Sli­ke Li­di­je Nik­če­vić mo­gu se na­red­nih de­se­tak da­na po­gle­da­ti u Per­ja­nič­kom do­mu na Kru­šev­cu, ga­le­ri­ji Cen­tra sa­vre­me­ne umjet­no­sti Cr­ne Go­re. Mla­da sli­kar­ka pred­sta­vi­la se po­stav­kom 20-ak ra­do­va, uglav­nom ra­đe­nih akri­li­kom na plat­nu, a ko­je je ob­je­di­ni­la pod na­zi­vom „Este­ti­ka ur­ba­nog am­bi­jen­ta”. Po­stav­ku po­red ovih či­ne i sli­ke ra­đe­ne teh­ni­kom akva­re­la i ko­la­ža. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Na­ta­ša Nik­če­vić, is­ti­če da se gle­da­ju­ći ra­do­ve ove sli­kar­ke, či­ni kao da se ona ru­ko­vo­di po­e­ti­kom Lo­ra­na He­đi­ja. Od­no­sno, da je na nje­nim ra­do­vi­ma vi­dlji­va „em­pa­ti­ja i po­e­tič­ka osje­tlji­vost za od­go­va­ra­ju­će fra­gil­ne an­tro­po­lo­ške kon­ste­la­ci­je”.
- Li­di­ja Nik­če­vić, u ci­klu­su „Este­ti­ka ur­ba­nog am­bi­jen­ta”, ima tu em­pa­ti­ju, pri­bli­ža­va­nje ma­lim re­al­no­sti­ma, u kon­tek­stu o ko­me go­vo­ri He­đi. Pro­stor, od­no­sno ur­ba­na ar­hi­tek­tu­ra či­ni osnov­ni kod nje­nih sli­ka. Ta ar­hi­tek­tu­ra ob­u­hva­ta i cen­tar i pe­ri­fe­ri­ju, pa su sli­ke po­red na­pu­šte­ne tra­fi­ke, auto­bu­ske sta­ni­ce, ne­ke ogrom­ne zgra­de ko­je pro­pu­šta­ju po­ne­gdje svje­tlost. Nji­ho­va at­mos­fe­ra slič­na je onoj na sli­ka­ma Edvar­da Ho­pe­ra, jer otu­đe­nost je nji­ho­va ve­li­ka te­ma – ka­že Na­ta­ša Nik­če­vić. Isto­ri­ča­r­ka po­seb­no na­gla­ša­va da mla­da umjet­ni­ca u vre­me­nu si­mu­la­kru­ma i si­mu­la­ci­je, svo­jim ra­do­vi­ma pre­i­spi­tu­je jed­no od te­melj­nih pi­ta­nja sa­vre­me­ne umjet­no­sti – što je sli­ka da­nas? Ka­ko ka­že sli­kar­ka ovom iz­lo­žbom htje­la je da ob­je­di­ni svo­ja do­sa­da­šnja stva­ra­lač­ka is­tra­ži­va­nja. A, cilj joj je da se li­kov­no­šću, este­ti­kom ba­vi is­tra­žu­ju­ći ur­ba­ne mo­ti­ve, a na što uka­zu­ju i ne­ki na­zi­vi nje­nih sli­ka kao što su „Kon­trast”, „Svje­tlost”, „Kom­po­zi­ci­ja”.
- Pri­mar­ni cilj mog sli­kar­stva je da pri­ka­žem osnov­ne li­kov­ne ele­men­te i da se ba­vim li­kov­no­šću – ka­že Li­di­ja Nik­če­vić. Za­to, do­da­je sli­kar­ka, ona se ba­vi pro­sto­rom, ali ne na ilu­zi­o­ni­stič­ki na­čin, ka­ko je to či­nje­no kroz isto­ri­ju.
- Kod me­ne je pro­stor je­dan no­vi pro­stor sli­ke, ko­ji po­ku­ša­vam da gra­dim sli­ka­ju­ći ur­ba­ne ele­men­te, a ko­ji kon­stru­i­šu no­vi ele­ment ko­ji funk­ci­o­ni­še sam za se­be, odvo­je­no od re­al­nog svi­je­ta, iako su nje­go­vi di­je­lo­vi pre­u­ze­ti iz re­al­no­sti – do­da­je sli­kar­ka. Fi­gu­re na nje­nim sli­ka­ma su „kla­sič­ne” - pre­po­zna­tlji­ve.
- Pri­su­stvo fi­gu­re me­ni slu­ži ka­ko bih na­gla­si­la kon­trast iz­me­đu mo­ti­va. Kao što po­sto­je kom­ple­men­tar­ne bo­je, usu­đu­jem se da ka­rak­ter kom­ple­men­tar­no­sti pri­pi­šem mo­ti­vu. Jer, sve te ljud­ske fi­gu­re do­bi­ja­ju sna­gu u kon­tra­stu sa svim tim stro­gim ge­o­me­trij­skim for­ma­ma, pa se ta­ko po­ja­ča­va kon­trast, na­boj, su­prot­nost dva mo­ti­va – čo­vje­ka i gra­da – ka­že Li­di­ja Nik­če­vić. Ka­da su nje­ne sli­ke u pi­ta­nju, do­da­je ona, ne­pra­ved­no se u pr­vi plan is­ti­če na­ra­tiv­ni mo­me­nat. Is­ti­če da je naj­vi­še za­ni­ma li­kov­nost. Ipak, nje­ne sli­ke odi­šu po­seb­nom at­mos­fe­rom.
- Je­ste, bit­no mi je da pred­sta­vim am­bi­jent, at­mos­fe­ru ko­ja iza­zi­va ne­ko osje­ća­nje, ot­kri­va­nje ne­ke pa­to­lo­gi­je gra­da, gdje je po­je­di­nac do­dat, ma­nje va­žan mo­tiv, ko­jeg je pro­gu­ta­la ta ogrom­na ar­hit­ke­tu­ra, i ko­ji gu­bi svo­ju in­di­vi­du­al­nost i za­pa­da u eg­zi­sten­ci­jal­nu kri­zu – do­da­je Li­di­ja Nik­če­vić.
Ž.J.


Usko­ro ma­gi­star

Li­di­ja Nik­če­vić je ro­đe­na 1992. go­di­ne u Nik­ši­ću. Osnov­ni i post­di­plom­ski-spe­ci­ja­li­stič­kim stu­di­ja­ma sli­kar­stva na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti na Ce­ti­nju za­vr­ši­la je 2015. go­di­ne u kla­si pro­fe­so­ra Bra­ni­sla­va Ba­na Se­ku­li­ća. Tre­nut­no je na dvo­go­di­šnjim ma­gi­star­skim stu­di­ja­ma na istom fa­kul­te­tu, u kla­si pro­fe­so­ra Rat­ka Oda­lo­vi­ća. Ima­la je če­ti­ri sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe, a uče­stvo­va­la je na vi­še ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi, li­kov­nih ko­lo­ni­ja i pro­je­ka­ta. Do­bit­ni­ca je broj­nih sti­pen­di­ja, na­gra­da i pri­zna­nja.