Po­slo­dav­ci du­gu­ju rad­ni­ci­ma 80 mi­li­o­na eura po osno­vu ne­is­pla­će­nih ne­to za­ra­da. To­li­ki dug na­stao je u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, po­ka­zu­ju po­da­ci is­tra­ži­va­nja u ko­je je „Dan” imao uvid. Iznos od 80 miliona je jednak iznosu od 160 hiljada prosječnih zarada u zemlji.
Pred­stav­ni­ci sin­di­kal­nih or­ga­ni­za­ci­ja ocje­nju­ju da je taj po­da­tak alar­man­tan i da svje­do­či ko­li­ko se rad­nič­ka kla­sa u dr­ža­vi ne po­štu­je, de­gra­di­ra, te ko­li­ko su rad­ni­ci obes­pra­vlje­ni, jer sa­ma či­nje­ni­ca da ne­ko mo­že da ra­di mje­se­ci­ma ili go­di­na­ma bez pla­te, tvr­de oni, pod­sje­ća na ro­bo­vla­snič­ko dru­štvo.
Za­ra­de se, iz­me­đu osta­lih, du­gu­ju rad­ni­ci­ma Mel­go­ni­je Pri­mor­ka, fa­bri­ke „Ra­do­je Da­kić”, za­tim Bje­la­si­ce Ra­da, ko­la­šin­ske fa­bri­ke vo­de Li­po­vo, fa­bri­ke vo­de Gor­ska iz Bu­ko­vi­ce, biv­šim za­po­sle­ni­ma gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća Go­ri­ca u ste­ča­ju du­gu­je se čak sto pla­ta, ali i mno­gim dru­gim rad­ni­ci­ma, ka­ko pri­vat­nih, ta­ko i dr­žav­nih pred­u­ze­ća.
Iako je ve­ći­na tih rad­ni­ka sa po­slo­dav­cem za­vr­ši­la na su­du, ni­je se mno­go šta pro­mi­je­ni­lo.
Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka Sin­di­ka­ta du­van­ske, pre­hram­be­ne i po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje Velj­ka Ba­o­ši­ća, rad­ni­ci ni­ka­da ni­je­su bi­li u go­roj po­zi­ci­ji.
– Ako rad­ni­ci ne mo­gu da do­đu do za­ra­da, on­da ne znam ka­kva je to po­ru­ka ko­ja se ša­lje na­šim po­tom­ci­ma. Da­kle, do­šlo je do to­ga da za­po­sle­ni na kra­ju mje­se­ca tre­ba da ga­ta­ju da li će im po­slo­da­vac uop­šte is­pla­titi za­ra­du za taj mje­sec. Ono što još vi­še za­bri­nja­va je­ste či­nje­ni­ca da se rad­ni­ci ne­ma­ju ko­me obra­ti­ti za po­moć, od­no­sno da in­sti­tu­ci­je mno­go vi­še šti­te po­slo­dav­ce, a rad­ni­ci su pri­mo­ra­ni da na uli­ci tra­že svo­ja pra­va. Kod nas po­slo­da­vac ni­ka­da i ni u kom slu­ča­ju ne sno­si ni­ka­kvu od­go­vor­nost – re­kao je Ba­o­šić.
On je ka­zao da ni pro­te­sti­ma po­je­di­ni rad­ni­ci ne mo­gu da skre­nu pa­žnju na ve­li­ke pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju.
– Obič­no se na pro­te­sti­ma sve i za­vr­ša­va. Ni­ko ne na­đe za shod­no ni da po­pri­ča sa rad­ni­ci­ma ka­ko bi se na­šao ne­ki mo­del da im se is­pla­ti ono što im se du­gu­je. Ta­kav slu­čaj je i sa je­di­nom fa­bri­kom za kon­zer­vi­ra­nje i pro­i­zvod­nju ri­be u dr­ža­vi, ču­ve­nim Ri­bar­stvom iz Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća. Rad­ni­ci­ma du­gu­ju osam za­ra­da, rad­ni staž im ni­je po­ve­zan. Ne­ma in­sti­tu­ci­je ko­joj se ni­je­su pi­sa­nim pu­tem obra­ti­li, čak je i skup­štin­ski od­bor do­nio za­ključ­ke da im se is­pla­te za­ra­de i po­ve­že rad­ni staž i to pri­je go­di­nu i po i opet se ni­šta ni­je ura­di­lo po tom pi­ta­nju. Oni su sa­mo jed­ni od mno­gih pri­mje­ra rad­ni­ka ko­ji ne mo­gu da do­bi­ju ono što su za­ra­di­li – pod­sje­ća Ba­o­šić.
Pre­ma ri­je­či­ma li­de­ra Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ka Vu­či­ni­ća, ne iz­ne­na­đu­je po­da­tak da se rad­ni­ci­ma du­gu­ju de­se­ti­ne mi­li­o­na i to sa­mo za za­ra­de.
– Sta­nje u Cr­noj Go­ri je ta­kvo da je i pla­ta, i to ona mi­ni­mal­na, po­sta­la luk­zus. Po­slo­dav­ci­ma je do­zvo­lje­no da se po­na­ša­ju ba­ha­to, da se od­no­se pre­ma rad­ni­ci­ma kao pre­ma ro­bo­vi­ma, da im ne da­ju pla­tu na vri­je­me, da ih ot­pu­šta­ju kad im se pro­htje, da ne po­štu­ju za­ko­ne ove ze­mlje. Sve što je na šte­tu rad­ni­ka mo­gu­će je – re­kao je Vu­či­nić.
B.Ma.


Žr­tve pri­va­ti­za­ci­ja

Vu­či­nić je ka­zao da su rad­ni­ci žr­tve pljač­ka­ških pri­va­ti­za­ci­ja.
– Upra­vo su mi­li­on­ska du­go­va­nja pre­ma rad­ni­ci­ma re­zul­tat štet­nih pri­va­ti­za­ci­ja od ko­jih su taj­ku­ni pu­ni­li dže­po­ve na ra­čun rad­nič­ke kla­se. Si­gu­ran sam da ni­gdje rad­nič­ka kla­sa ni­je pro­šla kao kod nas – za­klju­čio je Vu­či­nić.