LON­DON – An­ge­la Mer­kel se, kao ma­lo ko­ja dru­gi evrop­ski pre­mi­jer, tru­di da za­dr­ži Bri­tan­ce u Evrop­skoj uni­ji. I ne sa­mo nje­mač­ka kan­ce­lar­ka, jer u slu­ča­ju Breg­zta upra­vo Nje­mač­ka će da iz­gu­bi va­žnog part­ne­ra i sa­ve­zni­ka.
U nor­mal­nim okol­no­sti­ma, nje­mač­ki po­li­ti­ča­ri se ne mi­je­ša­ju u ras­pra­ve u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Bo­je se da bi ta­ko sa­mo oja­ča­li po­zi­ci­je za­go­vor­ni­ka iz­la­ska Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je zbog ne baš po­zi­tiv­nog mi­šlje­nja ko­je Bri­tan­ci ima­ju o Kra­uts (po­grd­ni bri­tan­ski na­ziv za Njem­ce). Me­đu­tim, is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja u me­đu­vre­me­nu po­ka­zu­ju da je od­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU i te ka­ko mo­guć, pa u Ber­li­nu zbog to­ga po­či­nje da se ši­ri od­re­đe­na do­za pa­ni­ke.
Nje­mač­ka vla­da iskre­no že­li da Bri­tan­ci osta­nu. Pot­pred­sjed­nik vla­de Zig­mar Ga­bri­jel po­čet­kom mje­se­ca je upo­zo­rio na „dra­ma­tič­ne” eko­nom­ske i po­li­tič­ke po­sle­di­ce za obje stra­ne ako bi Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pre­sta­la da bu­de čla­ni­ca Uni­je. Kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel po­ku­ša­la je da bu­de po­zi­tiv­na i re­kla da bi „lič­no že­lje­la da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja osta­ne dio Evrop­ske uni­je”.
Po­sla­nik u Evrop­skom par­la­men­tu iz nje­mač­ke Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske uni­je Dej­vid Me­ka­li­ster, ko­ji ina­če ima i i bri­tan­sko dr­ža­vljan­stvo, za Doj­če ve­le iz­no­si svo­ja raz­mi­šlja­nja: „Evrop­ska uni­ja bez Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva sva­ka­ko ne bi bi­la bo­lja Evrop­ska uni­ja. Bri­tan­ci su tra­di­ci­o­nal­no po­kre­tač­ka sna­ga ka­da je ri­ječ o pi­ta­nji­ma je­din­stve­nog tr­ži­šta i slo­bod­ne tr­go­vi­ne. On ima­ju iz­u­zet­nu di­plo­mat­sku slu­žbu i ve­o­ma sna­žnu oru­ža­nu si­lu. Sve su to ja­ki ar­gu­men­ti da Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo osta­ne u Evrop­skoj uni­ji”.
I gra­đa­ni Nje­mač­ke že­le da Bri­tan­ci osta­nu u Uni­ji. Pre­ma is­tra­ži­va­nju jav­nog mnje­nja ko­je je po na­lo­gu Doj­če ve­le spro­ve­la agen­ci­ja „In­fra­test-di­map”, čak 78 od­sto upi­ta­nih že­li osta­nak Bri­ta­na­ca. To je naj­ve­ći broj za­go­vor­ni­ka ostan­ka u pet ze­ma­lja Evrop­ske uni­je – uklju­ču­ju­ći i sa­mu Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju.
Vla­da­ju­ća Kon­zer­va­tiv­na stran­ka u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji je do­du­še po­di­je­lje­na ka­da je ri­ječ o ostan­ku u EU, ali i u toj stran­ci ima­ju mno­go sim­pa­ti­ja ka­ko za kan­ce­lar­ku Mer­kel, ta­ko i za či­ta­vu Nje­mač­ku.
Mar­tin Ka­la­nan, biv­ši šef po­sla­nič­ke gru­pe kon­zer­va­ti­va­ca u Evrop­skom par­la­men­tu pod­sje­ća za: „Mer­kel je u či­ta­vom ni­zu va­žnih pi­ta­nja vr­lo bli­ska Ka­me­ro­nu. Bri­tan­ski kon­zer­va­tiv­ci ima­ju mno­go to­ga za­jed­nič­kog s vla­dom u Ber­li­nu i o eko­nom­skim pi­ta­nji­ma, i ka­da je ri­ječ o uki­da­nju tr­ži­šnih pre­pre­ka, ali i u stro­gom po­što­va­nju gra­ni­ca dr­žav­nog bu­dže­ta”.
Ka­la­nan uoča­va da po­sto­ji i ne­ka vr­stu pri­rod­nog sa­ve­zni­štva. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Nje­mač­ka „sve vi­še po­sta­ju li­de­ri sje­ve­ra Evro­pe, dok se Fran­cu­ska pre­tva­ra u idej­nog pred­vod­ni­ka ju­ga Evro­pe.
