Po­sli­je uspje­ha ko­ji je do­ži­vio na Sa­ra­je­vo film fe­sti­va­lu film „Igla is­pod pra­ga” i nje­gov re­di­telj Ivan Ma­ri­no­vić na­gra­đen je gro­mo­gla­snim apla­u­zi­ma i u Pod­go­ri­ci, na cr­no­gor­skoj pre­mi­je­ri. Pr­vje­nac mla­dog Ma­ri­no­vi­ća, di­plom­ca ču­ve­ne Pra­ške film­ske ško­le, raz­ga­lio je broj­nu pu­bli­ku na otva­ra­nju Pod­go­ri­ca film fe­sti­va­la, a znal­ci­ma uka­zao da se od ovog re­di­te­lja tek mo­gu oče­ki­va­ti ve­li­ke stva­ri. Uspjeh je ubr­zo i sti­gao na Ma­ri­no­ve­će­vu adre­su - „Igla is­pod pra­ga” cr­no­gor­ski je kan­di­dat za Oska­ra.
U ovoj cr­no­gor­sko-srp­skoj ko­pro­duk­ci­ji glu­mač­ku eki­pu pred­vo­di ma­ke­don­ski glu­mac Ni­ko­la Ri­sta­nov­ski, a tu su i Bog­dan Di­klić, Se­ka Sa­blić, Lju­bo­mir Ban­do­vić, Le­on Lu­čev, Dra­ga­na Da­bo­vić, Mir­ko Vla­ho­vić, Kri­sti­na Ste­vo­vić, Ti­ha­na Ću­la­fić, De­jan Đo­no­vić, na­tur­ščik Fi­lip Kli­cov, Go­ran Sla­vić, Mir­ko Vla­ho­vić, Mit­ko Apo­sto­lov­ski, Mo­mo i Mar­ta Pi­ću­rić, Ste­ven Ra­du­si­no­vić i Želj­ko Va­sić.
Da li ste za­do­vo­ljan pre­mi­je­rom u Pod­go­ri­ci. Da li je pu­bli­ka ov­dje re­a­go­va­la ona­ko ka­ko ste oče­ki­va­li?
- Pu­bli­ka je upr­kos teh­nič­kim pro­ble­mi­ma re­a­go­va­la div­no i po­dr­ža­la film. Vo­lio bih da je kva­li­tet pro­jek­ci­je bio bo­lji, Pod­go­ri­ca za­slu­žu­je fe­sti­val i za­slu­žu­je kva­li­tet­ne uslo­ve pro­jek­ci­je.
●Film „Igla is­pod pra­ga” na pr­vi po­gled go­vo­ri o lo­kal­noj te­mi, ži­vo­tu lju­di na Lu­šti­ci. Ozbilj­noj te­mi ste da­li pri­zvuk ko­me­di­je. Pod­go­rič­ka pu­bli­ka se do­bro na­smi­ja­la.
- Te­ma se ti­če svih nas, ne sa­mo lju­di sa ovog po­lu­o­str­va. Lo­ka­ci­ja je po­slu­ži­la da film bu­de pi­to­re­skan i ro­man­ti­čan, ali te­mat­ska osno­va je uni­ver­zal­na, a pro­ble­mi kroz ko­je pro­la­ze ju­na­ci fil­ma su pro­ble­mi svih nas. Oda­tle i iden­ti­fi­ka­ci­ja i smi­jeh.
●Ka­kve ste re­ak­ci­je do­bi­li od Va­ših, pu­bli­ke sa Lu­šti­ce, oda­kle vo­di­te po­ri­je­klo? Zar ni­je naj­te­že uhva­ti­ti se u ko­štac sa svo­ji­ma?
- Do me­ne su sti­gli sa­mo hva­lo­spje­vi i za­hval­nost lju­di ko­ji su bi­li iskre­no dir­nu­ti fil­mom. Ni­sam raz­mi­šljao o to­me šta je te­ško ili la­ko, hva­tao sam se u ko­štac sa sa­mim so­bom, pa sa­mim tim i sa svo­jim za­vi­ča­jem.
