Mla­di gra­fi­čar Alek­sa To­mo­vić iako je iz­la­gao na ne­ko­li­ko ko­lek­tiv­nih po­stav­ki, sa­mo­stal­no nam se pr­vi put pred­sta­vlja ak­tu­el­nom iz­lo­žbom u pod­go­rič­kom ka­feu ,,Bluz bar”. Iza­brao je ovaj ka­fe za svo­je va­tre­no kr­šte­nje, što se ti­če do­ma­će sce­ne (jer je već sa­mo­stal­no iz­la­gao u Švaj­car­skoj) jer, ob­ja­šnja­va on, ri­ječ je o za­ni­mlji­vom i kre­a­tiv­nom pro­sto­ru u kom bi mo­gao da pro­ve­de jed­no po­pod­ne sa blo­kom za cr­ta­nje i ra­znim bo­ja­ma.
-Ovo mje­sto mi da­je ve­o­ma kre­a­tiv­ne ide­je za rad. Vi­dim ovo kao pr­vi ko­rak, po­če­tak svog an­ga­žo­va­nja u Cr­noj Go­ri i Pod­go­ri­ci i pred­sta­vlja­nje svo­jih umjet­nič­kih dje­la. Ovo mje­sto sa­mo po se­bi pred­sta­vlja je­dan umjet­nič­ki per­for­mans, mno­gi ostva­re­ni umjet­ni­ci su iz­la­ga­li u ,,Bluz ba­ru”. Ovo je li­jep po­če­tak i do­da­tak mo­joj ša­re­noj bi­o­gra­fi­ji - ka­že on.
Na pod­sje­ća­nje da ,,Bluz bar” po­ho­de po­zna­ta ime­na na­še li­kov­ne sce­ne, is­ti­če da se ne pla­ši kri­ti­ke. Sva­ka vr­sta kri­ti­ke je do­bro­do­šla i pod­jed­na­ko će pod­sti­caj­no uti­ca­ti na nje­go­vo stva­ra­la­štvo ka­ko po­zi­tiv­na ta­ko i ne­ga­tiv­na kri­ti­ka, ka­že on za ,,Dan”.
To­mo­vić je svo­ju pr­vu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu imao ni vi­še ni ma­nje ne­go u Švaj­car­skoj. Ne kri­je ovaj mla­di umjet­nik uti­ske odu­še­vlje­nja ko­je je ta­mo ste­kao.
-Is­ku­stvo ko­je sam do­ži­vio u Švaj­car­skoj je odu­še­vlja­va­ju­će. Ne­vje­ro­vat­no je ko­li­ko Švaj­car­ci vo­le umjet­nost, i ko­li­ko je ci­je­ne. Švaj­car­ska je ve­o­ma ure­đe­na ze­mlja po sva­kom pi­ta­nju pa čak i u toj obla­sti. Upo­re­di­ti ono što se do­ga­đa kod nas i njih ve­o­ma je te­ško, to je sve ve­o­ma raz­li­či­to, bar po­sma­tra­ju­ći iz­lo­žbe na­ših umjet­ni­ka i na­šu or­ga­ni­za­ci­ju. Pu­bli­ka ko­ja je do­la­zi­la na mo­ju iz­lo­žbu je iz­la­zi­la sreć­na i pu­na ne­kih če­sti­ca ra­do­sti. Upra­vo po­sma­trač (kon­zu­ment umjet­no­sti) je taj ko­ji je od ve­li­ke va­žno­sti za sve, kao sto je re­kao Iv Klajn: ,,Po­sma­tra­či su kao sun­đe­ri, i oni upi­ja­ju sva­ki seg­ment va­šeg dje­la”. Za­do­vo­lji­ti pu­bil­ku svo­jim dje­li­ma je ve­li­ka stvar.
Mo­že se re­ći da ovaj umjet­nik ide do­ne­kle raz­li­či­tim, ili su­prot­nim, pu­tem od svo­jih ko­le­ga. Pr­vo, pr­vu iz­lo­žbu imao je u ino­stran­stvu, a dru­gu, pred do­ma­ćom pu­bli­kom u jed­nom ne­for­mal­nom pro­sto­ru, bez zva­nič­nog otva­ra­nja.
