Po­vo­dom pred­sto­je­ćeg obi­lje­ža­va­nja 21. go­di­šnji­ce od ak­ci­je „Olu­ja” kao Da­na po­bje­de u Hr­vat­skoj, ali i sje­ća­nja na stra­da­nje, pat­nju i eg­zo­dus srp­skih ci­vi­la, vi­še ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja u Za­gre­bu je po­zva­lo gra­đa­ne da iz­ra­ze so­li­dar­nost sa žr­tva­ma ra­ta i da­na­šnjih dru­štve­nih po­dje­la.
Gru­pa ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­sta­vi­la je i pi­ta­nje za­što uz obi­lje­ža­va­nje „Olu­je” ne po­sto­ji i oda­va­nje po­ča­sti žr­tva­ma ove voj­no­po­li­cij­ske ak­ci­je ko­jem bi pri­su­stvo­vao i hr­vat­ski dr­žav­ni vrh.
To­kom zlo­či­nač­ke voj­no-po­li­cij­ske ak­ci­je iz Hr­vat­ske je pro­tje­ra­no 250.000 Sr­ba, a vi­še hi­lja­da njih je po­gi­nu­lo ili se i da­lje vo­di kao ne­sta­lo.
Na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u or­ga­ni­za­ci­ji NVO Do­ku­men­ta pred­sta­vljen je pre­gled či­nje­ni­ca u ve­zi sa pro­ce­su­i­ra­njem rat­nih zlo­či­na po­či­nje­nih u to­ku i ne­po­sred­no na­kon voj­no-po­li­cij­ske ak­ci­je „Olu­ja”, sa osvr­tom na 2016. go­di­nu.
Na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, u Ku­ći ljud­skih pra­va Za­greb go­vo­ri­li su Ve­sna Ter­še­lič, še­fi­ca Do­ku­men­te – Cen­tra za su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću, Sla­ven Ra­ško­vić, ko­or­di­na­tor do­ku­men­ti­ra­nja Ljud­skih gu­bi­ta­ka u Hr­vat­skoj 1991–1995, Be­a­tris Le Bon Vu­ja­no­vić iz Fran­cu­ske, ko­ja je jav­no­sti pred­sta­vi­la dje­lo­ve is­tra­ži­va­nja u ve­zi sa po­vrat­kom hr­vat­skih gra­đa­na srp­ske na­ci­o­nal­no­sti u pe­ri­o­du na­kon 1995. go­di­ne.
Pred­stav­ni­ci Do­ku­men­te su, ka­ko pre­no­se hr­vat­ski me­di­ji, po­zva­li sve gra­đa­ne i gra­đan­ke na iz­ra­ža­va­nje so­li­dar­no­sti sa žr­tva­ma „s dru­ge stra­ne ra­ta i dru­ge stra­ne da­na­šnjih dru­štve­nih po­dje­la”.
Uče­sni­ci kon­fe­ren­ci­je su po­dsjeti­li da je dio ubi­je­nih ci­vi­la to­kom i na­kon „Olu­je” stra­dao je u oru­ža­nim su­ko­bi­ma, a dio ubi­je­nih i ne­sta­lih stra­da­li su zbog po­či­nje­nih rat­nih zlo­či­na.
Is­ta­kli su i da že­le da se o žr­tva­ma „Olu­je” go­vo­ri ute­me­lje­no, bez ma­ni­pu­la­ci­je broj­ka­ma.
Na kon­fe­ren­ci­ji je pred­sta­vljen bi­lans kri­vič­nog pro­go­na za zlo­či­ne po­či­nje­ne to­kom i ne­po­sred­no na­kon „Olu­je”, ko­ja je, ka­ko su oci­je­ni­li, ve­o­ma „mr­ša­va”.
Pre­ma tom bi­lan­su to­kom i ne­po­sred­no na­kon „Olu­je” po­kre­nu­to je pet kri­vič­nih po­stu­pa­ka. Dva su okon­ča­na pra­vo­sna­žnim pre­su­da­ma u od­no­su na če­tvo­ri­cu op­tu­že­ni­ka, dva po­stup­ka, pro­tiv tro­ji­ce osum­nji­če­ni­ka, još uvi­jek su u to­ku. Je­dan u žal­be­noj fa­zi (Zlo­čin u Gru­bo­ri­ma, opt. F. Dr­ljo i B. Kra­ji­na) i je­dan u fa­zi po­di­za­nja op­tu­žni­ce (Zlo­čin u Ki­ja­ni­ma, opt. R. K.) dok je je­dan po­stu­pak ob­u­sta­vljen usled pre­kva­li­fi­ka­ci­je kri­vič­nog dje­la (Zlo­čin u Ra­mlja­ni­ma pro­tiv Ž. Sa­či­ća i F. Dr­lje).
