Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić


Zvao me ne­ki­dan u dva iza po­no­ći Ko­žo da is­pri­ča vic. Ima on taj obi­čaj, zov­ne u glu­vo do­ba no­ći iz ka­fa­ne da is­pri­ča vic.
Elem, oti­šao Mu­jo u su­sjed­no se­lo da mu bik oplo­di kra­ve, jed­nu bi­je­lu i jed­nu cr­nu, pa po­veo sa so­bom i si­na da pri­pa­zi na sto­ku dok on u ka­fa­ni po­pi­je pi­će. Ni­je ta­ko pro­šlo ni po­la sa­ta, kad ma­li za­di­han upao u ka­fa­nu i vi­če s vra­ta: “Ba­bo, ba­bo, da si sa­mo vi­dio ka­ko je bik je.o bi­je­lu kra­vu!” Mu­jo mu, ja­sno, od­va­lio ša­mar­či­nu, pa se iz­de­rao: “Sram te bi­lo, ka­ko se to iz­ra­ža­vaš pred lju­di­ma?! Ne ka­že se da je bik je.o kra­vu, ne­go da je iz­ne­na­dio! Bje­ži sad na­trag!” Pro­šlo još po­la sa­ta, kad ma­li opet upa­de u ka­fa­nu, pa će od­mah s vra­ta: “Ba­bo, ba­bo, da si vi­dio ka­ko je sad bik iz­ne­na­dio cr­nu kra­vu!”
“Je li?”, oza­re­no će Mu­jo. “Ka­ko, si­ne?”
“Opet je.o bi­je­lu!”
Ta­ko ne­ka­ko, plus-mi­nus, ja­vi­li su me­di­ji o sa­stan­ku u zgra­di Pred­sjed­ni­štva BiH u Sa­ra­je­vu, gdje su li­de­ri SDA-a, HDZ-a i SBB-a Ba­kir Izet­be­go­vić, Dra­gan Čo­vić i Fa­hru­din Ra­don­čić, još jed­nom po­ku­ša­li pro­na­ći rje­še­nje za kri­zu vla­sti u Mo­sta­ru, i na­čin da se u tom gra­du u ok­to­bru ipak odr­že iz­bo­ri. “Ba­bo, ba­bo”, vi­kao ma­li s vra­ta ka­fa­ne, “da si vi­dio ka­ko je Ba­kir sve iz­ne­na­dio!”
“Ka­ko, si­ne?”
“Opet ne­će bi­ti iz­bo­ra!”
“Vo­lio bih da bu­de ka­ko je ko­le­ga re­kao”, od­go­vo­rio je, na­i­me, Ba­kir Izet­be­go­vić na iz­ja­vu Dra­ga­na Čo­vi­ća ka­ko je si­gu­ran da će u Mo­sta­ru bi­ti odr­ža­ni iz­bo­ri, “ali ci­je­nim da ta­ko ne­će bi­ti.” Izet­be­go­vić je, ja­sno, na­veo i za­što “ci­je­ni da ta­ko ne­će bi­ti” – ne­što oko ko­nač­nog rje­še­nja za do­dje­lu grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta Bo­šnja­ci­ma u zo­na­ma gdje ni­su ve­ći­na, ili ta­ko ne­ka­ko – ali to iona­ko odav­no vi­še ni­je va­žno. Jed­na­ko ta­ko mo­gao je pred­sjed­nik SDA ob­ja­sni­ti i ka­ko se iz­bo­ri u Mo­sta­ru ne­će odr­ža­ti dok se, šta ja znam, ko­nač­no ne ri­je­ši Be­a­lo­va pret­po­stav­ka, i do­ka­že da A, B i C - ako je Ax + By = Cz, i ako su A, B i C po­zi­tiv­ni ci­je­li bro­je­vi, a x, y i z po­zi­tiv­ni ci­je­li bro­je­vi ve­ći od dva - ima­ju za­jed­nič­ki fak­tor.
Iz­bo­ri u Mo­sta­ru, uosta­lom, jed­na­ko su ma­te­ma­tič­ki pro­blem s A, B i C i za­jed­nič­kim fak­to­rom, s je­di­nom raz­li­kom što je Be­a­lo­va pret­po­stav­ka do­sta lak­ša.
A pret­po­stav­ka je – ka­že je­dan sta­ri split­ski gra­fit - maj­ka svih za­je­ba.
