Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Po­što­va­ni teh­nič­ki Alek­san­dre i man­da­ta­ru Vu­či­ću, kao je­dan iz ma­se iz­ma­ni­pu­li­sa­nih ko­ji su še­ta­li Be­o­gra­dom pro­te­stu­ju­ći pro­tiv Ma­li-ci­o­znih tvrd­nji da ono gra­do­na­čel­nič­ko ne­do­no­šče sto­ji iza ne­ka­kvog kri­mi­nal­nog či­na u ta­mo ne­koj Sa­va­ma­li, mo­ram da od­go­vo­rim na sa­op­šte­nje ko­je je Va­ša stran­ka iz­da­la dok je po­me­nu­ta ša­či­ca još pro­la­zi­la Sla­vi­jom!
Sve ste u pra­vu, od pr­vog do po­sled­njeg ne­mu­štog slo­va - i ja Vam se čak i vi­še od Zo­ra­na avet­nog Ba­bi­ća di­vim fi­zič­ki, men­tal­no, a bo­ga­mi i po­ma­lo erek­tiv­no, da pro­sti­te, ali ta­ko je!
Je­dva da nas je bi­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da, ali kad smo shva­ti­li da se za­pra­vo ne di­je­li ni­šta dža­be, ni­ti da se na bal­ko­nu Skup­šti­ne gra­da ne do­če­ku­je No­le s pe­ha­rom iz Pa­ri­za ili Vu­lin da do­sko­či s kro­va bez pa­do­bra­na, na gla­vu, ma­sa se sve­la na sve­ga 1.000- 2.000 lju­di, i to onih što su osta­li da kra­du bo­ko­re cvi­je­ća iz par­ki­ća pred skup­šti­nom, ili da se olak­ša­ju iza žbu­nja, ta­mo ka Pred­sjed­ni­štvu!
Lič­no, ja sam oti­šao na po­ziv dru­ga­ra da hva­ta­mo dje­voj­ke za du­pe­ta u gu­žvi, da pro­sti­te opet, jer za tu Sa­va­ma­lu pr­vi put ču­jem, sve su to oni hip­ste­ri, nar­ko­ma­ni i ne­rad­ni­ci iz­mi­sli­li, ga­ran­tu­jem da ta­kvo mje­sto i ne po­sto­ji u Be­o­gra­du?!
Mi­slim, i ako je po­sto­ja­lo vi­še ne po­sto­ji, ali ne za­to što je ne­kih 30 bi­zgo­va uz ba­ge­re zbri­sa­lo to ma­lo što je osta­lo od ne­kog Sa­ve, već za­to što se na lo­ka­ci­ji ko­ju upor­no po­mi­nju na­la­zi naš ve­le­lep­ni "Be­o­grad na vo­di", ko­ji za sa­da či­ne je­dan pre­di­van ka­fić, mno­štvo za­sta­vi­ca i onaj ka­men na ko­jem Si­ni­ša Ma­li sje­di k'o kvoč­ka, ču­va­ju­ći ga, ili če­ka­ju­ći da se iz nje­ga iz­leg­ne či­tav grad, ni­sam baš si­gu­ran?
Mom raz­o­ča­re­nju ni­kad kra­ja kad se ma­sa od če­tr­de­se­tak hi­lja­da lju­di to­li­ko pro­ri­je­di­la da ni­si po­šte­no mo­gao da uhva­tiš ni­kog za du­pe, osim even­tu­al­no po­li­caj­ca u ci­vi­lu, ili ne­ke krš ri­be ko­je su Paj­tić, Ra­du­lo­vić i nji­ma slič­ni po­sla­li da se in­fil­tri­ra­ju u ma­su, ali smo ih izvi­žda­li, po­ru­čiv­ši da ne že­li­mo ni jed­nog po­li­ti­ča­ra na pro­te­stu!
Mi­slim, to su ovi dru­gi iz ša­či­ce skan­di­ra­li, ja sam po­ru­čio da po­ša­lju bo­lje ri­be, valj­da im je osta­lo ne­e­što iz­nad cen­zu­sa va­lja­nih, ali?
Šta ću, kad sam se već is­tu­ši­rao, na­mi­ri­sao i obu­kao tre­ner­ku za po­seb­ne pri­li­ke kre­nem i ja u tu šet­nju, šet­nji­cu tač­ni­je, na­da­ju­ći se da će se do vla­de po­pra­vi­ti si­tu­a­ci­ja, ali umje­sto du­pe­ta oni na­ma- pat­ku!
Pat­ku, i to ka­kvu- žu­tu i go­le­mu, do­šlo mi da na­bo­dem dru­ga­ra u šta me to uva­lio?!
