Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­du­go­vječ­ni­jih srp­skih rok gru­pa „Ri­blja čor­ba” odu­še­vi­la je ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da Ma­ke­do­na­ca i nji­ho­vih go­sti­ju na tra­di­ci­o­nal­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji „Pi­vo­lend”, u skop­skoj tvr­đa­vi Ka­le. Za­ba­vu na „Pi­vo­len­du”, ko­ji se ove go­di­ne odr­ža­va pod pri­ma­mlji­vim mo­tom „Do­đi, vi­di, is­pij”, otvo­rio je Vlat­ko Ili­ev­ski sa gru­pom „Aku­stik di­vižn”, a on­da je na glav­nu bi­nu iza­šla „Čor­ba”, pred­vo­đe­na ma­e­stral­nim Bo­rom Đor­đe­vi­ćem. Upra­vo je za nji­hov na­stup vla­da­lo naj­ve­će in­te­re­so­va­nje. Raz­dra­ga­na pu­bli­ka uži­va­la je u nji­ho­vim naj­ve­ćim hi­to­vi­ma, ali i u bo­ga­toj po­nu­di do­ma­ćih i sto­ti­nak ino­stra­nih pi­va, po pro­mo­tiv­nim ci­je­na­ma. Uz pi­vo, po­sje­ti­o­ci su mo­gli da se osvje­že i dru­gim al­ko­hol­nim i bez­al­ko­hol­nim pi­ći­ma i da pro­ba­ju ra­zno­vr­sne gur­man­ske do­ma­će i stra­ne spe­ci­ja­li­te­te s ro­šti­lja.
Be­o­grad­ski Ston­si će sle­de­će go­di­ne pr­vi put u ka­ri­je­ri odr­ža­ti kon­cert na „Ma­ra­ka­ni”. Front­men Čor­be Bo­ra Đor­đe­vić je po­tvr­dio da će u ju­nu 2017. po­ko­ri­ti naj­ve­ći srp­ski sta­di­on. Ma­da tek 2018. obi­lje­ža­va­ju če­ti­ri de­ce­ni­je ra­da, Đor­đe­vić is­ti­če da će ju­bi­lej pro­sla­vi­ti go­di­nu da­na ra­ni­je i da su pri­pre­me za ovaj do­ga­đaj već po­če­le.
- U ju­nu sle­de­će go­di­ne pla­ni­ra­mo da na­pra­vi­mo ve­li­ki spek­takl na „Ma­ra­ka­ni”. Pri­pre­me su već po­če­le, bu­du­ći da kon­cert zah­ti­je­va ozbilj­nu or­ga­ni­za­ci­ju. Prak­tič­no, sla­vi­mo 40 go­di­na ra­da i mi­sli­mo da za­slu­žu­je­mo da na­stu­pi­mo na jed­nom ta­kvom mje­stu. Već smo raz­go­va­ra­li o to­me sa di­rek­to­rom Cr­ve­ne zve­zde. Još ne zna­mo ta­čan da­tum, ali će bi­ti u ju­nu i oče­ku­je­mo pun sta­di­on.
Od ka­da ste se ože­ni­li, uglav­nom ste u Lju­blja­ni?
- Isti­na je da vi­še vre­me­na pro­vo­dim u Slo­ve­ni­ji ne­go u Be­o­gra­du, što je nor­mal­no. Lju­bav či­ni ču­da. Na­rod­na iz­re­ka „Odan­de si oda­kle ti je že­na”, u mom slu­ča­ju je u pot­pu­no­sti pri­mi­je­nje­na.
Za­što ste vjen­ča­nje sa­kri­li od jav­no­sti?
- Ni­je bi­lo ni­šta taj­no, već no­vi­na­ri jed­no­stav­no ni­su zna­li. Ni Du­brav­ka ni ja ni­smo htje­li da žu­ta štam­pa sa­zna za to. Vjen­ča­li smo se na San­to­ri­ni­ju, jer je pre­li­je­po ostr­vo i to je bi­la za­jed­nič­ka ide­ja. Me­de­ni mje­sec smo pro­ve­li na još ljep­šem me­stu.
Na­stu­pi­li ste na ju­bi­lar­noj 50. Za­je­čar­skoj gi­ta­ri­ja­di, gdje ste 1992. na­ja­vi­li po­sled­nji „Čor­bin” na­stup?
- Vi­še pu­ta smo svi­ra­li na Gi­ta­ri­ja­di i po­no­si­mo se ti­me. Tač­no je da sam ta­da na Gi­ta­ri­ja­di re­kao da je to naš po­sled­nji kon­cert, a pu­bli­ka je skan­di­ra­la da osta­nem. Bio sam u de­pre­si­ji zbog ra­ta, a ko mo­že da bu­de ve­seo ka­da lju­di gi­nu? Ni­je mi bi­lo do svi­ra­nja i stvar­no sam htio da pre­sta­nem da se ba­vim mu­zi­kom, ali ni­sam od­u­stao zbog pu­bli­ke. Ni­sam bio pretjerano za­do­vo­ljan „la­bu­do­vom pjesmom”, ko­ja je tre­ba­lo da bu­de po­sled­nji al­bum „Ri­blje čor­be”. Sre­ćom, još smo na sce­ni, pa ko­li­ko iz­dr­ži­mo!


DU­BRAV­KA NAJ­BO­LjA KU­VA­RI­CA
Na pi­ta­nje da li je tač­no da je Du­brav­ka je­di­na že­na ko­ja mu ku­va i da je on naj­bo­lji pri­mjer da lju­bav do mu­škog sr­ca vo­di pre­ko sto­ma­ka, Bo­ra od­go­va­ra:
- Mo­gu je­di­no da ka­žem da sam se ugo­jio u po­sled­nje vrijeme i da ću mo­ra­ti da dr­žim di­je­tu.