●Ka­ko je pro­te­kla pre­mi­je­ra u Sa­ra­je­vu? Da li su ta­mo lju­di pre­po­zna­li to što ste htje­li da pri­ka­že­te?
- Sa­ra­je­vo nas je do­če­ka­lo sa pu­no pa­žnje i lju­ba­vi. Pro­jek­ci­je su bi­le ras­pro­da­te, lju­di su sje­da­li na pod i ste­pe­ni­šta mul­ti­plek­sa. A, film je od­sko­čio jer je po to­nu, at­mos­fe­ri i žan­ru bio do­sta dru­ga­či­ji, ko­mu­ni­ka­tiv­ni­ji od ostat­ka te se­lek­ci­je. Či­ni­lo se da je to lju­di­ma u Sa­ra­je­vu pri­ja­lo.
●O­ku­pi­li ste re­pre­zen­ta­tiv­nu eki­pu re­gi­o­nal­nih umjet­ni­ka i uklo­pi­li je sa do­ma­ćim glum­ci­ma. Ka­ko je pro­te­kla sa­rad­nja is­ku­snih i ma­nje is­ku­snih pred ka­me­ra­ma?
- Glu­mač­ka eki­pa se sjaj­no uklo­pi­la. Pu­no smo ra­di­li to­kom pri­pre­ma, i in­di­vi­du­al­no, ali ono što je bit­no je­ste da su se oni to­kom ra­da po­ve­za­li iz­me­đu se­be. Cr­na Go­ra ima iz­u­zet­ne glum­ce, i to su u ovom fil­mu do­ka­za­li, da su na ni­vou naj­bo­ljih glu­ma­ca iz re­gi­o­na. Ta­ko­đe, svi­ma nji­ma je zna­či­lo is­ku­stvo, i pu­no su na­pre­do­va­li i to­kom sa­mog sni­ma­nja.
●Ka­ko je do­šlo do sa­rad­nje sa Ni­ko­lom Ri­sta­nov­skim? Da li je od­go­vo­rio za­dat­ku?
- Ni­ko­lu sam upo­znao pri­je ne­go što sam po­čeo da pi­šem „Iglu is­pod pra­ga”. Film ko­ji smo tre­ba­li da ra­di­mo za­jed­no se ni­je de­sio, ali sam u su­sre­ti­ma i raz­go­vo­ri­ma s njim osje­tio ko­li­ki on glu­mač­ki po­ten­ci­jal ima. Lik oca Pe­tra sam pi­sao za nje­ga, na­mje­stio sam mu mno­go iza­zo­va sa ko­ji­ma se mo­rao su­o­či­ti, i na kra­ju je re­zul­tat ne­što na šta sam lič­no ve­o­ma po­no­san. Ni­je mu bi­lo jed­no­stav­no, ali i sam je pri­znao u Sa­ra­je­vu da dok gle­da ovaj film, po pr­vi put vje­ru­je sam se­bi.
●Se­ka Sa­blić, op­šta je ocje­na, u Va­šem fil­mu je ostva­ri­la ne­za­bo­rav­nu film­sku ulo­gu. Po či­jem uzo­ru je na­pra­vi­la ulo­gu sta­re že­ne ko­ja bo­lu­je od Al­chaj­me­ra?
