Udru­že­nje sta­rih za­na­ta i vje­šti­na „Nit” iz Pod­go­ri­ce re­a­li­zu­je pro­je­kat „Srp­ski vez – tra­di­ci­ja na nov na­čin” ko­ji se re­li­zu­je od 20. av­gu­sta do 20. ok­to­bra.
– Mi­si­ja Udru­že­nja „Nit” je re­vi­ta­li­za­ci­ja sta­rih za­na­ta i vje­šti­na, nje­go­va­nje ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne, una­pr­je­đe­nje po­lo­ža­ja sta­rih za­na­tli­ja i bo­lji pla­sman i re­di­zaj­ni­ra­nje pro­iz­vo­da sta­rih za­na­ta s ci­ljem pri­bli­ža­va­nja po­tre­ba­ma sa­vre­me­nog kup­ca. Nje­gu­je­mo et­nič­ke po­seb­no­sti i kul­tur­nu ba­šti­nu na­ro­da, kroz re­vi­ta­li­za­ci­ju sta­re vje­šti­ne i pri­bli­ža­va­nje te vje­šti­ne no­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma pu­tem sa­vre­me­ne pri­mje­ne i no­vog di­zaj­na, na upo­treb­nim i odjev­nim pred­me­ti­ma – ka­za­la je di­rek­to­ri­ca Udru­že­nja Smi­lja­na Ra­du­si­no­vić.
Ona je is­ta­kla da su bo­gat­stvo i ra­zno­li­kost na­rod­ne tra­di­ci­je nje­go­va­ni kroz for­me usme­ne i pi­sa­ne na­rod­ne knji­žev­no­sti, na­rod­nog gra­di­telj­stva, sli­kar­stva, na­rod­nih vje­ro­va­nja i obi­ča­ja, ali i kroz ele­men­te do­ma­će ra­di­o­no­sti, po­put tka­nja, ve­za ili ple­te­nja.
– Pod ve­zom se pod­ra­zu­mi­je­va na­čin ukra­ša­va­nja tek­stil­ne ili ko­žne pod­lo­ge pro­vla­če­njem naj­če­šće tek­stil­ne ili me­tal­ne, od­no­sno ko­žne ni­ti po­mo­ću igle. Ta­ko do­bi­je­ni mo­ti­vi pred­sta­vlja­li su vr­lo va­žan ukras na odje­ći i tek­stil­nom po­kuć­stvu u tra­di­ci­o­nal­noj kul­tu­ri srp­skog na­ro­da, gdje je srp­ski vez po bo­gat­stvu i lje­po­ti vi­so­ko ko­ti­ran. Po­red to­ga što je pred­sta­vljao ukras na odje­ći, vez je bio po­ka­za­telj dru­štve­nog sta­tu­sa, ma­te­ri­jal­nog sta­nja, uz­ra­sta, re­gi­o­nal­ne i na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti. Od obla­sti do obla­sti vez se raz­li­ko­vao, ta­ko da je u ne­kim kra­je­vi­ma gdje ži­vi srp­ski na­rod bio bo­ga­ti­ji i ra­zno­vr­sni­ji i sa­mim tim po­zna­ti­ji. Ko­so­vo i Me­to­hi­ja iz­dva­ja­ju se svo­jim bo­ga­tim ve­zom na žen­skim ko­šu­lja­ma – ka­za­la je za ,,Dan” Ra­du­si­no­vić.
Cen­tral­na ak­tiv­nost pro­jek­ta je odr­ža­va­nje ra­di­o­ni­ce ve­za „Srp­ski vez - tra­di­ci­ja na nov na­čin” na ko­joj će po­la­zni­ce uči­ti ili usa­vr­ša­va­ti srp­ski vez na plat­nu.
– Ima­mo 19 po­la­zni­ca ra­di­o­ni­ce ko­ja je po­če­la 19. sep­tem­bra i pred­vi­đe­no je da tra­je tri sed­mi­ce ili oko 60 rad­nih sa­ti. Na ra­di­o­ni­ci na­sta­ju upo­treb­ni i odjev­ni pred­me­ti: pod­me­ta­či za ča­še, raz­gled­ni­ce, ja­stuč­ni­ce, vre­ći­ce za hleb, eko tor­be, tu­ni­ke i dru­go. Na kra­ju pro­jek­ta, bi­će štam­pa­na bro­šu­ra „Srp­ski vez - tra­di­ci­ja na nov na­čin”, ko­jom će se pre­zen­to­va­ti re­zul­ta­ti ovog pro­jek­ta – ka­za­la je Ra­du­si­no­vić.
