Tri­bi­na „Ri­ječ” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re pred­sta­vi­la je stva­ra­la­štvo pro­to­je­re­ja-sta­vro­fo­ra Mi­lo­ra­da Lon­ča­ra u Du­hov­nom cen­tru „Si­me­on Mi­ro­to­či­vi”, na Ne­ma­nji­noj oba­li.
Skup je po­zdra­vio i go­stu za­že­lio do­bro­do­šli­cu pred­sjed­nik UKCG No­vi­ca Đu­rić. On je iz­ra­zio na­du da će Lon­čar i ubu­du­će bi­ti gost Tri­bi­ne, te da će pro­mo­vi­sa­ti svo­ja dje­la.
- Du­hov­ne cr­ti­ce oca Mi­lo­ra­da Lon­ča­ra pri­pa­da­ju onoj vr­sti te­o­lo­ških tek­sto­va ko­ji su sa­o­bra­zni du­hov­nom sve­tom i svi­je­tlom pla­me­nu srp­skih sve­ti­te­lja, po­čev od Sve­tog Sa­ve pa do da­na­šnjih vre­me­na u ko­ji­ma naš na­rod još uvi­jek stra­da. Sva­ko slov­ce i sva­ka re­če­ni­ca pi­sca oca Mi­lo­ra­da Lon­ča­ra u zna­ku su troj­stva Oca, Si­na i Sve­to­ga Du­ha; u zna­ku ko­jim su se kr­sti­li i pod ko­jim su stva­ra­li naj­slav­ni­ji na­ši sred­nje­vje­kov­ni spi­sa­te­lji, pre­pi­si­va­či i sa­sta­vlja­či, ha­gi­o­gra­fi i bi­o­gra­fi, svi oni ko­ji su po­sta­vi­li si­stem i ka­non ži­tij­ske osno­ve srp­ske na­ci­o­nal­ne pri­če i či­jim po­u­zda­nim tra­go­vi­ma do­da­je i svo­ju be­sjed­nič­ku ri­ječ – ka­za­la je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Kralj, ured­ni­ca Tri­bi­ne.
O stva­ra­la­štvu pro­to­je­re­ja-sta­vro­fo­ra Mi­lo­ra­da Lon­ča­ra go­vo­rio je i knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak.
- Pred na­ma je dje­lo čo­vje­ka ko­ji ži­vi skrom­no i ko­ji je istin­ski mi­si­o­nar na­še cr­kve. U nje­go­vim tek­sto­vi­ma se sve te­me­lji na du­bo­koj i ne­po­ko­le­blji­voj vje­ri, a nje­go­ve be­sje­de ima­ju po­seb­nu te­ži­nu jer su na­pi­sa­ne u vre­me­ni­ma i na pro­sto­ri­ma gdje su na­ši lju­di želj­ni srp­ske ri­je­či. One vas­pi­ta­va­ju, in­for­mi­šu, obra­zu­ju na­še lju­de, a obič­no ima­ju za mo­to ci­ta­te iz Sta­rog i No­vog za­vje­ta. Sve­šte­nik Mi­lo­rad Lon­čar se po­zi­va i na na­še na­rod­ne mu­dro­sti, pa je nje­go­vo tu­ma­če­nje uko­ri­je­nje­no u na­ro­du, re­kli bi ,,iz gla­ve ci­je­la na­ro­da” - mi­šlje­nja je knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak.
Da je u ocu Mi­lo­ra­du i knji­že­stvo i sve­šten­stvo po­mje­re­no na je­dan vi­ši no­vo, mi­šlje­nja je pje­snik Ra­do­mir Ulja­re­vić.