- Lik je pi­san po mo­joj ba­ki, Kse­ni­ji, ko­ja je bi­la iz­u­zet­no šar­mant­na že­na. Ži­vje­li smo svi u fa­mi­li­ji sa nje­nom bo­le­šću, ko­ja je, ma ko­li­ko tra­gič­na i tu­žna, sva­ko­dnev­no do­no­si­la i ap­surd­ne si­tu­a­ci­je. Njen ka­rak­ter se ni­je iz­gu­bio, ali uz pro­ble­me sa me­mo­ri­jom ko­je je ima­la, de­ša­va­lo se mno­go to­ga što je uvi­jek iza­zi­va­lo i smi­jeh i su­ze. Znao sam da ne­ma mno­go glu­mi­ca ko­je ta­ko ne­što mo­gu da po­stig­nu. Se­ku su mi, dok sam raz­mi­šljao o ka­stin­gu mno­gi ospo­ra­va­li, jer je zna­ju sa­mo po se­ri­ja­ma i re­kla­ma­ma. Ta­ko­đe, na fil­mu je ni­je bi­lo već dva­de­set go­di­na. Me­đu­tim znao sam da sa­mo ona mo­že da na­pra­vi lik ba­ke ka­ko tre­ba, i vje­ru­jem da će se sa ovim fil­mom te pred­ra­su­de ve­za­ne za nju raz­bi­ti. Sa njom je bi­lo za­do­volj­stvo ra­di­ti, jer je iz­u­zet­no pro­fe­si­o­nal­no i stu­di­o­zno pri­stu­pi­la li­ku ko­ji je tu­ma­či­la. A nje­nu da­ro­vi­tost je bi­lo la­ko uklo­pi­ti sa osta­li­ma, na nje­nu ener­gi­ju ni­ko ni­je mo­gao da bu­de imun.
●Ka­ko je bi­lo ra­di­ti sa, ka­ko na­rod ka­že, „glum­či­na­ma” po­put Di­kli­ća, Ban­do­vi­ća, Lu­če­va... i što ste od njih na­u­či­li re­ži­ra­ju­ći svoj film­ski pr­vje­nac?
- Bi­lo je za­do­volj­stvo i čast ra­di­ti sa ta­kvim glum­ci­ma. Svi oni su pot­pu­no dru­ga­či­ji u pri­stu­pu, i od svih sam na­u­čio raz­li­či­te stva­ri. Ono što je naj­bit­ni­je je da su mi uka­za­li po­vje­re­nje, iako sam de­bi­tant. Vje­ro­va­li smo jed­ni dru­gi­ma u pro­ce­su, i sve je te­klo per­fekt­no. Eki­pa iza ka­me­re je uži­va­la po­sma­tra­ju­ći ih na dje­lu.
●„Igla is­pod pra­ga” je cr­no­gor­ski kan­di­dat za Oska­ra za stra­ni film? Što mi­sli­te o kon­ku­ren­ci­ji?
- Tek tre­ba da se vi­di šta je kon­ku­ren­ci­ja, ali ko god da bu­de u gru­pi od 80 fil­mo­va ko­li­ko uče­stvu­je u tr­ci, mi će­mo bi­ti ap­so­lut­ni un­der­dog.
●Što oče­ku­je­te od tr­ke za Oska­ra? Da li ima­mo, od­no­sno, ima­te li šan­su?
- Su­šti­na je da u to­me ne­ma šta da se iz­gu­bi - mo­že sa­mo da se do­bi­je, što na ni­vou pro­mo­ci­je ki­ne­ma­to­gra­fi­je i kon­ta­ka­ta, a što na ni­vou pro­mo­ci­je sa­me ze­mlje, jer je „Igla is­pod pra­ga” film ko­ji sli­ka Cr­nu Go­ru na ve­o­ma idi­li­čan i ro­man­ti­čan na­čin, na­kon ko­jeg su mno­gi gle­da­o­ci već po­že­lje­li da do­đu. Prin­cip tog gla­sa­nja je za­ni­mljiv i ne­ma mno­go ve­ze sa ti­me ka­ko evrop­ski film funk­ci­o­ni­še. Od­bor ko­ji bro­ji od 200 do 300 čla­no­va Aka­de­mi­je od­lu­ču­je o to­me ko će se na­la­zi­ti na šort li­sti od de­vet na­slo­va ko­ja se ka­sni­je skra­ti na pet no­mi­na­ci­ja. To je je­dan do­sta slo­žen gla­sač­ki si­stem, do­slov­no su iz­bo­ri u pi­ta­nju. Ono što je za­ni­mlji­vo je da pi-ar agen­ci­je iz Los An­đe­le­sa ima­ju ve­o­ma ja­snu sli­ku o ko­joj se de­mo­gra­fi­ji ra­di u tom od­bo­ru, i šta im je ukus. Za­ni­mlji­vo je da tu te­že pro­la­ze evrop­ski art­ho­u­se fil­mo­vi, a lak­še ko­mu­ni­ka­tiv­ni fil­mo­vi ko­ji se osla­nja­ju na emo­ci­ju. Mi pri­pa­da­mo ovoj dru­goj gru­pi, pa sa­mim tim ne­ke šan­se po­sto­je. Me­đu­tim, na kra­ju se sve svo­di i na fi­nan­si­je i ula­ga­nje ko­je je neo­p­hod­no ka­ko bi se po­ve­ćao broj pro­jek­ci­ja u Los An­đe­le­su i ka­ko bi se or­ga­ni­zo­va­lo do­volj­no pro­prat­nih ak­tiv­no­sti ko­je bi ani­mi­ra­le čla­no­ve Aka­de­mi­je, i skre­nu­lo im pa­žnju na film.