U na­ro­du je vez bio vr­lo va­žan i čest na­čin ukra­ša­va­nja odje­će i tek­stil­nih pred­me­ta ko­ji su se ko­ri­sti­li u do­ma­ćin­stvu.
– Go­vo­re­ći o da­ljoj pro­šlo­sti, po­sto­ji mi­šlje­nje da su Sr­bi i pri­je do­se­lja­va­nja na Bal­kan po­zna­va­li vez. U srp­skim ma­na­sti­ri­ma sred­njeg vi­je­ka na­ro­či­to je nje­go­van vez i iz­ra­đi­va­na je i ve­zom ukra­ša­va­na cr­kve­na odje­ća i ra­zni svi­le­ni pred­me­ti po­treb­ni za bo­go­slu­že­nje. Ovaj vez ra­di­le su ka­ko mo­na­hi­nje, ta­ko i mo­na­si. Van ma­na­sti­ra vez su iz­ra­đi­va­le dje­voj­ke i go­spo­đe na dvo­ro­vi­ma srp­skih vla­da­ra i ple­mi­ća. On je bio sa­stav­ni dio obra­zo­va­nja ugled­nog žen­skog svi­je­ta u sred­njem vi­je­ku. Ma­te­ri­ja­li ko­je su ta­da ve­zi­lje ko­ri­sti­le isti su kao i na vi­zan­tij­skim dvo­ro­vi­ma i ma­na­sti­ri­ma, a to su bi­li: svi­le­na tka­ni­na, svi­le­ni ko­nac i sre­br­na ili po­zla­će­na ži­ca. Te­me za vez uzi­ma­ne su iz iko­no­gra­fi­je. Osim cr­kve­nog i ve­za na dvo­ro­vi­ma, u srp­skom na­ro­du ra­đen je i nje­go­van na­rod­ni vez – ka­za­la je Ra­du­si­no­vić.
Pro­je­kat „Srp­ski vez – tra­di­ci­ja na nov na­čin” po­dr­žao je Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va Cr­ne Go­re.
A.Ć.


Stari zla­to­vez

– U se­o­skoj za­jed­ni­ci vez je pred­sta­vljao pre­vas­hod­no žen­ski po­sao. Dje­voj­ke su u dje­tinj­stvu upu­ći­va­ne u vje­šti­ne iz­ra­đi­va­nja ve­zo­va ra­di pri­pre­ma­nja dje­vo­jač­ke spre­me kao jed­nog od ne­iz­o­stav­nih ele­me­na­ta svad­be­nih obi­ča­ja. Odje­ća i tek­stil­no po­kuć­stvo po­treb­no u bu­du­ćem do­ma­ćin­stvu, dje­voj­ka je mo­ra­la da obez­bi­je­di – i da­ro­ve za rod­bi­nu mu­ža, pe­ški­re za ukra­ša­va­nje sva­to­va, ko­nja i ko­la na svad­bi, što je sve či­ni­lo dje­vo­jač­ku spre­mu. Od obla­sti do obla­sti vez se raz­li­ko­vao, ta­ko da je u ne­kim kra­je­vi­ma gdje ži­vi srp­ski na­rod bio bo­ga­ti­ji i ra­zno­vr­sni­ji i sa­mim tim po­zna­ti­ji. Ko­so­vo i Me­to­hi­ja iz­dva­ja­ju se svo­jim bo­ga­tim ve­zom na žen­skim ko­šu­lja­ma. Je­dan od ka­rak­te­ri­stič­nih ve­zo­va je zla­to­vez, ko­ri­šćen če­sto i u na­rod­noj no­šnji. Me­tal­nim ni­ti­ma ko­je su mo­gle da bu­du sre­br­ne ili po­zla­će­ne vez se iz­vo­dio na plat­ne­nim i svi­le­nim dje­lo­vi­ma odje­će i ukra­snim tek­stil­nim pred­me­ti­ma, naj­če­šće pe­ški­ri­ma i ma­ra­mi­ca­ma – po­ja­sni­la je Ra­du­si­no­vić.