Pa, ni­sam do­šao da pro­no­sim pat­ku iz ru­ke u ru­ku, već zbog, zna­te već, ali jok- em nas ša­či­ca kraj­nje iz­ma­ni­pu­li­sa­nih, em pat­ka, em ne­ki slo­gan "Ne da­vi­mo Be­o­grad?!", pa još skan­di­ra­nje: "Ostav­ke, ostav­ke..."
Ko i zbog če­ga da pod­ne­se ostav­ke i ne daj bo­že kri­vič­no od­go­va­ra: Si­ni­ša, Ne­boj­ši­ca, Vi..?
E, tad sam po­lu­dio na­či­sto! Me­ni iz­ma­ni­pu­sa­nom- pat­ku, a od Vas i tih div­nih lju­di tra­že ostav­ke?!
Pa, ni­ste nam vi uva­li­li po­me­nu­tu pat­ku, već ovi, ovih pet­na­e­stak do­ko­nih, do 40.000, al' za dvi­je go­di­ne, a vi da sno­si­te od­go­vor­nost što je me­ni iz­la­pje­la "ma­li­ci­ja" s gar­de­ro­be (ne šte­dim, na­pr­skam se do đo­no­va) i što ni­šta po­šte­no uhva­tio ni­sam osim, da ne po­mi­njem po­no­vo...
Mi­slim, je­ste vi na­ma uva­li­li pat­ku, ali to je dru­ga­či­ja vr­sta do­tič­ne: re­form­ska, pro­e­vrop­ska, ona za ko­ju čo­vjek mo­že čvr­sto da se uhva­ti, kla­ti o nju ako ho­će, vi­si na njoj, jer nam to­li­ko do­bro ide da mo­že bez pro­ble­ma da iz­dr­ži či­ta­vu na­ci­ju da se oklem­be­si o nju, da po­pu­ni pra­zan fi­ži­der, nov­ča­nik, a va­la i že­lu­dac!
Da pla­ti njom ra­ču­ne, kre­di­te, pa ako tre­ba na­vu­če i fan­tom­ku na nju, ko­li­ko da joj ne bu­de hlad­no u ove ko­le­blji­ve da­ne...
Da­kle, po­na­vljam, sve što ste na­pi­sa­li u sa­op­šte­nju pot­pi­su­jem: ni­je nas bi­lo ni da za­slu­ži­mo sen­dvič, je­ste to iz­gle­da­lo da­le­ko ma­sov­ni­je, ali za­to što su se ba­be i dje­do­vi vu­kli, pa se stek­ne uti­sak o ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da, a nas, u pra­vu ste, tek sto­ti­nak i pat­ka!
Da sam ba­rem jed­nu gu.icu uhva­tio pa i da ne ža­lim, ali se ova­ko sve sve­lo na ma­ni­pu­la­ci­ju i be­sram­no skan­di­ra­nje: "Ne da­vi­mo Be­o­grad!"
Pa, da­vi­te, va­la, tre­ba­lo vam je po­la sa­ta da niz uli­cu pro­đe ko­lo­na, a u njoj ni dvje­sta lju­di...
Za ta­kve, kor­zo šet­nje na­pra­vio je či­ka Ma­li onu div­nu pro­me­na­du s ko­je se ja­sno vi­di vo­da na ko­joj će jed­nom bi­ti i Be­o­grad.
Kad sle­de­ći put od­lu­či­te da pro­še­ta­te pat­ku, na me­ne ne ra­ču­naj­te!
Već če­ti­ri go­di­ne ima­mo sa­svim so­lid­nu pat­ki­cu, a za naj­da­lje dvi­je do­bi­će­mo i pat­ke­ti­nu za ko­ju će Sr­bi­ja bi­ti pre­ma­la, ali će teh­nič­ki vi­zi­o­nar po­sta­vi­ti te­me­ljac za no­vu Sr­bi­ju, onu u ko­joj će mo­ći da sta­ne dio pat­ke što štr­či i ša­či­ca vas od ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da ko­ja su­bo­tom, umje­sto da pe­re pro­zo­re i tre­se te­pi­he, lan­da­ra gra­dom, pro­zi­va­ju­ći ne­kog Ma­log, a pri­tom se ku­ne­mo da na mla­đi­ma svi­jet osta­je!
Pa, ko­ji i ka­kav to svi­jet ako ga ne osta­vi­mo mla­dom Ne­boj­ši iz Be­o­gra­da, tom Ma­lom, ovom ma­lo sta­ri­jem što se bu­di če­šće od be­be pa od­ju­ri na po­sao?
Vi i va­ša pat­ka, bre!
Za to slu­že iz­bo­ri, pa kad pat­ka osvo­ji 48 od­sto gla­so­va on­da je le­gi­tim­na, i on­da zo­vi­te da je po­no­sno no­si­mo, kao što ona no­si nas...
wwwne­del­jnik.rs