●Ka­da „Igla is­pod pra­ga” kre­će u bi­o­sko­pe?
- Da­tum pre­mi­je­re fil­ma u Sr­bi­ji je 14. no­vem­bar na­kon če­ga kre­će pu­na di­stri­bu­ci­ja fil­ma u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri u svim mul­ti­plek­si­ma.
●Što Vas oče­ku­je sLje­de­će. Pla­ni­ra­te li no­vi film?
- Imam vi­še pla­no­va, pr­vi je da uhva­tim ma­lo pre­da­ha, po­što u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na ni­sam sti­gao da se od­mo­rim. Bi­lo je pre­vi­še po­sla u svim fa­za­ma i aspek­ti­ma fil­ma a tur­ne­ja sa fil­mom, fe­sti­va­li­ma i bi­o­sko­pi­ma tek kre­će. Imam na­rav­no ide­je ko­je pi­šem i raz­ra­đu­jem, ali za ula­zak u no­vi kre­a­tiv­ni ci­klus tre­ba vre­me­na i po­sve­će­no­sti. S.ĆET­KO­VIĆ


Ne­ma­mo te­le­vi­zi­ju po svjet­skim stan­dar­di­ma

●Što je sa te­le­vi­zi­jom? Da li ima­te uop­šte že­lju da ra­di­te za ma­le ekra­ne?
- Imam am­bi­ci­je, sce­na­rio za mi­ni se­ri­ju sam već pi­sao, me­đu­tim u re­gi­o­nu ne­ma još uvi­jek te­le­vi­zi­je ko­ja pra­ti svjet­ske stan­dar­de. Mi smo još uvi­jek za­ro­blje­ni u ne­vje­ro­vat­no sta­ro­mod­nom tre­ti­ra­nju te­le­vi­zij­ske pro­duk­ci­je. Na­še se­ri­je iz­gle­da­ju kao da su ra­đe­ne pri­je 30 go­di­na, kad je u pi­ta­nju stil, struk­tu­ra i pro­duk­ci­ja tih pro­je­ka­ta. Se­ri­je su u Ame­ri­ci na­pra­vi­le re­vo­lu­ci­ju kad je dra­ma­tur­gi­ja u pi­ta­nju, a kva­li­tet se ne raz­li­ku­je od film­ske pro­duk­ci­je. Ta­ko da je te­ško svje­do­či­ti ni­zu ge­ni­jal­nih se­ri­ja ko­je su se po­ja­vi­le u pret­hod­nih 10 go­di­na, a ne po­že­lje­ti da se ra­di ne­što slič­no. Ali, bo­jim se da nam tr­ži­šte dik­ti­ra dru­ga­či­je stva­ri. Sve dok na­rod gu­ta jef­ti­ne i vul­gar­ne ri­ja­li­ti pro­duk­ci­je, i dok kom­pa­ni­ja­ma od­go­va­ra da se (bez ima­lo bla­ma) re­kla­mi­ra­ju to­kom ta­kvih pro­gra­ma, te­le­vi­zi­je ne­će ima­ti po­tre­bu da ulo­že u ne­što bo­lje.