„Fran­cu­ska s nje­nim dr­žav­nim in­ter­ven­ci­ja­ma na tr­ži­štu i Nje­mač­ka s nje­nim slo­bod­nim tr­ži­štem je­su do­du­še ge­o­graf­ski su­sje­di, ali”, sma­tra Ka­la­nan, „ni u kom slu­ča­ju ni­su ide­o­lo­ški bli­ske”.
Svo­je­vr­sni do­kaz te lič­ne bli­sko­sti bio je po­ziv Ka­me­ro­na An­ge­li Mer­kel da sa su­pro­gom do­đe u lič­nu re­zi­den­ci­ju bri­tan­skog pre­mi­je­ra. Kan­ce­lar­ka se sa svo­je stra­ne odu­ži­la po­zi­vom či­ta­voj po­ro­di­ci Ka­me­ron da vi­kend pro­ve­du u dvor­cu Me­ze­berg. Ta­kvu po­čast fran­cu­ski pre­mi­jer Fra­no­sa Oland ni­je do­ži­vio ni u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ni­ti u Nje­mač­koj – iako se nje­go­va ze­mlja sma­tra naj­bli­žom sa­ve­zni­com Nje­mač­ke.
Ali sve se to do­ga­đa­lo još pri­je iz­bje­glič­ke kri­ze. Pot­pu­no su­prot­sta­vlje­ne po­li­ti­ke ko­ju su vo­di­li An­ge­la Mer­kel i Dej­vid Ka­me­ron po­re­me­ti­le su mno­go od tog za­jed­ni­štva. Dok je Mer­ke­lo­va za­stu­pa­la po­li­ti­ku otvo­re­nih gra­ni­ca, Ka­me­ron je či­nio sve što je mo­gao gra­ni­ce za­tvo­ri i za­u­sta­vi iz­bje­gli­ce ko­ji su očaj­nič­ki po­ku­ša­va­le da pre­ko Ka­lea do­đu u Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju.
U či­ta­voj ras­pra­vi o tzv. Breg­zi­tu, pro­blem iz­bje­gli­ca u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji igra od­lu­ču­ju­ću ulo­gu. Za­go­vor­ni­ci na­pu­šta­nja ne­pre­sta­no uka­zu­ju na po­li­ti­ku An­ge­le Mer­kel kao za­stra­šu­ju­ći pri­mjer ono­ga što se de­ša­va i što mo­že da se do­go­di u Evrop­skoj uni­ji. Bri­tan­ski isto­ri­čar En­to­ni Gliz je pro­šle je­se­ni, u vri­je­me ka­da su hi­lja­de iz­bje­gli­ca do­la­zi­le u Nje­mač­ku, pri­mi­je­tio da „mno­gi Bri­tan­ci mi­sle da su Njem­ci po­lu­dje­li”. U sva­kom slu­ča­ju, ako se ve­ći­na Bri­ta­na­ca bu­de od­lu­či­la za na­pu­šta­nje EU, iz­bje­gli­ce i po­li­ti­ka An­ge­le Mer­kel ni u kom slu­ča­ju ne­će bi­ti ne­va­žan fak­tor.
Da li će, uko­li­ko Bri­ta­ni­ja iza­đe iz EU, Nje­mač­ka osta­ti sa­ma da pla­ća du­go­ve „ras­tro­šnih me­di­te­ran­skih ze­ma­lja”.
(RTRS)


Šta bi bi­lo, kad bi bi­lo

Ako bi za­i­sta do­šlo do iz­la­ska iz Uni­je, ve­ći­na struč­nja­ka, i iz EU, i iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, pred­vi­đa ozbilj­ne eko­nom­ske gu­bit­ke za Uje­di­nje­no Kr­ljev­stvo. Šta bi s dru­ge str­ne od­la­zak Bri­ta­na­ca zna­čio za Evrop­sku uni­ju i na­ro­či­to za Nje­mač­ku? Mi­ha­el Ku­nert, di­rek­tor in­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja „In­fra­test-di­map” sma­tra da bi to bio „znak za još ve­ću dez­in­te­gra­ci­ju Evrop­ske uni­je”.
Dru­gim ri­je­či­ma, od­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je bio bi po­če­tak lan­ča­ne re­ak­ci­je ko­ja bi ra­zo­ri­la Uni­ju.
U sva­kom slu­ča­ju, Nje­mač­ka bi ta­ko iz­gu­bi­la i va­žnog part­ne­ra u bor­bi za ve­ću fi­nan­sij­sku i eko­nom­sku sta­bil­nost Uni­je, a EU bi po­sta­la „ju­žni­ja”. Gun­tram Volf iz bri­sel­skog in­sti­tu­ta „Bru­e­gel” sma­tra da mno­gi Njem­ci mi­sle da bi, uko­li­ko Bri­ta­ni­ja ode, „osta­li sa­mi s ras­tro­šnim me­di­te­ran­skim ze­mlja­ma i nji­ho­vom lju­ba­vi pre­ma ras­po­dje­li pri­ho­da i sub­ven­ci­ja ko­je će on­da Njem­ci mo­ra­ti da pla­ća­ju”. A Njem­ce to, ka­že Volf, pla­ši vi­še ne­go išta.