Uosta­lom, sje­ti­će­te se, mo­žda, pri­je tač­no tri go­di­ne pret­po­stav­ku ame­rič­kog mi­li­jar­de­ra i ma­te­ma­ti­ča­ra En­dr­ju Bi­la – ko­ji za do­kaz pro­ble­ma što ga je po­sta­vio nu­di mi­li­on do­la­ra – ri­je­šio je na­vod­no Ra­miz Ja­hić, pen­zi­o­ner iz Foj­ni­ce, pa mo­žda ne bi bi­lo lo­še da se Ra­mi­zu, ako ni­je već po­ku­pio Bi­lov mi­li­on i ne uži­va pen­zi­o­ner­ske da­ne ne­gdje u Po­li­ne­zi­ji, po­nu­di or­ga­ni­za­ci­ja iz­bo­ra u Mo­sta­ru, ču­ve­na Čo­vi­će­va pret­po­stav­ka da A, B i C, ako je Ax + By = Cz, ne­ma­ju ni­je­dan je­di­ni za­jed­nič­ki fak­tor.
Čim­be­nik, iz­vi­nja­vam se.
Par­don, is­pri­ča­vam.
Osta­je ta­ko sta­ri grad na Ne­re­tvi po­sled­nje mje­sto na svi­je­tu na ko­jem u po­sled­njih osam go­di­na ni­su odr­ža­ni ni­ka­kvi iz­bo­ri. Ka­kvi-ta­kvi iz­bo­ri odr­ža­ni su u me­đu­vre­me­nu čak i u Bur­mi i Bu­ta­nu, a Mo­star ostao zad­nji. Osam go­di­na je pro­šlo, i ma­lo se ko vi­še uop­šte sje­ća ko­ga su i za­što bi­ra­li. Još je dok­tor Da­vid Da­bić po Sr­bi­ji li­je­čio lju­de vi­skom, još je Ismet Baj­ra­mo­vić Će­lo bio živ kad su po­sled­nji put ras­pi­sa­ni iz­bo­ri u Mo­sta­ru, on­da zna­te kad je to bi­lo. Šest go­di­na ima da je Ustav­ni sud na­lo­žio Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni BiH da iz­mi­je­ni iz­bor­na pra­vi­la za Mo­star, a bik i da­lje je.e bi­je­lu kra­vu.
Sa­gra­đe­na je u me­đu­vre­me­nu i li­je­pa no­va Grad­ska vi­jeć­ni­ca, pu­ne če­ti­ri go­di­ne ima da je gra­do­na­čel­nik Lju­bo Be­šlić sve­ča­no pre­sje­kao vrp­cu sko­ro če­ti­ri mi­li­o­na ma­ra­ka vri­jed­nog zda­nja, a tu­ri­sti i da­nas obi­la­ze tu ta­jan­stve­nu pa­la­ču i po­ku­ša­va­ju joj do­ku­či­ti svr­hu. Bio ta­mo, ka­žu, i Se­mir Osma­na­gić s ne­kim ju­žno­a­me­rič­kim ša­ma­ni­ma, mje­rio zgra­du i sni­mao je ter­mo­ka­me­ra­ma, pa za­klju­čio ka­ko je Vi­jeć­ni­ca naj­vje­ro­vat­ni­je dje­lo ljud­skih ru­ku, do­kaz da je pro­stor Mo­star ne­kad dav­no – ne­gdje iz­me­đu osam i mi­li­on go­di­na – na­sta­nji­va­la raz­vi­je­na ci­vi­li­za­ci­ja što je po­zna­va­la teh­ni­ku lo­kal­nih iz­bo­ra.
Sam gra­do­na­čel­nik Lju­bo Be­šlić, re­ci­mo, otva­ra­ju­ći Vi­jeć­ni­cu iz­nio je hra­bru te­zu ka­ko je to “mje­sto su­sre­ta i di­ja­lo­ga svih gra­đa­na Mo­sta­ra”, dok skep­ti­ci tvr­de da su to sve bu­da­la­šti­ne, i da je ri­ječ sa­mo o obič­noj zgra­di u ob­li­ku vi­jeć­ni­ce.
Ka­ko bi­lo, je.o bik bi­je­lu kra­vu i Mo­star­ci – ka­ko sa­da stva­ri sto­je – ni­kad vi­še ne­će na iz­bo­re. A ni­sam si­gu­ran ni da bi, da se sju­tra odr­že, uop­šte pri­mi­je­ti­li ne­ku raz­li­ku. Kad bi i ima­li iz­bor - ži­vje­ti u bez­vla­šću bez iza­bra­ne vla­sti, ili u bez­vla­šću s for­mi­ra­nom grad­skom vla­sti - sve­jed­no bi ži­vje­li u bez­vla­šću bez vla­sti. Ne­ma­ju, shva­ti­li ste, iz­bo­ra.
wwwbu­ka.com