Mu­zič­ki pro­gram 30. fe­sti­va­la Grad te­a­tar pred­sta­vio je pu­bli­ci ame­rič­ku džez i so­ul pje­va­či­cu Čaj­nu Mo­zes, ko­ja je na­stu­pi­la si­noć na Te­ra­si iz­me­đu cr­ka­va.
Ova iz­u­zet­na pje­va­či­ca, ko­ja je na­stu­pa­la na go­to­vo svim svjet­skim sce­na­ma, ali i kon­ti­nen­ti­ma - Evro­pi, Ka­na­di, Azi­ji, In­di­ji..., u Bu­dvi je na­stu­pi­la u prat­nji pi­ja­ni­ste Džoi Ar­mon Džon­sa, ba­si­ste Lu­ka Vin­te­ra, bub­nja­ra Ma­ri­ju­sa Alek­sa i sak­so­fo­ni­ste Flo Fur­li­na. Na­stup u Bu­dvi i Cr­noj Go­ri, dio je nje­ne ve­li­ke evrop­ske tur­ne­je na ko­joj pred­sta­vlja svoj pr­vi mak­si singl „Wha­te­ver”, re­kla je Mo­zes na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re odr­ža­noj po­vo­dom kon­cer­ta u Bu­dvi. Po­red Cren Go­re pje­va­či­ca će na­stu­pi­ti i u Austri­ji, En­gle­skoj, Nje­mač­koj, Grč­koj, Li­tva­ni­ji... Ka­ko je ovom pri­li­kom iz­ja­vi­la, ne­str­plji­vo je oče­ki­va­la ovaj kon­cert jer se odr­ža­va u sklo­pu fe­sti­va­la, a fe­sti­va­le uvi­jek ra­de kul­tur­ni en­tu­zi­ja­sti.
Čaj­na Mo­zes kaže da joj se da­nas vi­še do­pa­da en­gle­ska va­ri­jan­ta dže­za u od­no­su na ame­rič­ku, iako je Ame­ri­ka mje­sto ro­đe­nja dže­za, od­no­sno blu­za.
- Džez je u Ame­ri­ci ne­što kao kla­sič­na mu­zi­ka, a bluz pje­sme, iz ko­jih su po­te­kli i džez i so­ul, no­se u se­bi jed­nu te­šku „cr­nu pri­ču”. Osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na 20. vi­je­ka u Bri­ta­ni­ji se po­ja­vi­la jed­na za­ni­mlji­va ka­ri­bij­ska „za­jed­ni­ca” udru­že­na sa rok mu­zi­ča­ri­ma ko­ji vo­le bluz, i oni su na­pra­vi­li jed­nu no­vu va­ri­jan­tu dže­za ko­ja mi se ja­ko do­pa­da. U tu va­ri­jan­tu je, re­ci­mo, mo­ra­la da se uklo­pi ve­li­ka pje­va­či­ca Ej­mi Vaj­nha­us kad se vra­ti­la iz Ame­ri­ke u En­gle­sku, i uspje­la je da se iz­bo­ri i da na­pra­vi fe­no­me­nal­ne pje­sme. Me­ni za­i­sta ni­je ja­sno za­što ta­kav džez da­nas ne po­sto­ji i u Ame­ri­ci. Raz­log je mo­žda u sa­moj isto­ri­ji, u raz­lo­zi­ma zbog ko­jih su na­sta­ja­le pr­ve bluz pje­sme u Ame­ri­ci i u ono­me o če­mu su one go­vo­ri­le, ali ipak mi­slim da ima ne­kih stva­ri ko­je po­ve­zu­ju en­gle­ski i ame­rič­ki džez. Bez ob­zi­ra ko­li­ko vo­lim Ame­ri­ku, svo­ju do­mo­vi­nu, i po­no­sim se nje­nom isto­ri­jom, ko­li­ko god ona bi­la lo­ša ili do­bra, osje­ćam da bi „miks” sa Ka­ri­bi­ma i u mo­joj ze­mlji do­nio ne­ke sjaj­ne mu­zič­ke po­ma­ke - re­kla je Mo­zes. Pje­va­či­ca je do­da­la da na nje­ne kon­cer­te do­la­ze lju­di svih ge­ne­ra­ci­ja i naj­ra­zli­či­ti­jeg obra­zo­va­nja.
- Džez da­nas mo­žda za­i­sta slu­ša je­dan ma­lo dru­ga­či­ji, osje­tlji­vi­ji svi­jet u od­no­su na lju­de ko­ji po­sje­ću­ju ne­ke dru­ge kon­cer­te, jer džez do­no­si i ne­što ma­lo vi­še od sa­me mu­zi­ke – ima svo­ju po­seb­nu pri­ču, po­seb­nu du­šu, još od tre­nut­ka ka­da je na­stao. Bluz, džez, so­ul, fank, sve je to la­ko osje­ti­ti, oni br­zo ula­ze u „kr­vo­tok” lju­di­ma ko­ji te vi­bra­ci­je ima­ju u se­bi, za­to je džez i da­nas uni­ver­zal­ni je­zik za ko­mu­ni­ka­ci­ju lju­di ši­rom svi­je­ta, i za­to je i da­lje vr­lo po­pu­la­ran – ne­ma ste­re­o­ti­pa u to­me ko slu­ša, a ko ne slu­ša džez. Pro­sto, džez je kao do­bra „in­fu­zi­ja” osje­ća­nja, ko­ja oku­plja sve ge­ne­ra­ci­je na pla­ne­ti, od naj­mla­đih do naj­sta­ri­jih, naj­ra­zli­či­ti­jeg obra­zo­va­nja, so­ci­jal­nog sta­tu­sa, po­li­tič­kih ide­ja, po­gle­da na svi­jet – is­ta­kla je Mo­zes.
Ž.J.


Šek­spi­rova komedija

Dram­ski pro­gram Gra­da te­a­tra na­sta­vlja se ve­če­ras go­sto­va­njem Ša­bač­kog po­zo­ri­šta. An­sambl ovog po­zo­ri­šta iz­ve­šće pred­sta­vu „Pe­ri­kle”, ra­đe­nu po isto­i­me­noj Šek­spi­ro­voj ko­me­di­ji iz 1608. go­di­ne, ko­ju je re­ži­rao Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić. Po­red Ša­bač­kog po­zo­ri­šta u pro­duk­ci­ji su uče­stvo­va­li i Ita­ka Art cen­tar iz In­đi­je i Grad No­vi Sad. Pred­sta­va će bi­ti iz­ve­de­na na sce­ni iz­me­đu cr­ka­va, sa po­čet­kom u 21.30 ča­so­va.