Na­stu­pom zvi­je­zde fla­men­ko gi­ta­re Amir El Ha­da­da i pje­va­ča Ho­ze Sa­li­na­sa, u Nik­šić­kom po­zo­ri­štu, za­vr­šen je 11. Me­đu­na­rod­ni Nik­šić gi­tar fe­sti­val. Po­sje­ti­o­ci po­sljed­njeg kon­cer­ta su mo­gli da uži­va­ju u fla­men­ko gi­ta­ri i gla­su Sa­li­na­sa, fla­men­ko pje­va­ča no­ve ge­ne­ra­ci­je iz Ma­dri­da.
Gi­ta­ri­sta Amir El Ha­dad bio je odu­še­vljen pri­je­mom nik­šić­ke pu­bli­ke.
- Zna­te, mu­zi­ka go­vo­ri glo­bal­nim je­zi­kom, ona nas spa­ja, ma gdje ži­vje­li i ma oda­kle do­la­zi­li. Ka­da se osvr­nem una­zad, ko­ju go­di­nu i vi­še, sre­ćan sam što je fla­men­ko ve­o­ma ci­je­njen. To ka­žem jer je bi­lo vre­me­na ka­da se ova mu­zi­ka ni­je mo­gli ču­ti ni na špan­skom ra­di­ju, a ka­mo­li ne­gdje dru­go. Da­nas je već ne­ka dru­ga pri­ča. Svi­ra­mo u naj­pre­sti­žni­jim mu­zič­kim dvo­ra­na­ma na svi­je­tu. To sma­tram pri­vi­le­gi­jom – ob­ja­snio je Ha­dad.
Fla­men­ko je za nje­ga i lju­bav i in­spi­ra­ci­ja. Vo­li da svi­ra sa mu­zi­ča­ri­ma ko­ji ima­ju no­vu, druk­či­ju per­spek­ti­vu mu­zi­ke, po­put Sa­li­na­sa.
- Ta­ko in­spi­ri­še­mo jed­ni dru­ge. Jed­no­stav­no re­če­no, fla­men­ko ima što dru­ge vr­ste mu­zi­ke ne­ma­ju. Vo­lim do­bru mu­zi­ku, bez ob­zi­ra na to da li je ri­ječ o po­pu, kla­si­ci ili ne­koj dru­goj vr­sti. Ali fla­men­ko, s ko­jim sam od­ra­stao, ima ne­što po­seb­no u se­bi. Fla­men­ko je mo­ja mu­zi­ka i mo­ja lju­bav. Mi­slim da lju­di to osje­te kad je ču­ju – ob­ja­snio je on.
Na­gla­ša­va da do­bra mu­zi­ka, bez ob­zi­ra na sve, mo­ra pre­ži­vje­ti. I za­to po­ru­ču­je umjet­ni­ci­ma da svi­ra­ju, ra­de i na­đu vla­sti­ti na­čin iz­ra­ža­va­nja. „Tru­di­te se bi­ti ono što je­ste, bu­di­te svo­ji”, po­ru­čio je Ha­dad.
Ha­dad je na­stu­pao ši­rom svi­je­ta, u dvo­ra­na­ma Ro­jal Fe­sti­val hol, Bar­bi­kan Cen­tru, Al­bert Ha­lu u Lon­do­nu, u Nju­jor­ku, Los An­đe­le­su, u Te­a­tro Be­li­ni u Pa­ler­mu, u Bar­se­lo­ni. Bio je no­mi­no­van i za Gre­mi na­gra­du 2004. go­di­ne. Na­stu­pao je na broj­nim fe­sti­va­li­ma, uklju­ču­ju­ći Fe­sti­val de la gu­i­tar­ra de Cordoba, Mi­dea fe­sti­val na Te­ne­ri­fi­ma, fe­sti­va­lu u Mur­si­ja „Tres Cul­tu­ras”... Go­di­ne 1999. osvo­jio je pr­vu na­gra­du za svoj ori­gi­nal­nu kom­po­zi­ci­ju na Na­ci­o­nal­nom tak­mi­če­nju za špan­ski ple­sa i fla­men­ko.
Ho­ze Sa­li­nas ro­đen je u Al­me­ri­ji u po­ro­di­ci fla­men­ko mu­zi­ča­ra. Re­a­li­zo­vao je tur­ne­je u Ja­pa­nu, SAD, Ju­žnoj Afri­ci, Ka­na­di, Euro­pi, In­di­ji. Sa­ra­đi­vao je sa umjet­ni­ci­ma kao što su Taya El tor­ta, Mi­ri­am Men­dez, Sal­va del Re­al, Sil­via Ma­rin. Upra­vo je iz­dao svoj pr­vi al­bum „Land of Light” .
Or­ga­ni­za­to­ri fe­sti­va­la su Mu­zič­ki cen­tar Cr­ne Go­re i JU Nik­šić­ko po­zo­ri­šte.
L.N.


Ste­fa­nov­ski ipak u Nik­ši­ću

Iz­vr­šni di­rek­tor fe­sti­va­la Go­ran Pe­ri­šić je na­gla­sio da su u pi­ta­nju dvo­ji­ca umjet­ni­ka sa za­seb­nim ka­ri­je­ra­ma, ko­ji su na­kon jed­nog na­stu­pa pri­je dvi­je go­di­ne od­lu­či­li da for­mi­ra­ju duo.
- Pri­je se­dam go­di­na, ta­ko­đe, u sklo­pu ovog fe­sti­va­la ima­li smo kon­cert tra­di­ci­o­nal­ne fla­men­ko mu­zi­ke ko­ji je na­i­šao na odo­bra­va­nje pu­bli­ke, ta­ko da smo se ove go­di­ne od­lu­či­li za ovaj ko­rak. I ono što sa si­gur­no­šću mo­gu da ka­žem, ni­je­smo po­gri­je­ši­li - ka­zao je Pe­ri­šić.
Pe­ri­šić is­ti­če da je raz­dva­ja­nje re­vi­jal­nog od tak­mi­čar­skog di­je­la pri­je dvi­je go­di­ne bi­lo pra­vi po­tez, jer od jed­nog ve­li­kog fe­sti­va­la na­pra­vlje­na su dva. Tak­mi­čar­ski seg­ment Me­đu­na­rod­nog gi­tar fe­sti­va­la bi­će, na­ja­vio je on, odr­žan u ma­ju.
Pe­ri­šić je na­ja­vio i da će na­stup Vlat­ka Ste­fa­nov­skog, ko­ji je tre­bao da na­stu­pi 10. ok­to­bra sa Te­o­do­si­jem Spa­so­vim ipak bi­ti odr­žan, a ter­min će bi­ti po­znat za dvi­je ne­dje­lje.