Pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa ba­na­ka na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te u ju­lu je iz­no­si­la 6,85 od­sto i po­ra­sla je na mje­seč­nom ni­vou za 0,13 pro­cent­nih po­e­na, dok je na go­di­šnjem ni­vou za­bi­lje­žen pad od 1,97 pro­cent­nih po­e­na. Po­ra­sle su i ka­ma­te kod mi­kro­fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja, pa je pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa u ju­lu iz­no­si­la 25,50 od­sto, što je rast od 0,03 pro­cent­nih po­e­na na mje­seč­nom ni­vou, a u od­no­su na jul pro­šle go­di­ne efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa bi­lje­ži pad od 0,25 pro­cent­nih po­e­na.
Pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na no­mi­nal­na ka­mat­na sto­pa ba­na­ka na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te u ju­lu je iz­no­si­la 6,13 od­sto, što je rast na mje­seč­nom ni­vou od 0,17 pro­cent­nih po­e­na, a na go­di­šnjem ni­vou ma­nja je za 1,47 pro­cent­nih po­e­na. Kod MFI je pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na no­mi­nal­na ka­mat­na sto­pa iz­no­si­la 21,15 od­sto i sma­nje­na je na mje­seč­nom ni­vou za 0,05 pro­cent­nih po­e­na, dok je u od­no­su na jul pro­šle go­di­ne ni­ža za 0,43 pro­cent­na po­e­na.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­zao je da je oči­gled­no da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji glad za svje­žim nov­cem, što gra­đa­ni rje­ša­va­ju po­di­za­njem kre­di­ta.
– Ra­di se o na­šoj sta­roj bo­le­sti, kad ne pi­ta­mo ko­li­ko ko­šta, ne­go cilj oprav­da­va sred­stvo, a gra­đa­ni­ma tre­ba­ju no­vi kre­di­ti, ka­ko bi mo­gli da ži­ve, od­no­sno ka­ko bi uz po­moć kre­di­ta uspje­li da pre­va­zi­đu fi­nan­sij­ske pro­ble­me, ne pi­ta­ju­ći ko­li­ke su ka­ma­te. Ka­mat­ne sto­pe su oči­gled­no vi­so­ke, da ne ka­žem pre­vi­so­ke, a to je re­zul­tat si­tu­a­ci­je u ko­joj obi­čan gra­đa­nin od svo­jih re­dov­nih pri­ho­da ne mo­že da pre­ži­vi i po­ku­ša­va da svo­je pro­ble­me rje­ša­va kre­di­ti­ma. Ta­ko­đe, či­nje­ni­ca da mi­kro­fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je i da­lje op­sta­ju, bez ob­zi­ra na enorm­no vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe, sa­mo go­vo­ri da je situ­a­ci­ja, što se ti­če bu­dže­ta pro­sječ­nog gra­đa­ni­na, te­ška, da ne ka­žem alar­mant­na i da su gra­đa­ni pri­nu­đe­ni da tr­pi to­li­ke ka­ma­te – re­kao je Le­kić.
On sma­tra da je pri­vred­ni sek­tor i da­lje u si­tu­a­ci­ji da po­di­že ne­po­volj­ne kre­di­te i da je naj­go­re od sve­ga to što se kre­di­ti tro­še za ser­vi­si­ra­nje po­tro­šnje i vra­ća­nje sta­rih du­go­va.
– Ra­di se o si­tu­a­ci­ji ko­ja je ak­tu­el­na uop­šte u dr­ža­vi, a ko­ja se pre­sli­ka­la i na sa­me gra­đa­ne – ka­zao je Le­kić.
On je pod­sje­tio da u Cr­noj Go­ri po­slu­je ve­li­ki broj ba­na­ka, a pri­sut­ne su i MFI, ali, iako se ra­di o ve­li­koj kon­ku­ren­ci­ji u ban­kar­skom sek­to­ru, oči­gled­no je da ban­ke do­bro sa­ra­đu­ju me­đu­sob­no, od­no­sno kre­i­ra­ju slič­ne ban­kar­ske pro­iz­vo­de i po­nu­du.