-Ve­o­ma je bit­no da se sva­ki mla­di i bu­du­ći umjet­nik an­ga­žu­je po­vo­dom svog stva­ra­la­štva, to­li­ko je ga­le­ri­ja u svi­je­tu, to­li­ko kon­kur­sa u ze­mlji i van nje, da mo­ra­ju po­sta­ti na­me­tlji­vi jer je to je­di­ni na­čin da us­pi­ju. Na­dam se da ću us­pje­ti u to­me, jer sam ve­o­ma am­bi­ci­o­zna oso­ba. Da­kle, mla­di bu­du­ći umjet­ni­ci ne ko­ri­sti­te in­ter­net sa­mo u svr­hu dru­štve­nih mre­ža, po­sto­ji ne­što i vi­še od to­ga, ne­što mno­go moć­ni­je od to­ga, za­u­zmi­te se i gu­glaj­te, teh­no­lo­gi­ja je na­pre­do­va­la, is­ko­ri­sti­te je na pra­vi na­čin – po­ru­ču­je To­mo­vić.
A, da se on pri­dr­ža­va ovih svo­jih sa­vje­ta ga­rant je nje­go­va iz­u­zet­na veb stra­ni­ca http://alek­sa­to­mo­vic80.wix­si­te.com/alek­sa­won­der­lan­dart, na ko­joj po­sje­ti­lac mo­že po­gle­da­ti nje­go­ve ra­do­ve i upo­zna­ti se sa nje­go­vim ra­dom.
Ta­ko­đe, Alek­sa Ra­do­vić se ra­do oda­zi­va na po­zi­ve da uče­stvu­je u li­kov­nim ko­lo­ni­ja­ma i ko­lek­tiv­nim iz­lo­žba­ma. Ob­ja­snio nam je na ko­ji na­čin ta ko­lek­tiv­na at­mos­fe­ra ko­ju pra­ve umjet­ni­ci raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja uti­če na nje­ga i nje­go­vo stva­ra­nje.
-Li­kov­ne ko­lo­ni­je su za me­ne za­ni­mlji­vi do­ga­đa­ji, dru­že­nje sa ko­le­ga­ma je in­spi­ra­tiv­no, za­bav­no i ko­ri­sno. Do­sta smjer­ni­ca sam do­bio od raz­li­či­tih umjet­ni­ka sa raz­li­či­tih stra­na svi­je­ta. Svi smo raz­li­či­ti, ne­ma slič­no­sti ili istih umjet­ni­ka na li­kov­nim ko­lo­ni­ja­ma, ta­ko da je ko­ri­sno vi­dje­ti šta dru­gi umjet­ni­ci ra­de, šta stva­ra­ju na li­kov­nim ko­lo­ni­ja­ma. Sva­ko je uni­kat.
Ima Alek­sa po­se­ban po­gled i na sve če­šće ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je nje­gu­ju ulič­nu i ne­for­mal­nu art sce­nu, iako po­sje­du­je aka­dem­sko obra­zo­va­nje. Ka­že da upra­vo ta no­va umjet­nič­ka do­ga­đa­nja nu­de mla­dom stva­ra­o­cu mje­sto za do­ka­zi­va­nje. Za­to smo nje­go­ve ra­do­ve ne­dav­no ima­li pri­li­ku da vi­di­mo na PAF-u u Pod­go­ri­ci.
-Upra­vo su ova­kvi do­ga­đa­ji ne­što gdje se umjet­nik mo­že do­ka­za­ti i po­ka­za­ti ono či­me se ba­vi. PAF fe­sti­val je bio na otvo­re­nom, ta­ko da je sva­ki slu­čaj­ni pro­la­znik mo­gao da za­sta­ne i po­gle­da šta je iz­lo­že­no, a uvi­jek se mo­že de­si­ti da pro­đe ne­ko ko će da se za­in­te­re­su­je, da ku­pi rad ili da mu po­nu­di mo­guć­nost iz­la­ga­nja svo­jih umjet­ni­na. Mo­je is­ku­stvo je od­lič­no i na­dam se da ću uče­stvo­va­ti i sle­de­će go­di­ne. Pred­la­žem svi­ma da is­ku­ša­ju mo­guć­no­sti ovog fe­sti­va­la.
To­mo­vić je, da­kle, za kra­tak ži­vot­ni i umjet­nič­ki put pre­ša­o ­dug put. Iz rod­nih Be­ra­na do­šao je u Pod­go­ri­cu, gdje je di­plo­mi­rao na Fa­kul­te­tu vi­zu­el­nih umjet­no­sti gra­fič­ki di­zajn, gdje je i spe­ci­ja­li­zi­rao vi­zu­el­nu kul­tu­ru. Tre­nut­no je na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma na FLU na Ce­ti­nju.
S.Ć.