Gra­đan­ski ak­ti­vi­sta i biv­ša me­na­džer­ka ho­te­la „Ra­ma­da” Pa­tri­ci­ja Po­brić po­zva­na je na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u pod­go­rič­ki Cen­tar bez­bjed­no­sti jer je na svom fej­sbuk pro­fi­lu po­zi­va­la na smje­nu „dik­ta­to­ra“ i na pro­te­ste zbog ne­fer iz­bo­ra. Po­bri­će­va, ko­ja je ot­kri­la na­vod­ne zlo­u­po­tre­be So­ci­jal­de­mo­kra­ta, na či­jem če­lu se na­la­zi Ivan Bra­jo­vić, pri­li­kom jed­nog po­li­tič­kog sku­pa u ho­te­lu „Ra­ma­da”, tvr­di da joj je in­spek­tor ko­ji ju je sa­slu­ša­vao na­ja­vlji­vao mo­guć­nost da će bi­ti za­dr­ža­na i pri­ve­de­na, te da je ta­kav od­nos do­ži­vje­la kao po­ku­šaj pla­še­nja i ućut­ki­va­nja.
Ona je u iz­ja­vi za „Dan“ ka­za­la da je dan na­kon iz­bo­ra ob­ja­vi­la fej­sbuk sta­tus, re­vol­ti­ra­na od­lu­kom opo­zi­ci­je da se iz­bo­ri ipak odr­že, upr­kos na­vod­nom po­ku­ša­ju dr­žav­nog uda­ra.
– Teh­nič­ki po­sto­je uslo­vi i pro­pi­si šta se ra­di u toj si­tu­a­ci­ji – pro­gla­ša­va se van­red­na si­tu­a­ci­ja, za­tva­ra­ju se gra­ni­ce, bra­ni se par­la­ment. Upo­zna­ta sam sa ge­ne­ra­li­ja­ma jer sam pro­šla kroz to u Ame­ri­ci 11. sep­tem­bra. Me­đu­tim, mi na­sta­vlja­mo iz­bor­ni pro­ces kao da ni­šta ni­je bi­lo. Ja sam bi­la lju­ta, i već sam u po­ne­dje­ljak uju­tru po­če­la da zo­vem lju­de, par­ti­je, i on­da sam ih jav­no na Fej­sbu­ku pro­zva­la da ne pri­zna­ju iz­bo­re ko­ji su se de­si­li pod ta­kvim okol­no­sti­ma i pri­ti­sci­ma, sa to­li­ko mal­ver­za­ci­ja. De­set mi­nu­ta na­kon što sam to ob­ja­vi­la, zva­li su me iz tu­ži­la­štva. In­spek­tor, ko­ji se ni­je pred­sta­vio, tra­žio je da do­đem u Cen­tar bez­bjed­no­sti u 18 ča­so­va na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor zbog tog fej­sbuk sta­tu­sa, ko­ji se sma­tra opa­sno­šću i da ru­šim dr­žav­ni po­re­dak – po­ja­sni­la je Po­bri­će­va, ko­ja je do­da­la da ni­je do­bi­la ni­ka­kav pi­sa­ni po­ziv ni­ti bi­lo ko­ji do­ku­ment, osim ono­ga što joj je re­če­no u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru.
Na­po­mi­nje da je in­spek­to­ra sa ko­jim je raz­go­va­ra­la pi­ta­la ko­li­ko će tra­ja­ti raz­go­vor, jer je ku­ći sa dje­com, a da je on od­go­vo­rio oko sat vre­me­na.
– Dr­ža­li su me tri sa­ta, is­pi­ti­va­li o to­me, alu­di­ra­ju­ći da će me mo­žda pri­ve­sti i za­dr­ža­ti ta­mo. Ja sam re­kla da je to ne­pri­hva­tlji­vo, do­kle god ne do­bi­jem ne­ki do­ku­ment i na­log o pri­vo­đe­nju, i da že­lim da zo­vem advo­ka­ta jer sam do­šla svo­jom vo­ljom i bez ika­kvog pi­sa­nog do­ku­men­ta. Ni­je­sam htje­la da pot­pi­šem za­pi­snik o sa­slu­ša­nju. Ni­je­su mi re­kli svo­ja ime­na, ni­ti su htje­li da mi da­ju ko­pi­ju za­pi­sni­ka. Pi­ta­li su me sva­ka­kve stva­ri – šta za me­ne zna­či ri­ječ dik­ta­tor, za­što sma­tram da su iz­bo­ri ne­re­gu­lar­ni – is­ti­če Po­bri­će­va.
