Fran­cu­ska i Nje­mač­ka do­bi­le su sna­žnu po­dr­šku vi­še dr­ža­va čla­ni­ca i in­sti­tu­ci­ja Evrop­ske uni­je za plan hit­nog stva­ra­nja „od­bram­be­ne uni­je”, ne­ke vr­ste „evrop­ske ar­mi­je”, stal­ne udru­že­ne voj­ne struk­tu­re vi­še čla­ni­ca EU s ja­kim sna­ga­ma za br­zo re­a­go­va­nje i šta­bom u Bri­se­lu.
Cilj je da se otje­lo­tvo­ri naj­no­vi­je ge­slo li­de­ra EU „Evro­pa šti­ti” i ta­kvim ja­kim po­li­tič­kim i opi­plji­vim po­te­zom osu­je­te da­lje ras­ta­ka­nje Uni­je i po­sle­di­ce po Evro­pu od mo­gu­ćeg do­la­ska Do­nal­da Tram­pa na pred­sjed­nič­ki po­lo­žaj u SAD.
– Stva­ra­mo od­bram­be­ni Šen­gen – po­ru­či­le su mi­ni­star­ke od­bra­ne Nje­mač­ke i Ita­li­je, Ur­su­la fon Lej­den i Ro­ber­ta Pi­no­ti, na­vo­de­ći da će tu „stal­nu od­bram­be­nu struk­tu­ru” či­ni­ti tvr­do je­zgro onih čla­ni­ca Uni­je ko­je to že­le i spo­sob­ne su, a ja­sno je da naj­moć­ni­je ar­mi­je i voj­ne ka­pa­ci­te­te ima­ju Fran­cu­ska, Nje­mač­ka i Ita­li­ja.
Vla­da Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, zbog či­jeg iz­la­ska iz član­stva Uni­je je sad mo­gu­će raz­go­va­ra­ti o „evrop­skoj od­bra­ni”, od­mah je po­ru­či­la da će, do­kle god bu­de u član­stvu, kao i ra­ni­je sta­vlja­ti ve­to na tu „evrop­sku ar­mi­ju”, s obra­zlo­že­njem da to zna­či odva­ja­nje od NA­TO-a i SAD.
U ras­pra­vi i mi­sli­ma vo­đa EU na ne­dav­nom sa­mi­tu u Bra­ti­sla­vi je bi­la i mo­guć­nost da na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u Ame­ri­ci po­bi­je­di „an­ti­e­vrop­ski” Do­nald Tramp.
To­ga se pri­bo­ja­va­ju mno­gi u EU, jer sma­tra­ju da on že­li da osla­bi sa­ve­zni­štvo u NA­TO-u, po­vu­če bar dio ame­rič­kih sna­ga iz Evro­pe, do­ve­de u pi­ta­nje iona­ko spor­ne pre­go­vo­re EU i SAD o slo­bod­noj tr­go­vi­ni i in­ve­sti­ci­ja­ma i vi­še se okre­ne unu­tra­šnjim pro­ble­mi­ma Ame­ri­ke ne­go dje­lo­va­nju u svi­je­tu.
Tramp ni­je bi­rao ri­je­či u kri­ti­ci, pa i po­grd­nim po­ru­ka­ma EU i nje­nim li­de­ri­ma zbog iz­bje­glič­ke kri­ze, ne­slo­ge i kri­ze unu­tar Uni­je, pa je EU čak na­zvao „pa­kle­nom tra­lja­vom ku­ćom”, a re­kao je i da tre­ba da se naj­pri­je vi­di ko­li­ko su bal­tič­ke ze­mlje za­slu­ži­le da ih SAD i NA­TO bra­ne od ne­kog spolj­nog na­pa­da.
Fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland, ja­sno ci­lja­ju­ći na strah Evro­plja­na od do­la­ska Tram­pa na vlast u Ame­ri­ci, na sa­mi­tu EU u Bra­ti­sla­vi bez uvi­ja­nja je re­kao da „Fran­cu­ska i Evro­pa mo­ra­ju da bu­du ospo­so­blje­ne da obez­bi­je­de sop­stve­nu od­bra­nu u okvi­ru sa­ve­zni­štva u NA­TO-u s ame­rič­kim part­ne­ri­ma”.
