred­na­cr­ta pla­na, ko­ji je ra­dio RZUP.
Ona je do­da­la da zbog ni­voa in­for­ma­ci­ja u do­ku­men­tu, ko­ji je pre­ma nje­noj ocje­ni mi­ste­ri­o­zno i ne­za­slu­že­no do­šao do ni­voa pred­na­cr­ta, CZIP pred­la­že da se po­vu­če iz pro­ce­du­re do iz­ra­de ade­kvat­nih po­la­znih osno­va ko­je bi da­le kva­li­tet­ne smjer­ni­ce za raz­voj i za­šti­tu ovog NP.
– Svi pro­pu­sti ko­je smo na­ve­li su­štin­ski uka­zu­ju sa­mo na jed­no – da autor ne že­li da pri­zna ni­vo svog (ne)zna­nja i ne že­li da u bit­ne struč­ne pro­ce­se (iz­bor me­to­do­lo­gi­je, od­re­đi­va­nje po­pu­la­cij­skih vri­jed­no­sti) uklju­či re­le­vant­ne eks­per­te. Na­po­mi­nje­mo da iz­bor me­to­do­lo­gi­je i pro­cje­na po­pu­la­ci­ja mo­gu da ima­ju i te ka­ko ve­li­ke im­pli­ka­ci­je ne sa­mo na na­u­ku (jer to ni­je pr­ven­stve­na na­mje­ra ni­ti svr­ha ovog do­ku­men­ta) već, pri­je sve­ga, na eva­lu­a­ci­ju zna­ča­ja Ska­dar­skog je­ze­ra za pti­ce, te sa­mim tim i na re­žim pro­stor­nog pla­ni­ra­nja tim je­din­stve­nim eko­si­ste­mom – po­ru­ču­ju iz CZIP-a.A.O.


Šte­tan uti­caj na bi­o­di­ver­zi­tet

Iz CZIP-a su ka­za­li da se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko pla­ni­ra­ti ko­ri­šće­nje pro­sto­ra ovog pod­ruč­ja od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, kad su od­re­đe­ne po­pu­la­ci­je vr­sta pti­ca bit­nih za za­šti­tu, po­gre­šno pro­ci­je­nje­ne i za fak­tor 1.000 ili vi­še.
– Zbog sve­ga go­re na­ve­de­nog, CZIP upo­zo­ra­va auto­ra, ob­ra­đi­va­ča ali i na­ru­či­o­ca po­sla, da­kle re­sor­no mi­ni­star­tvo, da ova­ko po­vr­šne, neo­zbilj­ne i is­klju­ču­ju­će ana­li­ze po­put one u po­gla­vlju ko­je se ba­vi „sta­njem or­ni­to­fa­u­ne“ i za ko­ju CZIP ima kre­di­bi­li­tet da je struč­no eva­lu­i­ra, mo­gu štet­no da uti­ču na pro­stor­no pla­ni­ra­nje, a sa­mim tim i na upra­vlja­nje jed­nim od naj­vred­ni­jih pod­ruč­ja bi­o­di­ver­zi­te­ta, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri već i u či­ta­vom re­gi­o­nu, pa i na glo­bal­nom ni­vou – upo­zo­ri­li su iz CZIP-a.