– Go­to­vo ni­jed­na ban­ka se ni­je uga­si­la, već i da­lje do­bro po­slu­ju. Či­nje­ni­ca je da ban­ke ko­je po­slu­ju na do­ma­ćem tr­ži­štu ima­ju da­le­ko ve­će ka­ma­te u od­no­su na ban­ke ko­je po­slu­ju u dru­gim ze­mlja­ma Evro­pe, ali tr­ži­šte pod­no­si da se pla­ća­ju vi­so­ke ka­ma­te. Ta­ko­đe, i dr­ža­va se za­du­žu­je po ve­o­ma vi­so­kim ka­mat­nim sto­pa­ma – re­kao je Le­kić.
On je do­dao da je iz­nos ne­na­pla­ti­vih du­go­va vi­sok, kao i oba­ve­ze ko­je ima dr­ža­va.
Osnov­ni raz­log za vi­še ka­ma­te u od­no­su na ze­mlje EU je vi­ša pre­mi­ja ri­zi­ka ze­mlje, od­no­sno kre­dit­ni rej­ting dr­ža­ve, kao i op­šti ma­kro­e­k­on­mski uslo­vi.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Ana Ni­ves Ra­do­vić ka­za­la je da je po­ve­ća­nje ka­mat­nih sto­pa po­ja­va ko­ja usli­je­di na­kon što na fi­nan­sij­skom tr­ži­štu do­đe do sta­bi­li­za­ci­je, od­no­sno okol­no­sti u ko­jem fi­nan­sij­ski sek­tor vi­še ni­je pri­mo­ran da po­seb­nim uslo­vi­ma pri­vla­či ko­ri­sni­ke kre­di­ta da se za­du­žu­ju ka­ko bi pri­vred­na ak­tiv­nost bi­la pod­stak­nu­ta.
– Bu­du­ći da je u po­je­di­nim sek­to­ri­ma do­šlo do ra­sta pri­vred­ne ak­tiv­no­sti, re­ak­ci­ja kre­dit­nih in­sti­tu­ci­ja bi­la je ta­kva da su se po­sle­di­ce od­lu­ka ba­na­ka i fi­nan­sij­skih ku­ća pre­li­le i na one su­bjek­te či­ja pla­te­žna moć ni­je po­ve­ća­na. Ri­ječ je o gra­đa­ni­ma, za ko­je su kre­di­ti po­sta­li ma­nje po­volj­ni, s ob­zi­rom da je nji­ho­va pla­te­žna moć osta­la ne­pro­mi­je­nje­na. Ovi pa­ra­me­tri ne­sum­nji­vo upu­ću­ju na mo­guć­nost da u na­red­nom pe­ri­o­du ipak oče­ku­je­mo sni­ža­va­nje ka­mat­nih sto­pa ili stag­na­ci­ju, bu­du­ći da na ovaj na­čin su­bjek­ti u pri­vred­nom sek­to­ru, na­ro­či­to u ma­lom bi­zni­su, ra­di­je bi­ra­ju da se ne za­du­žu­ju pod ma­nje po­volj­nim uslo­vi­ma, ne­go da šte­de, što stva­ra efe­kat za­ča­ra­nog kru­ga u ko­jem ne po­sto­je uslo­vi za rast, a ban­ke se do­dat­no šti­te od ri­zi­ka – ka­za­la je ona.J.V.


Pro­sječ­na ka­ma­ta na ukup­ne kre­di­te 7,15 od­sto

Pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na no­mi­nal­na ka­mat­na sto­pa ba­na­ka na ukup­no odo­bre­ne kre­di­te u ju­lu je iz­no­si­la 7,15 od­sto i sma­nje­na je na mje­seč­nom ni­vou za 0,08 pro­cent­nih po­e­na, od­no­sno za 0,95 pro­cent­nih po­e­na na go­di­šnjem ni­vou.
Pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na no­mi­nal­na ka­mat­na sto­pa MFI na ukup­no odo­bre­ne kre­di­te u ju­lu je iz­no­si­la 20,76 od­sto i ni­ža je u od­no­su na pret­ho­di mje­sec za 0,01 pro­cent­nih po­e­na, a u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne sma­nje­na je za 0,22 pro­cent­na po­e­na.