Me­đu ne­pro­ce­su­i­ra­nim zlo­či­ni­ma na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re iz­dvo­jen je i zlo­čin u Dvo­ru na Uni. Ka­ko is­tra­ge i su­đe­nja ni­je­su za­vr­še­na do da­nas ni­je ja­sno ni ko sto­ji iza po­ko­lja de­ve­to­ro psi­hi­ja­trij­skih bo­le­sni­ka i in­va­li­da u Dvo­ru, 8. av­gu­sta, po­sled­njeg da­na ak­ci­je „Olu­ja”, iako po­sto­je svje­do­ci i snim­ci.
Ko­li­ke su još uvi­jek ne­la­go­de u hr­vat­skom dru­štvu o zlo­či­ni­ma to­kom i po­sli­je „Olu­je” bi­lo je vi­dlji­vo i u po­le­mi­ka­ma oko do­ku­men­tar­nog fil­ma „15 mi­nu­ta – Ma­sa­kr u Dvo­ru” u re­ži­ji dan­skih auto­ra Ge­or­ga Lar­se­na i Ka­spe­ra Ved­sman­da, pro­šle go­di­ne pri­ka­za­nom na Sa­ra­je­vo film fe­sti­va­lu.
Po­le­mi­ka je za­po­če­ta u Hr­vat­skoj na­kon kri­vi­če pri­ja­ve u ko­joj se, ka­ko se na­vo­di, neo­sno­va­no tvr­di da da su hr­vat­ski voj­ni­ci po­či­ni­li zlo­čin ma­da to u fil­mu ni­je ni­gdje di­rekt­no na­ve­de­no.
(RTS)


Kon­kret­ni po­da­ci o žr­tva­ma

Kon­fe­ren­ci­ja za no­vi­na­re bi­la je i pri­li­ka da se jav­no­sti po pr­vi put pred­sta­ve kon­kret­ni po­da­ci i okol­no­sti u ve­zi sa bro­jem stra­da­lih, na po­je­di­nim lo­ka­ci­ja­ma na ko­ji­ma su se do­go­di­li zlo­či­ni to­kom i po­sli­je „Olu­je”.
Spo­me­nu­te po­dat­ke Do­ku­men­ti­ni is­tra­ži­va­či pri­ku­plja­ju unu­tar ak­tiv­no­sti na do­ku­men­to­va­nju ljud­skih gu­bi­ta­ka u Hr­vat­skoj 1991. – 1995, s ci­ljem stva­ra­nja po­i­me­nič­nog po­pi­sa svih žr­ta­va, uz okol­no­sti nji­ho­va stra­da­nja, to­kom ra­ta u Hr­vat­skoj, bez ob­zi­ra na to ko­joj su et­nič­koj ili ver­skoj gru­pi pri­pa­da­le, ko­ju su po­li­tič­ku ili ide­o­lo­šku ide­ju bra­ni­le.
Po­tom je usli­je­dio po­i­me­nič­ni po­pis ime­na žr­ta­va pre­ma ko­jem je: 6.08.1995. u se­lu Go­lu­bić kraj Kni­na ubi­je­no de­set ci­vi­la: Je­ka Opa­čić, Zor­ka Ka­blar, Va­so Va­sić, Ni­ko­la Pa­nić, Bran­ko Ra­di­no­vić, Ma­ša Ra­duj­ko, Ni­ko­la Ra­duj­ko, To­de Ma­rić, Mil­ka Gru­bić i Mi­li­ca Šlji­var.
Istog da­na u se­lu Uz­do­lje kod Kni­na ubi­je­no je 8 ci­vi­la, od če­ga su Đur­đi­ja Be­rić, Ja­nja Be­rić, Ste­van Be­rić, Mi­loš Ćo­sić, Jan­dri­ja Ša­re, Kr­stan Ša­re i Mi­li­ca Ša­re po­stro­je­ni i stre­lja­ni dok je Sa­va Ša­re ubi­je­na u svo­joj ku­ći.
Za vri­je­me „Olu­je”, pa do kra­ja sep­tem­bra 1995. u se­lu Ki­ja­ni (Gra­čac), ubi­je­no je 14 oso­ba, me­đu ko­ji­ma de­vet že­na: Da­ne Bol­ta, Sa­va Bol­ta, Bran­ko Je­la­ča, Ma­ri­ja Je­la­ča, Mi­li­ca Je­la­ča, Ana Je­la­ča, Smi­lja Je­la­ča, Du­šan Ke­sić, Mi­le­va Ko­lun­džić, Da­ni­ca So­vilj, Ma­ra So­vilj, Mi­ra So­vilj, Ra­de So­vilj i Vla­do So­vilj.
U se­lu Mo­ko Po­lje ubi­je­no je naj­ma­nje šest ci­vi­la: Ru­ži­ca Ba­bić, Sta­na Po­po­vić, Mir­ko Po­po­vić, Ste­van Su­če­vić, Je­ka Ka­na­zir i Sa­va Ba­bić.
Na­ve­de­no je da broj­ni iz­vo­ri go­vo­re o 15 ubi­je­nih ci­vi­la, ali da is­tra­ži­va­nje Do­ku­men­te još ni­je po­tvr­di­lo osta­le žr­tve.
(RTS)