Ona is­ti­če da su je in­spek­to­ri pi­ta­li ko je pla­ća – da li Ame­ri­kan­ci, po­što ima nji­ho­vo dr­ža­vljan­stvo ili ne­ka po­li­tič­ka par­ti­ja.
– Re­kla da ni­je­sam član ni­jed­ne par­ti­je, da sam gra­đan­ski ak­ti­vi­sta, ne po­li­ti­čar... Ka­da sam ka­za­la da mo­ja dje­ca tre­ba da idu na tre­ning, in­spek­tor je re­kao „po­zdra­vi Osma­no­vi­ća, ne­ka ih on is­pra­ti ku­ći“, što me je izi­ri­ti­ra­lo. Oči­to da zna ko im je tre­ner, ku­da se kre­ću, ta­ko da sam nje­gov od­nos do­ži­vje­la kao vr­lo bez­o­bra­zan – upo­zo­ri­la je ona.
Po­bri­će­va sma­tra da ta­kvim od­no­som po­ku­ša­va­ju da je upla­še.
– Mi­slim da je ovo sve tak­ti­ka, pla­še na­rod da ne bi iz­la­zi­li na uli­ce, da se ne bi bu­ni­li, da se ovi iz­bo­ri pri­zna­ju ona­kvi ka­kvi je­su, pod okol­no­sti­ma pod ko­jim su re­a­li­zo­va­ni. Ne na­si­je­dam na to. Po­sli­je tog sa­slu­ša­nja ni­je bi­lo ni­ka­kvih po­zi­va. Ali ako sma­tra­ju – ne­ka po­dig­nu op­tu­žni­cu – do­da­la je Po­bri­će­va.
Po­bri­će­va is­ti­če da je in­spek­to­ri­ma uka­za­la na to ka­ko ni­je­su mo­gli ri­je­ši­ti kri­mi­nal u Ko­to­ru i slu­čaj „Ra­ma­da“ za če­ti­ri i po mje­se­ca, ali da su vr­lo br­zi po pitanju ne­kih dru­gih stva­ri.
Ona je na svom fej­sbuk pro­fi­lu po­zva­la na­rod na uli­ce.
– Šta je, opo­zi­ci­jo? Pri­zna­je­te iz­bo­re? Ni­je­ste hte­li boj­kot, ni­je­ste htje­li svi za­jed­no, zna­te šta se de­si­lo, i ka­ko. Ću­ti­te i daj­te le­gi­ti­mi­tet, pri­zna­je­te, i sad ne­će­te na uli­ce. Sve po­gre­šno. Sad od­go­vor­nost – ostav­ke ili uli­ca. Do­sta vi­še bor­be u bi­je­lim ru­ka­vi­ca­ma i iz­bje­ga­va­nje kon­fli­ka. Ni­šta ov­dje ni­je bi­lo ni fer ni slo­bod­no. Sa­mo ne­mi­ri mo­gu pro­mi­je­ni­ti stva­ri. Pri­sta­ni­te ma­ći dik­ta­to­ra ci­vi­li­zo­va­no. Ho­će­mo li sad ću­ta­ti i tr­pi­ti pre­sto­lo­na­sled­ni­ka? Sra­mo­ta. Haj­de­mo lju­di, pa i bez li­de­ra i par­ti­ja. Na uli­ce u se­dam ve­če­ras. Evo že­na vas po­zi­va, ne par­ti­ja. Svi – po­ru­či­la je Po­brić na svom fej­sbuk pro­fi­lu.
A.O.


In­spek­to­ri bez ime­na

Po­bri­će­va je uka­za­la da joj se in­spek­to­ri ni­je­su pred­sta­vi­li, te da ni sa­da ne zna ko ju je sa­slu­ša­vao. Na­vo­di da joj je iz Sa­vje­ta za gra­đan­sku kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je su­ge­ri­sa­no da je tre­ba­lo da tra­ži pi­sa­ni po­ziv u ko­jem su du­žni da pre­ci­zi­ra­ju raz­log po­zi­va­nja. Po­brić je ka­za­la da će se na bu­du­će „po­zi­ve“ po­li­ci­je, oda­zva­ti sa­mo uko­li­ko bu­du ima­li pi­sa­ni po­ziv.