– Svi mo­ra­ju zna­ti da, ako SAD iza­be­ru da se uda­lje, Evro­pa mo­ra bi­ti spo­sob­na da se sa­ma bra­ni – re­kao je Oland.
Fran­cu­ski pred­sjed­nik, sa­ži­ma­ju­ći i sta­vo­ve dru­gih vo­đa EU, ta­ko­đe je upo­zo­rio da je „Evro­pa na ras­kr­sni­ci iz­me­đu raz­la­ba­vlji­va­nja i ras­pa­da”, a da „Evro­plja­ni tra­že bez­bjed­nost i za­šti­tu gra­ni­ca i svo­jih eko­nom­skih i tr­go­vin­skih in­te­re­sa, isto kao i za­šti­tu sop­stve­nih vri­jed­no­sti, kul­tu­re”.
Pre­ma fran­cu­sko-nje­mač­kom pla­nu usvo­je­nom na su­sre­tu vo­đa EU u Bra­ti­sla­vi, na umu ni­je istin­ska „evrop­ska ar­mi­ja”, ni­ti odva­ja­nje od NA­TO-a i za­bi­ja­nje glo­go­vog ko­ca u stra­te­ško sa­ve­zni­štvo s Ame­ri­kom, ne­go je cilj ob­je­di­nja­va­nje ne­kih na­ci­o­nal­nih voj­nih sna­ga s jed­nim šta­bom i „ope­ra­tiv­nim ka­pa­ci­te­tom”.
Ri­ječ je o ja­snoj ri­je­še­no­sti Nje­mač­ke, Fran­cu­ske i još ne­kih čla­ni­ca EU da se ob­je­di­nja­va­njem di­je­la na­ci­o­nal­nih sna­ga i po­li­tič­ko-voj­nog od­lu­či­va­nja u je­din­stve­nom šta­bu u Bri­se­lu stvo­ri da­le­ko zbi­je­ni­ja „od­bram­be­na struk­tu­ra EU”, ko­ja će mo­ći da i iz­van Evro­pe bra­ni in­te­re­se evrop­ske dva­de­set­sed­mo­ri­ce, gdje god oni bi­li ugro­že­ni.
Za­mi­šlje­na „stal­na od­bram­be­na struk­tu­ra”, što i prav­no omo­gu­ća­va­ju od­red­be te­melj­nog Uni­ji­nog Ugo­vo­ra iz Li­sa­bo­na, bi­la bi je­din­stve­na mul­ti­na­ci­o­nal­na sna­ga ja­či­ne di­vi­zi­je, a sa­sta­vlje­na od već po­sto­je­ćih „bor­be­nih gru­pa”, ba­ta­ljo­na ko­ji su do­sad sla­bo ko­ri­šće­ni, a u stva­ri su evrop­ske sna­ge za br­zo re­a­go­va­nje.
Štab u Bri­se­lu, ve­zan za čel­ni­cu evrop­ske bez­bjed­no­sne i od­bram­be­ne po­li­ti­ke Fe­de­ri­ku Mo­ge­ri­ni, imao bi oko 100 ofi­ci­ra iz vi­še ze­ma­lja, ali bi ključ­ne po­li­tič­ke od­lu­ke do­no­sio Sa­vjet mi­ni­sta­ra EU, a jed­nom go­di­šnje i li­de­ri EU.
Za­šti­ta spolj­nih gra­ni­ca EU je va­žan za­da­tak ko­ji bi ima­le ta­kve sna­ge, ali i nji­ho­vo dje­lo­va­nje u ope­ra­ci­ja­ma za­u­sta­vlja­nja te­ro­ri­sta, ile­gal­ne imi­gra­ci­je i su­zbi­ja­nje gu­sar­skih na­pa­da na pod­ruč­ju Aden­skog za­li­va, kao i dru­gdje gdje bu­du ugro­že­ni in­te­re­si EU.(RTS)