- Imao sam čast da svo­je­vre­me­no ob­ja­vim i da se ba­vim pro­zom oca Mi­lo­ra­da. U dva iz­da­nja smo ob­ja­vi­li ,,Za­pi­se iz Kum­ba­ru­še”, rod­nog mje­sta na­šeg pro­te. Ta­ko ne­pre­ten­ci­o­zan na­slov, a i ka­sni­ji na­slo­vi nje­go­vih knji­ga upu­ću­je na je­dan sa­bra­ni, ot­mje­ni, smi­re­ni duh. Na­dah­nu­te pri­po­vi­je­di po­la­ko po­sta­ju pro­po­vi­je­di. Ove pri­če ko­je su za­sno­va­ne na je­van­đelj­skoj isti­ni, ima­ju na­ro­či­to vri­jed­nost ka­da su iz­re­če­ne ne­kim no­vim na­či­nom, pri­mje­ri­ma. Sva­ki za­klju­čak ima ekvi­va­lent u Sve­tom pi­smu. Otac Mi­lo­rad je sa­bran u Sve­tom Du­hu i no­si ogrom­no du­hov­no is­ku­stvo – ka­zao je Ra­do­mir Ulja­re­vić. On je do­dao da su knji­ge Mi­lo­ra­da Lon­ča­ra ,,ži­ve pri­če iz na­še cr­kve”, te da je nje­gov autor­ski pe­čat ,,za­vo­dljiv”.
Pro­to­je­rej-sta­vro­for Mi­lo­rad Lon­čar ro­đen je 1952. go­di­ne u Kum­ba­ru­ši, za­se­o­ku se­la Kri­va­ja kraj Omar­ske u Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Po­sli­je za­vr­še­ne bo­go­slov­ske ško­le (1973) emi­gri­rao je u Austra­li­ju, u Sid­nej, gdje je ru­ko­po­lo­žen u čin đa­ko­na i sve­šte­ni­ka. Oba­vljao je du­žno­sti pa­ro­ha li­ver­pul­skog (Za­pad­ni Sid­nej), pa­ro­ha jo­ha­nes­bur­skog, ad­mi­ni­stra­to­ra mi­si­o­nar­ske pa­ro­hi­je Sve­ti kralj Mi­lu­tin u Oklan­du, na No­vom Ze­lan­du. Bio je pa­roh pri hra­mu Sve­ti Sa­va u Pa­ri­zu i ar­hi­je­rej­ski za­mje­nik epi­sko­pa za­pad­no­e­vrop­skog, se­kre­tar Epar­hi­je dal­ma­tin­ske, du­hov­nik Bo­go­slo­vi­je „Sve­ti Sa­va” u Be­o­gra­du, na­stav­nik Bo­go­slo­vi­je „Sve­ta Tri Je­rar­ha” u ma­na­sti­ru Kr­ka, pa­roh ma­na­stir­ske pa­ro­hi­je Sve­ti car La­zar pri ma­na­sti­ru No­va Gra­ča­ni­ca, se­kre­tar Stal­ne kon­fe­ren­ci­je ka­non­skih pra­vo­slav­nih cr­ka­va u Austra­li­ji. Osno­vao je i ure­đi­vao ča­so­pis „Cr­kve­no Brat­stvo”, list cr­kve­nih op­šti­na u No­vom Ju­žnom Vel­su i Kam­be­ri.
Ob­ja­vio je knji­ge: „Za­pis iz Kum­ba­ru­še”, „Pe­sme”, „Du­hov­ne cr­ti­ce I-II,” „Sve­ti vla­di­ka Ni­ko­laj Žič­ki i Ohrid­ski – Sve­ti­telj du­bo­kog uma i ši­ro­ke du­še”, „Na pu­tu je­van­đe­lja Hri­sto­vog” (iza­bra­ne pa­stir­ske pro­po­vi­je­di). Član je Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je.
Frag­men­te iz be­sje­da či­ta­la je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Kralj.A.Ć.


Ra­zu­mje­ti se­be i Bo­ga

- Bog is­ko­ri­sti raz­ne si­tu­a­ci­je da nas usmje­ri u jed­nom prav­cu. Da sam ostao u otadž­bi­ni ne bih du­go ostao na slo­bo­di. Ova­ko mi se uka­za­la pri­li­ka da mi­si­o­na­rim ta­mo gdje je to bi­lo po­treb­no. Bi­lo je to slo­že­no, ne­po­no­vlji­vo vri­je­me. Ako čo­vjek ne ra­zu­mi­je se­be i Bo­ga, on­da ne ra­zu­mi­je ni­šta. Bit­no je da čo­vjek ra­zu­mi­je se­be i Bo­ga, jer je ovo vri­je­me do­ni­je­lo do­sta ne­ra­zu­mi­je­va­nja – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, sve­šte­nik Mi­lo­rad Lon­čar. On je is­pri­čao i za­ni­mlji­ve aneg­do­te iz svog ži­vo­ta u otadž­bi­ni i ino­stran­stvu.